Arči Maršal, poznatiji kao King Krule, je dvadesettrogodišnji engleski muzičar. Svoj prvi album izdao je sa samo 19 godina, a dugoočekivani drugi album izašao je na jesen 2017. godine, kao jedno od najinteresantnijih muzičkih ostvarenja godine.
Njegova muzika predstavlja fuziju različitih žanrova, sa uticajima džeza, hip-hopa i postpanka. Sa dubokim glasom koji odudara od njegove mladalačke spoljašnjosti, i zvukom koji odiše melanholijom i misticizmom ne prestaje da oduševljava svoje slušaoce.
King Krule svoj zvuk opisuje kao Bluewave. Plava boja ima veliko značenje u njegovom stvaralaštvu, i provlači se redovno kroz njegov opus, kao nosilac melanholičnih osećanja.
Međutim, postoji još jedan simbol koji se primetno ponavlja u njegovoj lirici – mesec. Njegova muzika i zvuči kao da je pisana noću, na mesečini, a tada je najprigodnija i za slušanje. Korišćenje simbola meseca na način na koji ga King Krule koristi nadovezuje se na dugu pesničku tradiciju.
Šest stopa ispod meseca
Prvi album King Krula 6 Feet Beneath the Moon izlazi 2013. godine. Neke od pesama sa tog albuma Arči piše sa samo dvanaest godina. Teme kojima je okupiran su prva tinejdžerska razočarenja. Obojen je mračnim tonom, uz česte motive vode, plavetnila, lebdenja, plime, noći, zatvorenosti i neba.
Ceo album je introspektivan, samim tim i veoma ličan. Govori o unutrašnjim borbama, o depresiji i insomniji koje ga muče od ranog doba.
Mesec se pojavljuje u nazivu albuma. Arči smešta sebe u prostor ispod meseca. Kako i sam u jednom intervjuu govori: Gledam gore u mesec, i on je metafora mojih težnji. Konstantno gledam gore, konstanto sam ispod svojih težnji.
Simbol meseca koristi kao nešto čemu teži i čemu se divi, nešto što nikako ne može da dostigne, uvek mu promiče. Neuhvatljivo je, a sija mu pred očima.
U istom intervjuu King Krule za sebe kaže da je lunatic. Ovde se poigrava rečju koja aludira na mentalnu bolest, a potiče od reči mesec. U savremenom engleskom jeziku ova reč se koristi u žargonu, i uglavnom u šali. Nema neko strogo ili negativno značenje.
Reč potiče od latinske reči lunaticus koja označava osobu koja je opčinjena mesecom. Od antike postoji verovanje da mesec utiče na određena ponašanja čoveka, kao i da izaziva određene psihološke promene. Mesec se od davnina povezuje sa mentalnim bolestima, poput depresije i melanholije.
Aristotel piše o povezanosti meseca i bipolarnog poremećaja. U srednjem veku se u narodnim pričama mesec i mesečeva svetlost povezuju sa negativnim pojmovima poput sveta mrtvih i duhova.
Takođe, mesec se povezuje sa emocijama, magijom, ženstvenošću, podsvesnim i imaginacijom. King Krule se oslanja na slične asocijacije kada je u pitanju pojam meseca. Za njega je mesec metaforički nešto čemu želi da se približi.
Ovakva sanjarska slika meseca izgradila se pre dva veka. Naime, u romantičarskoj epohi, na početku 19. veka mesec postaje jedan od najvažnijih pesničkih motiva. Nasuprot racionalizmu prosvetiteljstva, romantičari teže buđenju emocionalnosti i duhovnosti. Mesec postaje jedan od mnogih simbola koje pretvaraju u nosioce takvih svojih ideja.
Oni stara verovanja o delovanju meseca na čoveka pretvaraju u pesničku metaforu, u simbol čežnje, melanholičnog raspoloženja i očaja. Ovakva slika meseca javlja se najviše u poeziji nemačkih romantičarskih pesnika, poput Getea, Novalisa i Ludviga Tika, pa se zato nekad ovaj period naziva i lunarnim periodom nemačkog pesništva.
