Iako je Brus Li poznat po svom maestralnom vladanju borilačkim veštinama i brojnim filmovima, on je možda takođe bio i jedan od najpotcenjenijih filozofa 20. veka. Upravo je on bio jedan od ključnih aktera u upoznavanju zapadne kulture sa istočnim tradicijama.
Malo ko zna da je Brus Li studirao filozofiju pre nego što se okrenuo glumi. Samim tim ne čudi to što je njegov filozofski rad bio spoj tradicionalnih ideja i njegovog sopstvenog jedinstvenog etosa u koji je Li takođe uključio i fizičke i psihološke discipline. Najpoznatiji produkt ovakve filozofije jeste njegova metafora vode koja označava istrajnost.
Brus Li i susret sa Holivudom
U ranoj fazi svoje karijere, Brus Li je bio konstantno zapostavljen u sistemu holivudskih studija koji su bili pod jakim uticajem rasističkih predrasuda i u to vreme su još uvek koristili belce kako bi predstavili azijske likove koji su redom bili bazirani na najprostijim stereotipima. Iznova i iznova su mu govorili bez trunke sumnje da publika jednostavno ne bi prihvatila Azijca u glavnoj ulozi u nekom filmu, te da zato nisu u mogućnosti da mu pruže šansu.
Čak i onda kada je konačno uspeo da se probije na veliku scenu i da dobije glavne uloge, čelni ljudi studija u kome je bio su nastavili da ga tretiraju kao mašinu bez svesti i osećanja koja je samo tu kako bi zabavila publiku svojim veštinama kung fua.
Međutim, Brus Li je našao način da ih nadmudri. Priča kaže da je, kada su čelnici pokušali da odstrane svaki trag filozofije i istočnjačkog učenja iz filma U zmajevom gnezdu, jer su želeli samo još jedan isprazan i zabavan akcioni film, Brus Li odbio da se pojavi na setu čitave dve nedelje. On je insistirao da se kung fu i filozofija ne mogu razdvojiti jer su neraskidivo isprepletani, te samim tim i pokreću jedno drugo.
Holivud je konačno morao da popusti, a na kraju je upravo to filozofsko učenje bilo ono što je doprinelo tome da ovaj film bude ikona popularne kulture i svetionik jačanja antirasističkog talasa vezanog za čuveni pokret Black Power. Kasnije je Kongresna biblioteka proglasila ovaj film za „kulturološki, istorijski i estetski značajan artefakt.“ Nažalost, Brus Li je tik pre nego što je film ugledao svetlost dana tragično i prerano preminuo, te nikada nije video kako njegove ideje žive.
Zapisivanje sopstvenih ideja
Za Lija je filozofija bila neodvojiva od svakodnevnog života, baš kao što je i um bio neodvojiv od tela, kako je smatrao, jer je svaki kraj baterije neprestano napajao onaj drugi. Brus Li je zabeležio i plan svog rigoroznog treninga pored filozofskih meditacija koje je isklesao tokom života.
Kao što je i Oliver Saks uvek nosio sa sobom svoju beležnicu, tako je i Brus Li uvek uz sebe imao džepni notes u koji je zapisivao sve od režima vežbanja, telefonskih brojeva svojih učenika (među kojima su bili i Čak Noris i Stiv Makvin), do pesama, afirmacionih mantri, te filozofskih razmišljanja. Čak i njegov rukopis, pedantno uredan i srazmeran veličini sićušne stranice, oslikava Lijevu neverovatnu disciplinu i smisao za red.
No, možda je najznačajniji deo njegovih beleški (popularno nazvanih day timers koji su podrazumevali kratke dnevničke unose) bile su njegove afirmacione rečenice, ili kako ih je danas popularno zvati – afirmacije – koje podsećaju na pravila vladanja dobitnika Nobelove nagrade Andrea Žida koja je beležio u svom dnevniku dok je bio mladić, ili pak na tzv. dnevničko samo-savetovanje koje je praktikovao Ežen Delakroa.
U ovim beleškama koje je pisao sebi, Brus Li je izražavao svoju ličnu filozofiju koja je bila konkretno usmerena ka ličnom razvoju, ali koja je ujedno pružala i životna shvatanja koja se mogu primeniti univerzalno. Ova su shvatanja bila uvid u ljudsku psihologiju, ponašanje, a pre svega u ljudsku prirodu.
Uz dozvolu fondacije i naslednika pokojnog glumca, sajt Brain Pickings preneo je nekoliko stranica iz Lijevog notesa koji je pisan 1968. godine, a malo pre njegovog 28. rođendana. Zapisi počinju citatima iz dela Daily Success Creed Napoleona Hila, a koje je Brus Li prepisao u svoj notes.
