Robin Vilijams – težina iza osmeha

Robin Vilijams (1951-2014) bio je američki stand-up komičar i glumac, često opisivan kao energičan, živahan, izuzetno duhovit i talentovan. Ostao je zapamćen po brojnim ulogama, kako u dramama (Dobri Vil Hanting, Klub mrtvih pesnika, Dobro jutro, Vijetname), tako i u komedijama (Noć u muzeju, Zakrpa Adams, Gospođa Dautfajer), pa čak i u crtanim filmovima (Aladin).

Iako je na kolege i publiku ostavljao utisak veselog i optimističnog čoveka, tokom svog života se borio sa depresijom i problemima sa zavisnošću od alkohola i kokaina. Uprkos ovome, radio je do svoje smrti u 63. godini, kada je, na iznenađenje mnogih, izvršio samoubistvo.

Bez obzira šta ti ljudi kažu, reči i ideje mogu da promene svet.

Detinjstvo Robina Vilijamsa

Robin Vilijams je rođen u Čikagu, u bogatoj porodici, te se moglo očekivati da će imati lagodno detinjstvo, ali to se nije obistinilo. Usled čestog odsustva roditelja zbog posla, Robin je bio usamljeno dete.

Kako bi savladao teškoće samačkog odrastanja i zlostavljanje u školi, počeo je da stvara izmišljene prijatelje. Ovi izmišljeni likovi su proširili svoju ulogu, te je humor Robinu postao glavni mehanizam odbrane i način da skrene pažnju svojih roditelja.

Tokom srednje škole, Robin se priključio sportskim klubovima i bio je odeljenski predsednik. Ovde je prvi put otkrio Dramski klub i improvizaciju koja je ubrzo postala njegov glavni način izražavanja. Iako se u ovom periodu oslobodio detinjih strahova i stidljivosti, ostali učenici su ga izglasali kao onog sa najmanje šanse da uspe.

Kada je došlo vreme da upiše fakultet, odlučio se za političke nauke, ali se ubrzo pokazalo da više vremena provodi u fakultetskom pozorištu, nego na predavanjima. Spremno je napustio diplomatsku karijeru i posvetio se komediji i improvizaciji.

Nakon tri godine pokušavanja, dobio je punu stipendiju za Džulijard, jedan od najprestižnijih umetničkih fakulteta u Americi, ali i svetu. Međutim, stil i vrednosti koje je Džulijard negovao, nisu odgovarali njegovom talentu i idejama, te je, nakon samo dve godine, odustao od studiranja, uz komentar profesora da više nemaju čemu da ga nauče.

Data ti je samo mala iskra ludila. Ne smeš da je izgubiš.

Karijera

Nakon odlaska sa Džulijarda, Robin se posvetio stand-up komediji i doživeo prve uspehe u klubu Holy City Zoo, u San Francisku. Tokom 60ih i 70ih, San Francisko je bio centar renesanse rok muzike, hipija, droge i seksualne revolucije, a Vilijams je pokrenuo i renesansu komedije.

Robinovi prvobitni nastupi kao stand-up komičara su bili frenetični, skoro pa psihotični; niko nikada nije video ništa slično. Manične rutine i neuobičajeni likovi su mu ubrzo doneli pratioce i početnu slavu. Pošto je gajio veliku ljubav prema stand-up komediji, njome se bavio celog života.

Da li ponekad nastupam u maničnom stilu? Da.
Da li sam maničan sve vreme? Ne.
Da li se nekada rastužim? O da.
Da li me to jako pogađa? O da.

Kada se, krajem 70ih, preselio u Los Anđeles, otpočela je njegova televizijska karijera. Glumio je u nekoliko serija istovremeno, paralelno se baveći i performansom. Uskoro su ga brilijantne audicije i talenat doveli do serije Mork & Mindy, u kojoj je glumio glavnog lika tokom četiri godine emitovanja.

Scenario serije nije bio previše strukturiran, sa ciljem da se Robinu pruži prilika za improvizaciju, što se pokazalo kao odlična ideja i serija je ubrzo bila uvršćena u pop kulturu tog vremena.

U roku od nekoliko meseci, Robin je postao poznata zvezda, za šta nije bio spreman. Tokom ovog perioda, počela su da se razvijaju neka od njegovih gorih ponašanja i zadovoljstvo je pronalazio u alkoholu, drogama i ženama.