U isto vreme mesec se na isti način javlja u Engleskoj, u poeziji Vordsvorta, Šelija, Kolridža i drugih. Od tog vremena se u umetnosti ovakvo predstavljanje meseca ne napušta. On se uvek povezuje sa introspekcijom, imaginacijom i žudnjom za nedostižnim.
Zaglavljenost u sublunarnoj sferi
Još doslednije korišćenje meseca kao večnog simbola javlja se na drugom albumu Arčija Maršala. Ovde se mesec javlja u skoro svakoj pesmi, kao verni pratilac usamljenog protagoniste, sa pogledom upravljenim u noćno nebo. Teme kojima se bavio ranije ovde se još više produbljuju. Odlazi još dalje u istraživanju svoje samoće i izolovanosti od okoline. Lirika je prožeta epizodama snoviđenja. Stvarnost i san gube granice.
King Krule ostaje izgubljen u svojim mislima, što se čuje već u prvoj pesmi Biscuit town:
I got more moons wraped around my head than Jupiter knows
Album nosi naziv The Ooz. To je izmišljena reč Krula koja, kako objašnjava, označava sve nesvesne radnje čoveka, poput rasta kose i noktiju. Za njega je i kreativni proces vrsta nesvesne ili polusvesne radnje, koja dolazi iz nepoznatog.
Poznato je da mnogi umetnici na sličan način doživljavaju svoje stvaranje. Inspiracija dolazi u nekim polusvesnim stanjima, na granici jave i sna. Najdublji stihovi nastaju u neprospavanim noćima, iz mraka. Prema rečima pesnikinje Mej Sarton: Bez mraka, ništa ne može da se rodi. Upravo ova mračna raspoloženja prestavljaju glavnu inspiraciju za mladog muzičara.
Sam naziv albuma aludira na podsvest, pa nije čudno da se King Krule okreće mesecu kao jednom od glavnih motiva u tekstovima. Što se tiče zvuka, i dalje je u pitanju miks žanrova koji su mu bliski od pre, koje spaja u svoj bluewave. On ne izlazi iz svoje plave faze.
Prema nekim kritikama album je nedosledan, jer prelazi nepovezano iz mirnijih ka bržim numerama. Međutim, album verno oslikava ono sa čim se muzičar iznutra bori. Predstavlja njegove nagle promene raspoloženja, od depresivne smirenosti, do manične energičnosti.
Arči Maršal ne napušta svoj prostor ispod meseca. U pesmi pod nazivom Sublunary on ponavlja kako nije ovde. Sublunarna sfera, prema uverenjima starogrčke astronomije, predstavlja prostor ispod meseca u kom ne važe zakoni fizike, sve je promenljivo i nestalno. King Krule lebdi u tom prostoru, i dalje zaglavljen ispod svojih stremljenja. Oseća nesigurnost zbog svojih unutrašnjih promena i suočava se sa njima.
I was made for sublunary
And in shades of blue lunacy
Kroz čitav album pogled mu je čvrsto uperen u mesec. Primećuje da li je mlad ili pun, gleda njegov odraz na vodenoj površini, ili ga mesec obasjava u usamljeničkoj šetnji. Mesec ga podseća na sopstvenu odvojenost od sveta oko sebe. Podseća ga na želju za povezanošću. Čini se ipak, u nekim momentima, da jeste doživeo takvu povezanost i želi da joj se vrati, kao u pesmi koja zatvara album, La Luna:
Well I was raised to the moon,
Just to hold a gaze with you
King Krule romantizuje mesec. Nadovezuje se na romantičarsku tradiciju, čineći od meseca ličan simbol. On oseća povezanost sa ovim nebeskim telom, koje ga vraća na sumorne unutrašnje borbe, i tera da nastavi da gleda u sebe. Čini se da je takav pristup jedini način da se do meseca nekad i stigne.
Možda otkrijemo to na sledećem albumu Arčija Maršala. Tako bar obećavaju poslednji stihovi na albumu:
It won’t be long till you’re inside
Till you’re inside my heart
To be with you, such a view
To be elevated to you
