Da li stravično ubistvo može biti proizvod nezaceljivih rana iz prošlosti? Film Ubistvo u Orijent ekspresu daje odgovore na ovo, kao i na mnoga druga pitanja. U pitanju je ostvarenje rađeno po istoimenom kultnom romanu Agate Kristi, sa scenarijom Majkla Grina i režijom Keneta Brane.
U raskošnom vozu koji putuje Evropom dešava se svirepo ubistvo. Naime, mnogobrojne pretnje smrću Semjuelu Edvardu Račetu se obistinjuju. U vozu u kome nema nevinih legendarni detektiv, Herkul Poaro, jedini je koji može razrešiti misteriju. Boreći se sa vremenom i strahom da prvi put ne načini pogrešan izbor, pokušaće da sastavi slagalicu, kojom će povezati naizgled trinaestoro običnih stranaca.
Odgovor na pitanje ko je krivac i da li je u ubistvo upletena samo jedna osoba krije se na samom kraju filma.
Glumačka ekipa udahnula je život u mračnu priču
Posebnu notu filmu daje impozantna glumačka ekipa koju čine Kenet Brana, Džoni Dep, Penelope Kruz, Vilijam Defo, Džudi Denč, Mišel Fajfer, Dejzi Ridli i Džoš Ged. Kako kaže reditelj filma, Kenet Brana, koji tumači ulogu Poaroa, u pitanju su ljudi koji su udahnuli život u jednu mračnu priču, kako bi je ponudili novoj generaciji.
Iako je predstavljen kao jedan od glavnih glumaca, Džoni Dep se intenzivno pojavljuje samo na početku filma, dok se u daljim delovima njegov lik pojavljuje samo u fleš bekovima. Mnogi stručnjaci smatraju njegovu pojavu u filmu marketinškim trikom kojim su se producenti služili sa namerom da privuku što veći broj gledalaca.
Jedna od najmisterioznijih uloga pripala je Penelopi Kruz, koja tumači lik misionarke Pilar Estravados. Tišina koja je odlikuje neprekidno baca senku sumnje na nju. Slična njoj u prvi mah je i hladna ruska emigrantkinja, čiji lik dočarava Džudi Lenč. Udovicu koja tobože neprekidno vodi Poaroa do novih tragova u vezi sa slučajem tumači Mišel Fajfer.
Posebno je zanimljiv lik Meri Debenham, koji tumači Dejzi Ridli. U čestim razgovorima sa detektivom Poaroom jedino što odaje jeste strah. Zapravo, svaki od likova vešto krije jedan detalj − povezanost sa Dejzi Armstrong, devojčicom koju je Semjuel Edvard Račet ubio.
Oživljavanje legendarnog voza, Orijent ekspresa
Pripreme za snimanje filma su bile temeljne i trajale su nekoliko meseci. Brana i njegov produkcijski tim u potpunosti su rekonstruisali železničku stanicu Istanbula iz tridesetih godina prošlog veka. U Longkros studiju u Engleskoj sagrađena je i autentična lokomotiva Orijent ekspresa za potrebe filma.
Takođe, Brana je uložio i trud u to da putovanje vozom glumcima izgleda što realnije, te je snimio predele evropskih sela i emitovao ih na LED ekranima, koji su se nalazili oko vagona. Posebnom tehnikom imitirao je i kretanje voza, i čitav vagon postavio na pokretno postolje.
Sem toga, Kenet Brana je posebnu pažnju posvetio i kreiranju kostima. Zanimljivo je istaći da su čak tri meseca potrošena na vezivanje kravate Herkula Poaroa, kako bi se došlo do savršenog oblika. Vlasuljari su sa druge strane proveli devet meseci praveći legendarne brkove.
Bujni brkovi Herkula Poaroa?
Iako se Kenet Brana trudio da što verodostojnije prikaže Orijent Ekspres iz Agatinog romana, finese koje odvajaju film od knjige nisu tako male. Naime, uprkos pažljivom odabiru kostima, postoje detalji koje je dizajer nastojao prilagoditi samim glumcima, a ne opisu likova iz romana.