O snazi volje
„Prepoznavši da je snaga volje vrhovni sud nad ostalim delovima mog uma, vežbaću je svaki dan kada mi bude bilo potrebno da delam iz bilo kog razloga; i stvoriću naviku koja je osmišljena kako bi učinila da upotrebim snagu volje barem jednom dnevno.“
O emocijama
„Shvatajući da moje emocije mogu biti i pozitivne i negativne, stvoriću dnevne navike koje će podstaći razvoj pozitivnih emocija i pomoći mi da pretvorim negativne emocije u neki vid korisnog delovanja.“
O razumu
„Uvidevši da i moje pozitivne i negativne emocije mogu biti opasne ako ih ne kontrolišem i ne navodim ka željenim ciljevima, potčiniću sve svoje želje, ciljeve i nastojanja moćima svog uma i vodiću se njime onda kada ove stvari želim da izrazim.“
O mašti
„Kako sam prepoznao potrebu za ispravnim planovima i idejama ne bih li ostvario svoje želje, razviću svoju maštu tako što ću je prizivati u pomoć svakodnevno kada pravim svoje planove.“
O pamćenju
„Pošto prepoznajem značaj spremnog pamćenja, podsticaću svoje pamćenje da uvek bude na oprezu tako što ću voditi računa da ostavim na njega jasan utisak svojim mislima u vezi sa stvarima o kojima bih mogao razmišljati često.“
O podsvesti
„Prepoznavši uticaj svoje podsvesti na sopstvenu snagu volje, vodiću računa da je podredim jasnim i određenim ciljevima u životu i kao i svim manjim ciljevima koji vode onim glavnim, i ovu ću sliku uvek imati pred svojim podsvesnim delom uma tako što ću je ponavljati svakodnevno.“
O savesti
„Kako uviđam da moje emocije često greše u svom preteranom entuzijazmu, a da moći mog razuma često fali toplina osećanja koja je neophodna kako bih mogao da uparim pravdu sa milošću u svom prosuđivanju, podsticaću svoju savest da me vodi prema onome što je ispravno i onome što je pogrešno, i nikada neću zanemariti sudove koje mi ona pruža, bez obzira na to kakvu bih cenu mogao platiti što prema tim sudovima delam.“
Dogovoriti se sa samim sobom
Onda kada je Brus Li osećao da se dosetio naročito značajne ideje, zapisao bi je na poleđini obične žute kartice za napomene, koju bi potpisao, kao da je ona testament ili možda pak ugovor koji je potpisao sa samim sobom. Često bi i poboljšavao ili prepisivao misli koje je najpre zapisao u svom notesu na ovakve kartice koje su bile rezervisane samo za njegova najčvršća ubeđenja i stvari prema kojima je osećao najdublju posvećenost.
Lijeve afirmacije spajale su tradicionalne filozofije sa duhovnim učenjima (naročito je uočljivo prisustvo zen budizma i njegovih ideja o karakteru, sopstvu i egu), ali i sa nekim upitnim modernim, te blago magijskim razmišljanjima, kao i navikama uma za koje savremena psihologija danas tvrdi da su naročito isplative. One su podsetnik da je naša ličnost mešavina doba u kojem živimo i kulture u kojoj živimo, sa svim njihovim nasleđenjim znanjima i nedostacima. Način na koji kombinujemo ove elemente po sopstvenom nahođenju ono je što nas čini time što jesmo.
Nikada nećeš dobiti od života više nego što očekuješ
Neka ti um bude okrenut stvarima koje želiš, a ne onima koje ne želiš
Stvari žive tako što se kreću i stiču snagu usput
Budi miran posmatrač onoga što se oko tebe dešava
Postoji razlika između: a) sveta i b) naše reakcije na svet
Budi svestan naše uslovljenosti! Napusti i razreši unutrašnju blokadu
Iznutra ka spolja – počinjemo tako što rešimo svoj stav, ne tako što menjamo spoljašnji uslov
Uvidi da ne postoji niko protiv koga se treba boriti, tu je samo iluzija koju treba prozreti
Niko te ne može povrediti osim ako mu ti ne dozvoliš
U sebi, na psihološkom nivou, budi niko
Osim ovih, Brus Li je zapisao i najbitnije navike koje je praktikovao svakodnevno kako bi ojačao svoj um i snagu volje, koji su, kako je verovao, bili put ka uspehu.
Znam da imam sposobnost da postignem cilj svoje određene svrhe u životu; stoga zahtevam od sebe istrajno, neprestano delanje ka takvom postignuću, i ovde i sada obećavam da ću tome težiti.
Shvatam da će se dominantne misli mog uma u nekom trenutku ostvariti u spoljašnjim, fizičkim delima, i da će se postepeno razviti u fizičku stvarnost; stoga ću se koncentrisati 30 minuta dnevno na to da mislim o tome kakva osoba nameravam da postanem, čime ću u svom umu stvoriti jasnu mentalnu sliku.
Znam da će principom autosugestije bilo koja želja koje se istrajno držim na kraju pronaći izražaj na neki praktični način i tako dostići cilj kome je težila; stoga ću posvetiti 10 minuta dnevno da od sebe zahtevam razvoj samopouzdanja.
Jasno sam zapisao opis mog određenog glavnog cilja u životu i nikada neću prestati da se trudim dok ne budem razvio dovoljno samopouzdanja da taj cilj i ostvarim.
