Najnoviji album Marize, Mundo, album je putovanja kroz narode i kulturu. Uz njegove taktove plešu se flamenko i tango, pa su tako doplesali i u našu prestonicu. Pesmu Padoce de ceo azul snimila je na Zelenoradskim ostrvima, bivšoj portugalskoj koloniji, jer joj je majka poreklom Afrikanka.
Dakle, svetski album i svetska turneja. Beograd je opet stanica, pa je ovdašnja publika još jednom imala priliku da uživa, kako u starim hitovima tako u predivnim novim pesmama Caprichosa, Adeus….
Utisci sa koncerta
Koncert je 07. decembra počeo u mraku, sa pesmom. Osvetljena je bila samo jedna gitara, a zvezda večeri se nije videla. Čuo se samo njen nežan glas. Nakon prvog aplauza, iz tame je zasjala svetlucava ljubičasta haljina i Mariza se, uz naklon, srdačno obratila oduševljenim Beograđanima:
Dobra vječer, hvala puno. Hvala vam što ste učinili da moji snovi postanu java ove večeri.
Potom je na maternjem portugalskom najavila narednu pesmu Primavera, pa se te zimske noći u dvorani osetio dah proleća. Svetla se ponovo gase, prvi put se pojavljuje osvetljen samo bubanj i kreće ritmična pesma, praćena zavodljivim plesom kao iz kakve brazilske favele.
A onda je malo pevala o ljubavi. Kada su se davnih dana doselili u Portugal iz prekomorske portugalske kolonije Mozambika, otac joj je savetovao da peva fado, ne bi li zbog tradicionalne muzike bila lakše prihvaćena u novoj zajednici. Zato joj je poželeo da napravi neku pesmu koja peva o autentičnim portugalskim devojkama i ona ga je poslušala.
Kaže da svi misle da su portugalske devojke mnogo zahtevne (Capriciosa), ali greše, nisu one zahtevne, one su samo više stidljive.
Lisabon je svetleo u pozadini, a na sceni su se prelivale duboka ljubičasta i topla narandžasta boja, koje su dodatno dočarale tananu emociju kraljice fada. Četiri svirača pratili su je u stopu – kompozitor Pedro na akustičnoj gitari, zatim portugalska gitara, klasična gitara i Viki koji svira sa njom od samog početka i takođe jako dobro peva portugalske, ali i japanske pesme. On svira bubnjeve i perkusije i demonstrirao je nakratko svoj talenat solo tačkom na njen zahtev. Naravno, pobrao je ovacije.
Onda je Mariza poželela da nauči publiku da peva na portugalskom. Kaže lako je:
Ponja rosa blanka, ponja rosa pejtu…
Ponovila je više puta i pokazala gestikulacijom kao da bere belu ružu. Publika je lako savladala pa je sa njom pravovremeno pevala u pesmi taj deo. Diva je bila iskrena:
Koncerti su stvoreni za interakciju sa publikom i ljudima. Ako ste izvođač možete biti stidljivi kao portugalska devojka, ali onda će i koncert izgledati tako – sramežljivo. A mogu biti i hrabri koncerti, ako narod oseti da mu se daješ, on će ti tako i uzvratiti. Koncerti jednostavno funkiconišu po tom principu: uzeti i dati.
Na večerašnjem svi su se dali – PONJA ROSA BLANKA, PONJA ROSA PEJTU…
Čoveče, pa vi k’o da ste Portugalci, rekla je i potom ušla među nasmejane ljude, rukovala se sa njima, sa čitavim prvim redom pojedinačno.
Bis
Na zahtev publike pevačica se vratila na scenu sa pesmom – Meu fado (Moj fado), koja predstavlja paradigmu njenog stvaralaštva. Zatim je rekla da zna za večerašnju fudbalsku utakmicu i pozvala pridošle da zaplešu i pevaju u navijačkom maniru, u to ime. Baš onako kao što Delije na Marakani upravo slave istorijski trenutak svoga tima i pobedu protiv Kelna – oeeeeoooauaaao…. U tom duhu pozdravila se sa pridošlicama i koncert je završen.
Gromoglasnim aplauzom ispraćena je još jedna nezaboravna noć u Centru Sava.
Marizina karijera
Počeci Marizine karijere poklopili su se sa smrću voljene pevačice fada Amalije Rodrigeš.
Praktično je označena kao rodonačelnica novog fado pokreta i promoterka portugalske kulture. Ostala je jedina legitimna naslednica Rodrigezove. I sama je ubrzo postala Diva: i to svetska!
Na otvaranju Svetskog fudbalskog prvenstva u Koreji i Japanu 2002. godine pevala je portugalsku himnu pre utakmice Južna Koreja – Portugal. Sa Stingom je otvorila Olimpijske igre u Atini 2004. godine pesmom A thousand years. Dobila je nagradu BBC-a za najboljeg evropskog izvođača. Ovo joj je šesti studijski album, a prethodni su visoko kotirani na mnogim svetskim top-listama.
Fado
Fado je svetki brend iz Portugala. Po naški mogao bi se objasniti kao nostalgični sevdah, ali originalno ga zovu saudade. To je neprevodiva reč kojom se Portugalci diče jer smatraju da samo oni prepoznaju tu čežnjivu emociju: mešavinu ritma afričkih robova i portugalske tradicije.
Postoje dve vrste fada – popularni lisabonski i nežniji koinbranski. Prvi publika nagrađuje pljeskom, a potonji kašljanjem. U spisima piše da je prvi fado izvodila Marija Severa krajem 19. veka, a prvi audio zapisi zabeleženi su tridesetih godina prošlog veka kada ga je pevala Madalena De Melo.
Piše: Aleksa Ćelap
