Ukoliko otvorite danas nasumično odabrane dnevne novine, lifestyle časopis ili nešto treće što trafike nude, sigurno je da ćete u moru rubrika i kolumni naići i na tekst čija je tema: zdrava ishrana. Pritom, verovatno to neće biti tekst sa savetima nutricionista kako se povrćem izboriti protiv sezonskih prehlada nego nešto dosta ekstremnije.
Novine, časopisi, televizija, internet i uopšte svaka platforma koja za svrhu ima informisanje širih masa preplavljena je novim trendi namirnicama, wellness ishranom i stotinama različitih, poželjno – detox, dijeta.
Kako ovaj fenomen nije oduvek bio prisutan, nameće se sasvim logično pitanje – da li je reč o pravilnom održavanju duha i tela ili samo još jednom trendu modernog doba?
Kako je briga o ishrani okupirala mozak savremenog čoveka?
Zdrava ishrana oduvek je bila preporučljiva i važna – to nikako nije sporno. Međutim, ono što unosi zabunu u priču o dijetalnoj opsesiji jeste činjenica da su se naši (čak ne tako daleki) preci hranili zdravo i živeli punim plućima decenijama pre nas i bez čija semenki, kinoe, aronije i ostalih popularnih proizvoda.
Nekadašnji način života prosečnog čoveka zasnivao se na unosu dovoljne količine kalorija, proteina, vitamina, pa i ozloglašene glukoze, ali i na što manjem naprezanju organizma, zadovoljavajuće dugom snu, fizičkoj aktivnosti i što kvalitetnijem vremenu provedenom u prirodi.
Prosto govoreći, čovek prošlog veka pridržavao se tek onih osnovnih pravila kvalitetnog i dugoročnog života.
S druge strane, savremeno doba čoveku je znatno otežalo održavanje zdravlja i energije. Danas sve kraće spavamo, nemamo vremena za bavljenje sportom, konstantno sedimo za ekranom i izloženi smo većoj količini stresa, koji je postao čak jedna od svojevrsnih modernih hroničnih bolesti.
S obzirom na to da je životni standard kroz samo nekoliko decenija prilično opao, čovek se okrenuo preforsiranoj zdravoj ishrani – poslednjoj slamki spasa za koju se hvata, pokušavajući da dovede svoj život u red.
Osim toga, još nekoliko činjenica je u igri.
Pre svega, naprasno i sveopšte okretanje nekoj kvazizdravoj ishrani aludiralo je i na to da je reč o još jednom slepom kopiranju zapadnjačkog stila života. Kako je sada i u našim istočnijim krajevima sve popularnije okaniti se pića i cigareta, voziti bicikl, ići na jogu i džogirati svakog jutra, okretanje dijetama i egzotičnim namirnicama, kojima ni ime ne možemo da izgovorimo, a kamoli da ih priuštimo, tek je logični sled okolnosti.
Takođe, ukoliko odaberete takozvanu wellness ili vegansku ishranu, to vam automatski otvara vrata i za glasnogovorništvo o zaštiti životne sredine i životinja. Upravo ovakav stav odgovara proizvođačima, jer opšta potražnja za uglavnom nedostupnom hranom podrazumeva da će kupci biti spremni da potroše pravo malo bogatstvo na nju ukoliko im se učini dostupnom.
Šta to danas hraniti se zdravo podrazumeva?
Kao po ironiji, trend je uspeo da nešto toliko jednostavno i uobičajeno poput ishrane sasvim zakomplikuje.
Danas uopšte nije lako zdravo se hraniti. Šećer, glukoza, masti, mleko, pa čak i meso, gotovo su potpuno odbačeni sa liste stavki koje je dozvoljeno unositi u organizam, ali zato postoji mnoštvo surogat varijanti za njih.
Nešto što godinama opseda lifestyle časopise jesu krajnje egzotične (pa samim tim i skupe) namirnice, kojima bi trebalo zameniti sve ono što se u ishrani do sada smatralo bazičnim, ali čime smo zapravo samo trovali svoje telo.
Neki od najinteresantnijih primera su: vakame – morska trava koja služi kao zamena za prskano povrće, zatim amarant – žitarica koja ima deset puta više proteina nego pirinač i konačno veganski hit nangka – voće čiji ukus i tekstura neodoljivo podsećaju na prasetinu.
Još jedna popularna varijanta je konzumiranje isključivo sirove hrane, pošto se ispostavilo da ona kuvana izaziva razne bolesti i ubrzava proces starenja, kao i ishrana u bojama – dijeta koja se temelji na pravilu da u tanjiru uvek treba imati najmanje pet boja različitog voća i povrća.
Uopšteno govoreći, suština ovog trenda jeste da se zdrave osobe prehranjuju kao one koje boluju od dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja i bolesti povezanih sa unosom glutena, bez ikakve realne potrebe, a pritom slepo verujući da će na taj način očistiti i osnažiti svoj organizam.
Da li je forsirana zdrava ishrana zapravo samozavaravanje?
Zdrava ishrana savremenog doba postala je vrsno marketinško sredstvo. Proizvođači sugestivno ubeđuju ljude da im gluten i ostale „štetne” supstance ne trebaju, te da bi njihov organizam sam tražio nešto zdravije ukoliko bi mu se pružila prilika da zdravije prepozna.
Iako zvuči ubedljivo, ovo se protivi svakoj logici. Nije ni čudo što u prodavnicama nezdrave ili diskutabilno zdrave namirnice stoje na zasebnim rafovima, odvojene od onih dijetalnih i hrono potrepština. Jer, ako bi stajale zajedno, instinktivno bismo posegli za onim koje se smatraju nezdravim.
Takođe, veliki problem nastaje kad se sudare dva trenda u suprotnosti.
Uzmimo za primer da se negde u gradu otvori nova atraktivna poslastičarnica sa dobrim marketingom i jedinstvenim proizvodima u ponudi – teško da bi iko ko prati aktuelnosti propustio da je poseti. Svakako, to bi bio samo cheat day dijete i ubrzo bismo se posramljeno ponovo ušuškali u zdrave navike.
Čini se da više nije reč ni o zdravoj ishrani radi nje same nego o onoj davno znanoj poteri za dugovečnošću i eliksirom mladosti. Baš iz ovog razloga trend zdrave ishrane mogao bi vrlo lako da stane u ravan sa trendom plastične hirurgije.
Priroda je tako namestila da ljudi teže da vitalnost očuvaju što duže, ali to se ne postiže ekstremnom detoksikacijom ili konzumiranjem čisto sirove hrane. Možda bi najbolja solucija ipak bila okretanje onom starom, kvalitetnijem načinu života, a ne nagomilavanje loših navika i nadanje da će upražnjavanje jedne dobre rešiti problem šire slike.
Svakako da je pored konzumiranja zdrave hrane veoma važno baviti se fizičkim aktivnostima i truditi se da slušamo šta nam naš organizam poručuje.
Možda bi o ovoj temi trebalo da piše neko ko ipak ima malo više saznanja o istoj.