Reč „hobi” vodi poreklo iz srednjovekovne Engleske, kada se isprva koristila u sintagmi hobby horse i označavala je drvenog konjića za igru. Kasnije, kada je dobila samostalno značenje, ova reč označavala je uglavnom dečju zanimaciju i često se koristila pejorativno.
Uprkos tome, danas znamo da različite hobije imaju i odrasli, čak naučnici, umetnici i pisci. U nastavku teksta pročitaćete ponešto o velikim svetskim piscima i pesnicima i njihovim neobičnim hobijima, koje su neretko pretvarali i u svoje drugo profesionalno zanimanje.
U okvirima umetnosti
Crtanje je jedan od hobija koji su imali mnogi čuveni pisci. Neki, poput Viktora Igoa i Vilijama Blejka, bili su jednako poznati po svojim crtežima kao i knjigama, dok su drugi, poput T. S. Eliota, Vilijama Foknera, Radjarda Kiplinga i Beatriks Poter, sami ilustrovali svoja dela, ali su nerado pristajali da se ispod tih crteža i potpišu.
Luis Kerol bio je smatran za veoma strpljivog čoveka, kome su pažnju lako mogli da privuku najsitniji detalji, te nije čudno što se strastveno bavio fotografijom. Međutim, kada su fotografije počele da se izrađuju uz pomoć mašina, Kerol je ostavio svoj hobi i objasnio to ovako:
„Beleženje trenutaka sada je postalo toliko lako, da gotovo bilo ko može to da učini umesto mene.”
Mnogi pisci takođe su se u slobodno vreme bavili i muzikom, neki čak i profesionalno. Na primer, Čarls Dikens je redovno svirao harmoniku u lokalnom pabu, dok su sve tri sestre Bronte bile uspešne pijanistkinje, a ljubav prema muzici prenele su i na svoja književna dela, o čemu svedoči činjenica da su se njihovi romani kasnije lako postavljali na scenu kao čuveni mjuzikli.
Uz njih, savremeni američki pisac Stiven King u mladosti je svirao u garažnom bendu, ali pošto je ubrzo shvatio da od svog hobija neće moći da zaradi, prepustio se pisanju. Ipak, malo je poznato da i dalje ponekad ide na turneje po Severnoj Americi i drži brojne koncerte u dobrotvorne svrhe.
Poznati i manje poznati naučnici
Mnoge velikane svetske književne scene podjednako je interesovala nauka.
Mark Tven uspeo je da se jednako dobro ostvari i kao naučnik, jer je za života ostao upamćen po svojim čudnovatim izumima. Naime, Mark Tven glavom i bradom izumeo je kopče za nakit, fotoalbume sa samolepljivim stranama, mnoštvo igara za poboljšanje pamćenja i, verovali ili ne, tregere. Bio je toliko poštovan kao naučnik i izumitelj, da ga je sam Tesla pozvao da radi sa njim u njegovoj laboratoriji na različitim projektima.
Agata Kristi često je pratila muža Maksa Malovena, čuvenog arheologa, na putovanjima po Bliskom istoku, te se tako i sama zainteresovala za arheologiju. Vremenom se toliko izveštila, da je sa pravim uživanjem pomagala mužu na nalazištima, a artefakte je čistila svojom kremom za lice. Ispostavilo se da su upravo primerci koje je ona čistila neki od najočuvanijih danas, ali ona nikada nije želela da se predstavi kao naučnica – arheologija je bila samo njen hobi.
Beatriks Poter, engleska spisateljica, imala je krajnje neobičan hobi – proučavanje gljiva. Zapravo, bila je jedna od prvih osoba koja je spoznala simbiotsku vezu između algi i gljiva, ali je njen uspeh u oblasti mikologije nažalost bio nedovoljno priznat zato što je bila žena.
Džon Tolkin takođe je bio svojevrsni naučnik, ali iz oblasti lingvistike. Još od malena interesovali su ga jezici, govorio je tečno desetak jezika, a čak je i s razumevanjem mogao da čita srpski. Njegovo zanimanje za rečeničke sisteme i konstrukcije kulminiralo je kada je osmislio sopstveni takozvani „vilinski (vilovnjački) jezik” na kom se dopisivao sa svojom ženom Edit.
Tolkin je priznao da u slobodno vreme najviše voli da izučava filologiju, a to povrđuje podatak da je njegov hobi izrodio petnaest veštačkih jezika, od kojih su najpoznatiji kvenija i sindarin, koje je koristio u svom serijalu „Gospodar prstenova”.
Sa druge strane, Artur Konan Dojl, tvorac Šerloka Holmsa, tajno se bavio paranaukom i bio toliko opsednut natprirodnim da je postao jedan od prvih lovaca na duhove ikada.
Ipak, verovatno najpoznatiji naučnik, tačnije lepidopterist iliti proučavalac leptirova, bio je svakako Vladimir Nabokov. O svom neobičnom hobiju jednom prilikom je rekao:
„Nalet književne inspiracije nije ništa u poređenju sa otkrivanjem novog organa pod mikroskopom ili nepoznate vrste na planinama Irana ili Perua. Da nije bilo revolucije u Rusiji, vrlo verovatno bih se sasvim posvetio proučavanju leptirova i nikada ne bih napisao nijedan roman.“
Nadaleko čuveni po svom hobiju
Emili Dikinson, čuvena američka pesnikinja, takođe je bila i poznata poslastičarka. Osvajala je brojne nagrade širom Amerike za svoja kulinarska umeća, a najviše nagrada odnosila bi njena torta od kokosa, za koju je naknadno i otkrila recept.
Neretko je deci iz komšiluka delila pune korpe slatkiša i pekarskih proizvoda, a da bi pokazala kako je sposobna i da piše i da kuva u isto vreme, svoje stihove je škrabala uglavnom na pozadinama recepata i kutija od praška za pecivo.
Ernest Hemingvej ostao je upamćen i kao strastveni lovac i ribolovac. Tokom svog života proputovao je čitav svet, često išao na safarije po Africi, a 1935. godine nagrađen je na Karibima, jer je uhvatio do tad najdužu sabljarku ikad ulovljenu. Svoja iskustva u lovu preneo je i na svoja dela i rekao:
„Da biste pisali o životu, morate prvo da ga proživite.”
