U poseti planini Zlatibor ćete uživati, bilo da se za nju odlučite leti ili zimi. Tokom zime skijališta Zlatibora su prepuna, sneg na ovoj planini traje čak do maja. Kada se sneg otopi počinje letnja sezona. Tada planina postaje savršeno mesto za piknik, šetnju i odmor od gradske verve.
Međutim, ova planina nije samo mesto sa kog ćete moći uslikati stotine slika pejzaža i diviti se lepom reljefu zapadne Srbije. Ne, Zlatibor je i mesto gde ćete moći mnogo toga da naučite o srpskoj tradiciji koja je u ovim krajevima nekako očuvana bolje nego igde drugde u ovoj državi.
Muzej na otvorenom
Muzej na otvorenom „Staro Sirogojno“ predstavlja jedini muzej na otvorenom u Srbiji. Naime, on najbolje prikazuje svakodnevni život na selu u XIX veku i s početka XX veka. „Muzej pletilja u Sirogojnu“ bavi se istom tematikom bacajući fokus na narodne nošnje. Pored ovih muzeja u ovom kraju postoji i „Narodni muzej u Užicu“.
„Staro Sirogojno“ ili „Staro selo“ u svom sklopu sadrži brvnare iz svih krajeva Zlatibora koje su prevučene do ovog kompleksa. Sve brvnare iz ovog kraja su u dinarskom stilu gradnje.
Pojedine brvnare, tačnije dve, služe upravo tome da u origninalu prezentuju svakodnevnicu običnog seljaka sa Zlatibora. Dakle, te brvnare su opremljene nameštajem, odećom i raznim drugim detaljima koji su uklopljeni u duh XIX veka.
Takođe, postoje i brvnare u kojima se čuva voća ili uzgaja stoka. Od 2012. godine turisti imaju priliku da posete i rekonstrukciju učionice iz XIX veka. Pored toga, neke druge brvnare su prilagođene potrebama turizma i imaju komercijalnu upotrebu: služe kao suvenirnice, krčme i apartmani.
Brvnara koja je tipična za ovaj kraj je pravougaonog oblika. Kuće se uvek prave sa dvoja vrata koja su paralelna. Grede se postavljaju vodoravno prave vezu u krst, poznatiju kao ćerat. Krov je obično visok i strm, ima četiri strane i pokriven je slamom i daskom.
Badže su prepoznatljiva zakrivljenja na krovovima kroz koja izlazi brvnara izlazi dim. Kapić je završetak dimnjaka i pripada dinarskom stilu gradnje. Napravljen je u obliku kupe sa izrezbarenim kopljem na vrhu koji se često ukrašava sa nekoliko jabuka.
Zlatiborske narodne nošnje
Tradicija na koju stanovnici ovog kraja obraćaju toliko veliku pažnju najbolje se da videti u zlatiborskim nošnjama na koje su oni izuzetno ponosni. Zlatiborske nošnje na najbolji način prikazuju tradiciju i način života u zlatiborskim selima. Po nošnji se mogao videti stalež, konfesija, kao i način života. Svaki deo nošnje imao je veliki broj detalja, čijoj se izradi pridavala valika pažnja.
Postoji vrlo malo podataka o načinu odevanja stanovnika sela pre XIX veka, tako da se ne mogu naći u muzejima.
Nošnje se dele na muške i ženske i pripadaju dinarskom tipu nošnje. Ženska narodna nošnja sastoji se od košulje, oko koje se obmotava pojas. Na košulju se oblači sukneni prsluk, a preko njega zubun.
Libade nose one žene koje pripadaju višem staležu. Većinom su žene imale otkrivene glave, a kad su svečanije manifestacije bile u pitanju nosile su marame i fes. Sve bi to bilo ukombinovano sa nakitom.
Muška narodna nošnja, takođe, podrazumeva dugačku košulju sa pojasom i prslukom. Muškarci su nosili pelengaće. Preko svega ovoga oblačili su crvene kabanice. Na glavama su u XIX veku nosili fesove, a kasnije u XX veku šajkače.
I muška i ženska nošnja podrazumevala je tradicionalne opanke ispod kojih bi obuvali čarape, priglavke i nazuvice.
Manastiri i crkve na Zlatiboru
Planina Zlatibor poznata je i po tome što se na njoj nalazi veliki broj crkava i manastira. Manastir Uvac posvećen je Rođenju Presvete Bogorodice, ne zna se ko ga je tačno sagradio, ali se pretpostavlja da je sagrađen u XV veku. U XVII veku je srušen i od tad je bio dva veka zapušten, da bi tek 1994. godine bio rekonstruisan. Do ovog manastira je bilo izuzetno teško doći čak i pešice, tako da su materijali bili dovezeni helikopterom.
Ni za Manastir Dubrava se ne zna kada je tačno sagrađen, ali se iz određenih izvora smatra da potiče iz XIII veka. I ovaj manastir je kao doživeo sličnu sudbinu kao i Uvac – srušen je i spaljen. Tek posle tri veka, tačnije 2004. godine manastir je iskopan i obnovljen. U arheološkim iskopinama nađeni su mletački dukati i srednjovekovna keramika.
Takođe, još jedna od atrakcija Zlatibora su crkve brvnare kojih ima tri. Smatra se da je Crkvu brvnaru u Dobroselici sagradio jedan hajduk. Bila je pljačkana i spaljena od strane Turaka u XIX veku, da bi kasnije bila obnovljena.
Crkva brvnara u Kućanima je izuzetno mala, prostire se na samo dvanaest kvadratnih metara. Dok je Crkva brvnara u Jablanici nešto većih dimenzija. Podignuta je 1838. godine i posvećena je Pokrovu Presvete Bogorodice. Služila je za sklanjanje od Turaka. Nalazi se na spisku spomenika kulture u Zlatiborskom okrugu.
Pored ovih brvnara na Zlatiboru se nalazi još mnogo „običnih“ crkvi. Neke od njih su: Crkva u Sirogojnu, Crkva u Beloj Reci, Crkva u Tripkovi, Crkva u Čajetini i mnoge druge.
Za posetu većine znamenitosti dovoljan je produženi vikend, veliki izbor apartamana imate na sajtu Zlatibor.org.
Na planini Zlatibor se nalazi dosta kulturnih i prirodnih bogatstva. Ona je mesto za uživanje i odmor, kao i za učenje mnogih stvari o srpskoj tradiciji. Zbog svega toga ova planina mora biti nezaobilazan izbor za vaše zimovanje ili letovanje
Ja sam tamo video jedno veliko vašarište.