Ko je Rupi Kaur, Instagram pesnikinja?

Rupi Kaur je jedna u nizu internet ličnosti koja je društvenu mrežu Instagram upotrebila za plasman svoje poezije, proze i ilustracija koje su za kratko vreme osvojile srca čitalaca, pogotovo ženske publike, dok je ona pridobila vrtoglav broj pratilaca na svom Instagram profilu

Upravo zahvaljujući ovoj društvenoj mreži, za njeno ime se vezuje i naziv instapoet (među njima su i: Nikita Gill, Atticus, Pierre Jeanty, itd).

Ko je Rupi Kaur?

Rupi je rođena 1992. godine u Indiji odakle se kao mala preselila u Kanadu sa svojim roditeljima. Kao dete imigranata u multinacionalnoj zemlji prošaranoj različitim religijama i kulturama, kako zbog boje kože, drugačijeg ekonomskog statusa, često je nailazila na nezgodne situacije što je dalo daha njenoj poeziji.

Prvu uspomenu na crtanje, koju i dan danas nosi kao odrednicu za svoje stvaralaštvo, pamti od svoje pete godine kada joj je mama, njena najveća inspiracija, pružila olovku i rekla: Stavi svoje srce na papir.

Kao dete je kroz ruke često provlačila različite knjige i slikovnice, pa je nedugo zatim počela i da piše kratke pesme. Pisala je drugarima kao čestitke za rođendane, ili dečacima koji su joj se sviđali. U srednjoj školi, poezija je postala orijentisana ka svemu onome šta je smatrala pogrešnim u svetu i ka onome šta bi želela da promeni. Na fakultetu je postala mnogo introspektivnija ulazeći u korak sa poezijom koju danas stvara.

Pisanje je za mene proces razumevanja i sagledavanja, pored toga što je umetnička forma.

U početku, mnogo toga promišljenog i napisanog nije imalo priliku da izađe van njene glave ili stranica, iz razloga što Rupi nije smatrala da svoje misli i stihove može da iznese bilo gde. Uskoro je objavljivanje onlajn postalo njen način izražavanja, a društvene mreže su bile posrednik putem kojeg je katarzično delila svoje stihove sa drugima.

Veliki deo mog sazrevanja kao pisca se desio upravo zahvaljujući tome što sam sve više i više delila ono što mislim.

Studirala je pisanje i retoriku na Univerzitetu Waterloo, gde joj je žensko okruženje doprinelo u sazrevanju, građenju sopstvene ličnosti ali i razumevanju problema o kojima će kasnije pisati.

Inspiracija

Životne borbe njene porodice i zajednice sa kojim se suočavala gradile su njenu ličnost od najranijih dana. Njena majka za nju predstvlja oličenje jake, žestoke i čvrste žene, pogotovo u vremenu dok su ona i otac podnosili žrtve kako bi Rupi i njena sestra imale krov nad glavom i hranu na stolu.

Uložena žrtva izgradila je, ne samo posvećenu i savesnu osobu, već je poslužila kao temelj njenoj poeziji. Inspiraciju nalazi i u ženama koje su se borile u ratovima, velikim pokretima našeg i prošlog vremena, one koje su se borile za svoja prava, i one koje se i danas bore protiv stereotipnih formi ugnjetavanja i nipodeštavanja.

Njena poezija stvarana je na osnovu njenih ličnih iskustava i iskustava ljudi oko nje. Ona je iskusila ljubav, gubitak, bol, preživljavanje i isceljivanje u nizu životnih poglavlja.
Rupi ide korak dalje u ljudsku dušu i piše o boli, fizičkoj i psihičkoj, gubitku, predrasudama o ženama i stereotipima o njima, silovanju, i nasilju iz perspektive žene tamnije boje kože.

our backs
tell stories
no books have
the spine to
carry
-women of color-

Ona tvrdi da je nagore trenutke svog života naučila prigrliti, prihvatiti tugu koju oni donose sa sobom, ali ne dopustiti da oni njome upravljaju.

Med i mleko

How is it so easy for you
to be kind to people he asked.

milk and honey dripped
from my lips as I answered.

cause people have not
been kind to me.

Zbirka Med i mleko sastoji se od prozno-poetskih zapisa podeljenih u četiri celine praćene autorskim ilustracijama, a svaka od njih se bavi nekim aspektom života i govori o drugoj vrsti boli, ljubavi ili lečenju. Smisleno podeljena, donosi određene životne lekcije.

