Svi koji su se našli na našem sajtu i utonuli u arhivu tekstova, u nekom trenutku su sigurno nabasali na tekstove Stefana Gašića. Nekima je poznatiji kao Vudemn, video-esejista, ali i kao Vudemn, street artist. Ovaj naš dugogodišnji saradnik i prijatelj je između ostalog, i pesnik, a 11. marta će objaviti svoju novu zbirku poezije – Garmonbozija – na jedan vrlo neobičan način koji će biti prava poslastica za sve ljubitelje umetnosti.
Tim povodom smo porazgovarali sa njim.
1. Garmonbozija je pravo multimedijalno iskustvo. Pored pisanog teksta, tu je ujedno i cela audio-knjiga, sa recitovanjem i ambijentalnom muzičkom podlogom koju si sam za nju pravio. Zašto si se odlučio da baš na ovaj način objaviš svoj rad?
Kad se sagleda moj dosadašnji opus, mislim da postaje očigledno u kom pravcu ide moje stvaralaštvo. Tokom studija književnosti, palo mi je na pamet da napravim youtube kanal jer sam video potrebu da koristim nove platforme i sve njihove korisne alatke. Prvobitna zamisao jeste bio kanal koji se bavio književnošću, i to sam hteo da pokrenem sa prijateljima iz Književnog društva „Orfisti“. Međutim – tada je većina bila protiv te ideje, jer su smatrali da književnost nema svoju publiku na tjubu. I u tom trenutku tako i jeste delovalo, jer naša youtube scena i dalje nije imala slične kanale, pa samim tim – ni publiku koja žudi za njima. Ko bi rekao, pak, da će se godinama kasnije pojaviti Bookvalisti, koji sada već imaju verne i brojne pratioce. Moj kanal „Vudemn“ bavio se audio-vizuelnim delima (od video-igara do TV serija), ali strast prema književnosti i tumačenju je i ovde bila prisutna jer sam naratološki pristupao tumačenjima tih dela.
Poeziju sam takođe javno izvodio često tokom prethodnih desetak godina, i performativni deo je postao bitan toliko da i tokom pisanja imam na umu kako ta poezija treba da zvuči. Pošto sam se profesionalno bavio snimanjem zvuka i videa, imao sam adekvatnu opremu, i znao sam već od prvog poroda ideje za zbirku – ona će u celosti postojati u ovom obliku. Ideja za muzičku podlogu isto je postojala, međutim tadašnje slabo poznavanje programa i muzičke teorije nije mi dozvolilo da vidim u kom pravcu to može ići. Tek nakon što sam završio tekst, bacio sam se na izradu muzike, i usledilo je nekoliko meseci danonoćnog rada. Krajnji proizvod jeste drugačiji od prvobitne, oskudne zamisli, ali rekao bih – i ovo nije nešto što često kažem – definitivno bolji nego što sam zamišljao.
2. Na tvom sajtu će 11. marta sve premijerno biti okačeno. Da li je to protest protiv formata književnosti kakav poznajemo ili je samo prihvatanje novog vremena i novog načina komunikacije?
Ljudi često zanemaruju činjenicu da sam ja još 2017. godine objavio svoju prvu zbirku onlajn, dostupnu za besplatno preuzimanje. Verovatno zbog toga što smo svi i dalje navikli da jedino knjiga u rukama daje taj osećaj konačnosti, fizički prisutan predmet koji prsti mogu da osete. I priznajem, kada postoji reč u pisanoj formi, ona se ne može tako lako prepraviti kao tekst na internetu. Za ovu drugu zbirku sam odlučio da knjigoljupce zadovoljim štampanom verzijom, 150 primeraka je na raspolaganju, a za sve ostale – digitalna verzija takođe će biti dostupna. Onlajn prisustvo omogućava mnogo lakše širenje reči, no svakako shvatam zašto ljudi zaziru od čitanja dužeg teksta: već previše vremena provodimo pred ekranima. Dakle, da ne pravim digresije: ujedno je i protest i prihvatanje.
