Toliko toga već znamo o Ničeu a, opet, katkad se svakako javi potreba za otkrićem bar nekakvog novuma te želja za pokušajem drugačijeg razumevanja njegovih ključnih filozofskih ideja. Niče – napadan i hvaljen, ismejavan i glorifikovan, genije i lakrdijaš – oprečna mišljenja i danas kruže o njemu. Čitajući njegova dela svakodnevno već gotovo deceniju unazad, lično sam često menjao stavove.
Ipak, nikada nisam posumnjao u vrednost Ničea kao, bez sumnje, jednog od najvećih filozofa našeg vremena. U prepiskama sa američkim (može se reći i nemačkim) filozofom H.U Gumbrehtom (Hans Ulrich Gumbrecht, Stanford) dohvatili smo se, jednom prilikom, upravo Ničea. Naravno, profesor Gumbreht i ja smo vrlo brzo usaglasili osnovne stavove ali, van toga, dotakli smo se jednog njegovog teksta pod nazivom Nietzsches Zusammenbruch und der „Übermensch“ heute (u prevodu Ničeov slom i „natčovek“ danas).
Tekst se bavi mogućim razumevanjem Ničea danas ali odmah se tu provukla jedna zanimljivost na kojoj sam u razgovoru, verujem pomalo dosadno, potencirao. U tekstu, profesor Gumbreht navodi da je, igrom slučaja, od jedne koleginice, dobio na poklon jednu Ničeovu knjigu koja je imala očigledne tragove korišćenja.
Čitajući dalje, postaje jasno da je knjigu posedovao, ni manje ni više, nego baš jedan od ključnih ljudi nemačkog fašizma, lično Herman Gering (Hermann Göring). Gumbreht navodi kako je bio šokiran tim saznanjem te je knjigu najpre hteo da baci ali je, na kraju, ipak zadržao. Otac Gestapa je, dakle, sigurno, čitao Ničea. Ipak, Gumbreht odmah navodi da je Gering, izgleda, nije baš najbolje razumeo jer je, jasno se vidi, markirao samo one delove koji „zvuče moćno“.
Fraze i reči poput „Übermensch“ (natčovek), „Wille zur Macht“ (volja za moć) bile su zaokruživane i podvučene gotovo na svakoj strani. Tako, knjiga postaje svojevrstan dokument puta i uticaja Ničea na filozofiju nacionalsocijalizma/fašizma. Niče je, dakle, razumevan isključivo kao „dobar frazeolog“ jer je, sudeći po obeleženim mestima i komentarima, jasno da Geringa nije zanimala suština Ničeovih stavova.
Tako, čovek koji je često pisao otvoreno o „zabludama masa“ i o Nemcima kao „ne-misliocima“, često potencirao na svom poljskom poreklu i osuđivao antisemitizam, biva, na kraju, upleten u fašizam i „filozofiju fašizma“. Naravno, prilično mu je posthumno u tome pomogla i, ne baš bistra, sestra Elizabet.
Na kraju, mnogo je dokaza izneto u odbranu Ničea a pažljivim čitanjem njegovih dela zaista ne možemo naći ništa što se može jasno i zasigurno umetnuti u fašističku ideologiju. Ipak, ljudi poput Geringa „umeju da čitaju“. Neka nas sudba sačuva od takvih!
piše: Ivan Vučković
Tacno je da ne Nice govorio dosta protiv slabih,nejakih i o podmuklosti istih.Ali takodje mislim i da je istina ipak malo dublja od toga i da se ovdje radi o necemu potpuno drugom od samog obezvrijednjivanja nemocnih.Nice je mnogo pisao o moralu ,i ovdje se dinamika morala najvise ogleda izmedju moci i nemoci i kako nemocan covjek olako svoju nemoc poistovjecuje sa moralnoscu.To je danas debelo ukorijenjeno u drustvu i u zapadnoj kulturi s tim da je sama ideologija ljevicara i liberalni zadojena na istom biosu.A to je sve omogucila Demokratija i komfor modernog vremena ,gdje svako misli da moze biti sto zeli i raditi kako zeli a da pri tome ne bude prevaspitan zakonom prirodne selekcike. Kako Johnny kaze:“Kad mrtvi fazani lete iznad nasih glava a nijedan ne pada“.
I danas vidimo kao i pre, da mnogi Srbi nece da budu Srbi.Pa ipak pokazuju sve one osobine koje su tipicne za SRbe. Nice je slican slucaj.Ma koliko on mrzeo Nemacku i njihov duh, ma koliko hteo biti Poljak, Nice je ipak u sustini prilicno Nemac. Zbog toga njegova filozofija i te kako ima veze sa nacizmom i Hitlerom. Nema to veze sto je bio protiv antisemitizma, ali koliko se secam znao je on kad treba i kritikovati Jevreje. Posto je nacizam ne slucajno nastao u Nemackoj, jer nemacki duh je pogodan za takvu ideologiju, pa i Niceova filozofija njega kao Nemca se uklapa u to. Bez obzira sto je on o Nemcima lose mislio kao i Sopenhauer.On je vise cenio Grke,Francuze, Latine. Nice je antihriscanin, nista cudno za jednog Nemca. Nemacki duh i kultura kao i svih tih severnijih naroda, su potpuno antihriscanskog duha. Nice kao i nacisti velica moc, on se ruga slabima, nemocnima, i kaze da onima koji propadaju treba ih pogurati da propadnu sto pre. To je tipicno germanski, tipicno hitlerovski.I ima jos kod njega puno slicnih opaski. On naglasava da se treba plasiti slabih, nejakih, ponizenih i potlacenih. Koliko je to germanski, jkos vise je to suprotno onome sto je Isus propovedao.