Ovakve nastupe je zaustavila smrt bliskog prijatelja, koji je umro od predoziranja, te je Robin odlučio da promeni svoje navike.

Kokain je Božiji način da ti kaže da zarađuješ previše para.

Ubrzo nakon ovoga, došlo je do prelaza u Robinovoj karijeri, sa televizije na filmove. Prva uloga po kojoj je postao poznat je bila u filmu Dobro jutro, Vijetname, za koju je dobio nominaciju Akademije za najboljeg glumca. Nakon narednih decenija, Vilijams je glumio u mnogobrojnim filmovima, kroz širok spektar žanrova i generacija kojima je bio dopadljiv.

Svoj prvi i jedini Oskar je dobio za ulogu psihologa u filmu Dobri Vil Hanting, iz 1997, a posle su usledile još dve nominacije, za Društvo mrtvih pesnika i Kralj ribara. Iako ovi delovi njegove karijere zvuče strogo i ozbiljno, većina ga pamti još iz detinjstva, po ulozi Duha u Diznijevom Aladinu, koji je bio napisan specijalno za njega, uz dosta prostora za improvizacije.

Lični život

Tokom svog turbulentnog i nepredvidivog života, Robin se bavio i humanitarnim radom. Zajedno sa kolegama, Vupi Goldberg i Bilijem Kristalom, osnovao je organizaciju Comic Relief, USA, koja je, 2016. godine, skupila 80 miliona dolara za pomoć beskućnicima.

Uprkos dobroćudnoj prirodi, problemi sa zloupotrebom alkohola su se vratili u njegov život početkom 2000-ih, nakon 20 godina apstinencije.

Na insistiranje porodice i prijatelja, neko vreme je proveo u centru za rehabilitaciju. Nakon uspešnog oporavka, naišao je na novu prepreku – njegova druga supruga ga je ostavila.

U naletu teškoća i depresivnog raspoloženja, Robin se bacio na posao, odlučivši da uradi turneju stand-up nastupa. Međutim, saznao je da mu je potrebna operacija srca, te je turneja prekinuta na polovini. Operacija je uspešno prošla, ali mu je bio neophodan period oporavka tokom kojeg je depresija nastupila u jačem obliku zajedno sa ponovnom zloupotrebom alkohola.

Tokom 2014. godine, otkazana je serija na kojoj je radio nakon samo jedne sezone i dijagnostifikovan je sa Parkinsonovom bolešću (tek nakon njegove smrti se otkrilo da je zapravo u pitanju bila demencija).

Nekada sam mislio da je najgora stvar u životu da završiš potpuno sam.
Nije.
Najgora stvar u životu je da završiš sa ljudima pored kojih se osećaš kao da si potpuno sam.

U avgustu 2014, nakon nekoliko godina zdravstvenih, porodičnih i problema sa zavisnošću, Robin je izvršio samoubistvo. Njegova žena Susan je kasnije otkrila da je patio od produženih epizoda anksioznosti, insomnije, stresa i tremora ruke više od godinu dana, takođe izjavivši da ga je ubio „terorista u glavi moga muža“.

Iako je potrebno još vremena da kritika prihvati Robinov glumački talenat kao možda jedan od najvećih ovog vremena, svako ko je došao u kontakt sa njegovim radom sigurno zna sa kojom lakoćom je prenosio svoja osećanja na publiku, uspevajući da nas nasmeje, oduševi, zbuni, ali i natera da plačemo kao deca, nebitno koliko godina imamo.

On je odličan primer za ideju da za uspeh i lično ostvarenje nisu presudni ni fizički izgled niti poreklo, već trud, talenat i želja da se suočimo sa svime što život pruža. Kroz svoje uloge je prenosio brojne pouke i mlađim i starijim generacijama.

Uprkos ispunjenom životu, odlučio je da ga napusti, zbunjujući time ceo svet i otvarajući nam oči ka tome da treba oprezno da posmatramo ljude oko sebe jer, uprkos osmehu, možda im je potrebna pomoć.

Mislim da se najtužniji ljudi uvek najviše trude da razvesele druge ljude.
Baš zato što oni znaju kako je kada se osećaš potpuno bezvredno i ne žele da to oseti bilo ko drugi.