Rokeri, džezeri i pankeri ‒ ujedinite se! Skorašnji muzički dokumentarci pokrili su sve od kalifornijskog panka do 50 godina postojanja magazina Rolling Stone. Ako je muzika nešto blisko vašem srcu, ma kom žanru pripadali, ovi dokumentarni filmovi su prava poslastica za vas.
Evo koji su nam to muzički dokumentarci pristigli u poslednje vreme.
Rolling Stone: Priče sa ivice (Rolling Stone: Stories from the Edge, 2017)
Od autora Aleksa Gibnija i Blera Fostera stiže nam film iz dva dela koji se bavi 50 godina dugom istorijom magazina Rolling Stone, jednog od možda najuticajnijih magazina u svetu danas. Posebno kada je muzička industrija u pitanju, ovaj magazin krojio je svet popularne kulture i javnog mnjenja. Pojaviti se na naslovnici ovog magazina danas je ogroman uspeh za sve umetnike u svetu, kako iz sveta muzike, tako i iz sveta filma i televizije.
Priče sa ivice osmišljene su tako da prikazuju istoriju magazina kroz najveće priče koje je Rolling Stone objavio, poput naslovnog intervjua sa Džonom Lenonom (neposredno pred njegovu smrt) o kome govore osnivač magazina Jan Vener i fotografkinja Eni Libovic, ili priče o predsedničkim izborima 1972.
Osim što pružaju uvid „iza kulisa‟ raznih intervjua i fotografisanja, ove priče su i bitno istorijsko svedočenje o tome kako se jedan veliki kulturološki fenomen razvijao i postao ono što je danas.
Neka potraje: Portret braće Avet (May It Last: A Portrait of the Avett Brothers, 2017)
Autori dokumentarca Majkl Bonfiljio i Džad Apatov (inače otvoreni obožavalac braće Avet) donose nam priču o nastanku hit albuma po imenu True Sadness iz 2016. Usput, ovaj jedinstven portret pokriva i poreklo i nastanak benda iz Severne Karoline, kao i saradnju sa slavnim muzičkim producentom Rikom Rubinom.
Dokumentarac je sniman oko dve godine i nije ono što biste prozvali klasičnim muzičkim dokumentarcem. Osim što prikazuje klasičan umetnički proces stvaranja, film nam pruža uvid i u privatni život braće Avet.
Ne samo da su nam predstavljene njihove egzistencijalne krize, već i lični gubici, period nakon razvoda i rođenja deteta. Međutim, ono što je naglašeno tokom čitavog filma jeste odnos između dva brata, njihova čvrsta veza i odrastanje.
„Ako postoji iko sa kim bih želeo da osnujem bend, to je Skot,‟ kaže Set Avet.
Dugo, čudno putovanje (Long Strange Trip, 2017)
Za fanove benda Grateful Dead stiže priča o geniju frontmena Džerija Garsije i njegovom odnosu prema fanovima. Ovaj opsežni (traje čitava 4 sata) dokumentarac pokriva dugu istoriju benda i njihova muzička istraživanja i promene.
Autor Amir Bar-Lev konstruiše film kao sekvencu sačinjenu od 40-minutnih epizoda koje oslikavaju evoluciju benda od psihodeličnih radikala do idola publike (sa primesom božanstva).
Ovo obimno ostvarenje ne plaši se da zađe u mračne delove istorije benda, a naročito one koji se tiču frontmena Džerija Garsije. Osim što otkriva fanovima nešto više o njihovim idolima, film ovime dobija na moći i ostavlja snažan utisak na gledaoce, bili oni ljubitelji benda ili ne. Ako ne postanete fanovi benda Grateful Dead, makar ćete shvatiti koliko zaslužuju da ih cenimo.
Dva voza u pokretu (Two Trains Runnin’, 2016)
Naslovljen po istoimenom komadu Augusta Vilsona, ovaj muzički dokumentarac prvobitno je trebalo da se zove Kuća bluza (The Blues House). Sada vam je sinopsis možda malo jasniji; priča prati potragu koja ima da nađe dva zaboravljena bluz pevača u Misisipiju u leto 1964. godine.
Ako vam godina ne pali lampice, uzmite u obzir da film govori o bluzu ‒ izvorno, afroameričkom žanru ‒ u Americi. Dokumentarac je podvučen kontekstom borbe za ljudska prava, pre svega za prava Afroamerikanaca.
https://www.youtube.com/watch?v=pvjHLxliFAg
S obzirom na temu, ne čudi da je ovaj film našao svoju brojnu publiku u današnjoj Americi koja se još uvek nosi sa sličnim problemima.
Film funkcioniše i kao slikovita istorija bluza, jer nam prikazuje sjajne nastupe bluz umetnika iz raznih perioda ovog žanra, kao što su Badi Gaj, Lusinda Vilijams i Geri Klark Junior.
Preokreni stvari: Priča o panku Istočnog zaliva (Turn It Around: The Story of East Bay Punk, 2017)
Mnogo pre nego što su se pojavili bendovi kao što su Green Day i Rancid i postali udarna imena panka, zapadnom obalom su prašili neki drugi momci.
Dokumentarac Korbeta Redforda tu je da nas podseti na 30 godina dugu istoriju panka u Kaliforniji, i to krajnje detaljno. Na prvu loptu vidi se da je autor sproveo temeljno istraživanje, onako kako samo pravi fanovi umeju.
Glavna pažnja poklanja se Berkliju, gradu u Kaliforniji koji se, izvlačeći se iz senke San Franciska, uspostavio kao novi Sijetl. Naročito je naglašen značaj koncertnog prostora u ulici Gilman, 924, ujedno sedišta Fondacije alternativne muzike.
Da doživljaj bude potpun, istoriju nam pripoveda slavni Igi Pop. Koliko je severna Kalifornija imala da ponudi shvatićete tek nakon što se upoznate sa pank-rok scenom kasnih 70-ih koja je sa sobom donela više od glasnog zvuka ‒ donela je anti-autoritativnu filozofiju i političku angažovanost.
Zvao sam ga Morgan (I Called Him Morgan, 2016)
U Njujorku 60-ih godina, Li Morgan bio je neverovatno veliko i značajno ime. Naročito je bio važan za hard-bop pravac u džezu koji je stekao popularnost na istočnoj obali SAD-a tako što je iznova spojio džez i bluz.
Njegova priča, međutim, film interesuje ponajviše zbog načina na koji je slavni muzičar preminuo ‒ ubijen je u jednom džez klubu kada je imao samo 33 godine. Još tragičnije ‒ ubila ga je supruga.
Film Kaspera Kolina prikazuje nam ovo dvoje ćudljivih ljubavnika ‒ džez trubača na vrhuncu karijere i obožavateljke Helen Morgan (devojačko Mor) koja mu je pomogla da se spase zavisnosti od droge.
Međutim, priča nikako nije imala srećan kraj, iako je dovela do braka dvoje temperamentnih ljudi. Nakon što su se ozbiljno posvađali u pauzi između dva seta u klubu u Ist Vilidžu, ona je potegla pištolj i priča se naglo završila. Film time nije samo istorijski portret značajnog džez muzičara, već i tragična ljubavna priča o tome šta se desi kad se ukrste dva vatrena i nestabilna karaktera.
