Ko je Robert Anton Vilson?

RAW (Robert Anton Wilson), anarhistički utopista, izašao iz šešira dr Timotija Lirija, ipak sopstven, rođen je 1932, u Bruklinu. Kao početak bunta prema svojoj okolini, upisao je tehnički koledž u Bruklinu, a zatim studirao matematiku i inženjerstvo u Njujorku. Nakon toga počinje da piše, a 1975. izlazi „The Illuminatus, Trilogy,“ analizu američkih teorija zavera, zajedno sa Robertnom Šejom, sa kojim je radio za američki Plejboj.

U njegovom opusu postoje dva tipa dela: opisi njegovih eksperimenat sa ljudskim nervnim sistemom (Cosmic Trigger Trilogy npr) i dela pisana u romanesknoj formi (Illuminatus-i, Shrodengers Cat, Masks Of The Illuminati, itd). To ne znači da će vam „leći“ svaka njegova knjiga, ali hrabrom kojom se autor ovih knjiga usprotivio TsOG-u (The Thing That Ate The Constitution) i proizveo iluminirujuće odgovore na pitanja egzistencije i postojanja, kao i bivstvovanja u svetu u kome nakon fabričke revolucije nema isuviše slobodnih umova, i nakon bitnika i štrajkbrejhera, nem isuviše slobodnih kanala komunikacije gde bi se razmenjivale reči utehe kao npr između Vilsona i Lirija, ili Vilsona i Filipa K Dik-a.

Recimo, prvi deo trilogije Cosmic Trigger je veličanstvena epopeja koja ispituje kontrakulturu SAD, i na neki način je „Biblija“ masonerije, raznih teorija zavere, kroz koje se autor probija kao Če Gevarin vod kroz džunglu.

Vilson je opisivao svoje pisanja kao pokušaj sloma uslovljenih setova asocijacija — pokušaj gledanja na svet na nov način, sa mnogo modela prepoznath kao modeli i mape i ni jednim modelom podignutim na nivo Istine.

Njegov cilj je bio da pokuša da ljude dovede u stanje opšteg agnosticizma ne agnosticizma samo prema Bogu, već agnosticizma prema svemu.

Neke od njegovih knjiga pratili su audio snimci, a autor je prigrlio internet komunikaciju, jer je, pretpostavljam, lakše išlo njegovo pisanje,jer je internet najveća baza podataka na svetu, i kao komunikacioni medij, daje nam mogućnosti da naše pisanje poboljšamo raznim referencama, ali i slučajevima, do kojih smo ranije morali da dolazimo kupovinom skupih tomova, ili varanjem pravila lokalnih bibloteka.

Nakon njegove smrti 2007, praćene dokumentarcem Maybe Logic, popularnost njegovih knjiga opada, ali erudicija, i učenost ovog autora, pored kontroverza koje su pratile njegov pogled na svet, izražen njegovim čilim i za to vreme svežim idejama, promovisanjem Diskordije, enigme 23, drugovanje sa bitnicima koji su uticali na njegovo pisanje, baca na nas jednu ideju koja zvuči ovako:

da li će se svet u doba novog realizma, bez isuvišeapstraktnih ideja i ideala trulog zapada, koji ga je tresao šezdesetih i sedamdesetih, potonuti u, bar kod nas, gledanje reality show-ova i surfovanje netom tražeći inspiraciju za ne samo slobodno vreme, već i za život sam?

piše: Ilija Đurđanović