Naslov Med i mleko naišlo je na mnogo kritika kao istrošeno ili već poznato. Na stranu druge odrednice i značenja, Rupi ovaj naslov pronalazi u svom stvaralaštvu inspirisanom ženskom borbom.

Pre nekoliko godina, Rupi je napisala pesmu o genocidu koji je izvršen 1984. u Indiji. U njoj postoji stih o ženama koje su preživele teške trenutke silovanja, mučenja, ubistava svoje dece i muževa. Rupi piše o tome kako su, uprkos preživljenim mukama i iživaljavanjima, iz ovog terora izašle nežne poput mleka i meda.

U prvom poglavlju, Bol, osvrće se na, donekle, taboo teme silovanja i traume koje to ostavlja na ženi, a samim tim i dovodi u pitanje način odrastanja i odgoja koji dovodi do toga. Rupi šalje snažnu poruku svim roditeljima koji smatraju da je damsko ponašanje jedini pravi način ponašanje ženske dece, jer dame uvek ćute i vremenom gube svoj glas i postaju uverene da je baš sve prihvatljivo za ženu.

Drugo poglavlje, Ljubav, govori o ljubavi prema partneru, ali i ono još važnije – ljubav žene prema samoj sebi i svom telu. Odnos žena prema samoj sebi najvažniji je odnos koji će imati tokom celog života.

Upravo taj odnos prema sebi ključan je i u trećem poglavlju zbirke – Slom.

Samopouzdanje će očvrnsuti ženu u proživljavanju emocionalnih i drugih problema, a i naučiti je da je nepogrešiva sreća ona koju sama stvori.

U poslednjem poglavlju Lečenje prihvatiti bol kao i sebe samu sa svim svojim manama i vrlinama te slaviti snagu sebe i svog postojanja – ključ je izlečenja. Najvažnije što ističe jeste da žena nije neispunjena i neostvarena iako nije pronašla svog partnera, kako nam to društvo zapravo želi prikazati.

if you are not enough for yourself
you will never be enough
for someone else

Mnogi joj zameraju na već poznatom izraz med i mleko kao i na poetskom izražavanju u kojem nema književne i umetničke vrednosti pa je zbog toga prvo izdanje zbirke objavila samostalno 2014. godine, a već sledeće godine pronalazi izdavača – Andrews McMeel Publishing zahvaljujući stečenom odzivu publike.

Ova zbirka je dosad prodata u čak 2,500.000 primeraka, prevedena je na 25 jezika, au poslednje dve godine provela je preko 70 nedelja na bestseler listi The New York Timesa.

Sunce i njegovo cveće

Sunce i njegovo cveće je druga zbirka ove autorke. I ova zbirka oblikovana je po modelu prve knjige a nailazimo na sledeća poglavlja: naginjanje, padanje, ukorenjavanje, izrastanje i cvetanje. I ovde je prisutan spoj teksta i ilustracija a ideja knjige je razvoj i transformacija koja je ovde predstavljena kroz sferu flore – žena kao cvet, nežna i krhka, a pun mirisa i života u sebi.

despite knowing
they won’t be here for long
they still choose to live
their brightest lives

– sunflowers

Zabranjena fotografija

Nije samo njena poezija uzdrmala društvene mreže – jedna od fotografija koju je Rupi objavila na svom Instagram profilu prikazuje nju kako leži na krevetu uz otisak menstrualne krvi.

Fotografija je u dva navrata uklonjena sa njenog profila jer nije u skladu sa pravilima objavljivanja na toj platformi.

Takođe, navodi da ne vidi svrhu zgražvanja od menstrualne krvi i polemisanja o skandalu dok se o silovanjima i sličnim užasima ćuti. Navodi i da je ovo jedna normalna pojava u životu svake žene i da je zgražavanje od nje besmisleno naspram sadržaja koji su prepuni eksplicitnog ponašanja, nasilja, seksa i užasa.

Poezija kao da nikada nije bila življa. Njene knjige odišu lakoćom razumevanja i hrabrošću da reflektuje najdublje vlastite emocija cepajući ih na dronjke, kao i čistim rečima koje nas, u moru stvari koje nas zatrpavaju, dotiču dublje u srž.

Rupi svojim rečima, umetnošću i vizijom postala je glas onih žena koje se ne čuju, a koje se itekako jasno vide.