Tako su potpuno crni i kratki brkovi Herkula Poaroa pretvoreni u sive i bujne koji odgovaraju Braninom licu. Osim izgleda, u potpunosti je promenjen i sam opis nekih likova. Stoga je Gretu Olson iz Švedske zamenila Pilar Estravados, čiji je lik preuzet iz romana Božić Herkula Poaroa. Na ovaj način lik je prilagođen fizičkom izgledu i poreklu Penelope Kruz.
Drugi lik koji se ne podudara sa opisom iz knjige je Kubanac Biniamino Markez, koji predstavlja zamenu za italijanskog prodavca automobila iz knjige.
Scenarista Majkl Grin načinio je izmene i u samoj radnji filma, što je bio još jedan od načina da se u film unesu elementi iznenađenja za one koji su prethodno pročitali knjigu ili odgledali neku od adaptacija. Tako scena razgovora Račeta sa Poaroom već u prvi mah nagoveštava opasnost Račetovog lika, o čemu svedoče i lukavo okolišanje i pištolj koji koristi kao sredstvo za pretnju.
U knjizi, sa druge strane, njegov lik odaje prvi utisak nevine osobe kojoj preti velika opasnost. Sem toga, bitno je istaći da dramatično oktriće leša Edvarda Račeta u romanu ne postoji. Tragove koji dovode Poaroa do oktrića ubice u filmu odlikuje veća kreatvnost, a scene unutrašnjih monologa i metode razrešenja misterije veća transparentnost.
S obzirom na to da je Herkul Poaro u knjigama Agate Kristi predstavljan kao čovek čija su jedina oružja reči, kao kontradiktornost možemo uočiti mnoge scene iz filma u kojima je predstavljen kao čovek od akcije. Njegove dileme i empatija prema Račetu element su koji je u romanu izostavljen. Ova razlika posebno je uočljiva na samom kraju filma.
Fikcija koja se pretvorila u realnost
U realnom životu ubistvo u Orijent ekspresu zaista se dogodilo
Samo godinu dana nakon što je objavljen Agatin roman Karl Straser gurnuo je Mariju Farkasanu sa voza koji je još uvek bio u pokretu.
Marija Farkasanu bila je slavna modna dizajnerka i vlasnica galerije. Na putovanje se uputila sa namerom da pronađe najnovije pariske odevne komade. Vest da je njeno telo pronađeno nedaleko od šina šokiraka je celu Evropu.
Misterija oko njenog ubistva razrešena je uz pomoć lisičjeg krzna koje je Marija posedovala. Naime, kada je detektiv Nivergelt obilazio putnike dan pre njene smrti, upustio se u konverzaciju sa njom, i na taj način saznao da je krzno bilo poklon od mađarskog studentskog graničara Karla Strasera. Nakon privođenja Karl Straser je priznao ubistvo, a zatim mu je određena i smrtna kazna, koja je kasnije preinačena u doživotnu robiju.
Adaptacija drugačija od svih ostalih
Širom sveta napravljene su mnogobrojne adaptacije romana, a najboljom se smatra film Sidnija Lameta iz 1974. godine. U ovoj verziji Herkula Poaroa tumačio je Albert Fini, koji je za ovo ostvarenje nominovan za Oskara. Bitno je istaći da je ovo jedina ekranizacija koja je Herkula Poaroa preporučila za najveću filmsku nagradu.
Pored ove, film je dobio još četiri nominacije, a Ingrid Bergman je i osvojila Oskara za najbolju sporednu ulogu.
Ipak, Kendet Brana izjavio je da nije želeo da odgleda ovu verziju, kako bi svoje viđenje knjige predstavio na sasvim originalan način. Smatrao je da je filmu potrebna nova adaptacija prilagođena modernoj tehnologiji. Scene snimane u 4D tehnici i uverljiva montaža dale su filmu posebnu umetničku vrednost. Brojni stručnjaci izjavili su da očekuju da će film osvojiti veliki broj nagrada za vizuelne efekte, a da će nagrade možda i dostići prethodnu adaptaciju.
Piše: Aleksandra Ničić