3. Zbirku prati i Manifest. Zašto ti je važno da pišeš i o kreativnom procesu iza zbirke, zašto ona sama nije dovoljna?
Zato što nije dovoljno dobra! Šalu na stranu, rekao bih da posedujem dve potrebe: potrebu za stvaranjem, i za tumačenjem. Oduvek mi je bilo fascinantan autorski uvid u sopstveno delo. Da, književna kritika postoji sa razlogom, ali svi ti kritičari su takođe autori, s tim što su više poput lešinara koji ispljunu svoj sadržaj kad svare tuđe umetničko delo. Sam tekst treba da bude otvoren za najrazličitija tumačenja, a autorov cilj jeste da delo nikad ne usmeri u jednu tačku, već da omogući višeznačnost.
Dakle, tanka je linija između ograničavanja teksta i obogaćivanja značenja. Nisam siguran da li ću uspeti da održim taj akrobatski hod po žici dok budem pisao ove teorijske tekstove, ali kao što rekoh – odnos autora prema sopstvenom delu i njegove reči uvek su mi bile fascinantne. Od „Objašnjenja Sumatre“ Miloša Crnjanskog, do „Nastanka Faustusa“ Tomasa Mana, fascinantno je uskočiti u taj nepresušni bunar ideja kojim umetnici natope svoje delo.
Takođe, time što prikazujem sopstveni stvaralački proces, možda običnom čitaocu pružim odgovarajuće alatke kojima će otvoriti ne samo moje, već i tuđe tekstove.
Pisanje Manifesta bilo je izuzetno zabavno iskustvo, napisano u jednom dahu jer sam sve te ideje toliko dugo čuvao u sebi, da nije bilo teško obelodaniti ih. Takođe smatram da sam ključna načela svoje poetike vrlo eksplicitno prikazao putem manifesta, i time obelodanio na koji način zbirka može da se čita. Kažem „može“ a ne „treba“, jer i dalje želim da omogućim različita tumačenja.
Dosta pesnika danas ne pruža ništa osim pesničkog teksta. I to je okej, ali kad već ne postoji niko ko će da zadovolji potrebu za vivisekcijom sopstvenog dela, odlučio sam da uzmem skalpel u svoje ruke, otvorim utrobu zbirke, i opišem svu svarenu i nesvarenu hranu u njoj.
4. Šta Vudemn, street artist, kaže na Vudemna, pesnika?
Mislim da nije previše zadovoljan, jer je njegov rad ostao zanemaren zbog previše vremena posvećenog poeziji. Naravno, ulična umetnost i pesništvo imaju dodirne tačke. Neke od stihova sam i postavio, zajedno sa mojim utvarama-crtežima, na ulice Beograda. Ali ipak su to odvojene discipline koje zahtevaju osobene vrste energije. Možda će vreme uličnog umetnika doći uskoro, kada pesnik utone u tišinu, nakon ispunjenja svog cilja. Ali sada je bilo bitno da se posvetim poeziji, jer na kraju dana – grafit je prolazan (i to jeste njegova ključna odlika zbog kojih ga treba voleti), a poezija je večna.
5. Zašto svoju poeziju objavljuješ bez ISBN-a, anti-copyright?
Postoji mnoštvo razloga, pokušaću da obelodanim najznačajnije. Najpre, uklapa se u filozofiju same poezije i njenih likova, određenih tema kojih se dotičem. Takođe, nisam hteo da mi iko drugi radi na tekstu, iako bi to eventualno dovelo do čistije i svedenije zbirke, bez viška stihova i pesama, ali moj je prvobitni cilj bio da nesavršenost prikažem kao ključnu odliku modernog stvaranja. Previše smo robovali antičkoj formi, metrici i klasičnoj rimi. Moja zbirka poseduje strukturu, ritam, krnju rimu i formu, ali ne na tradicionalan način – no čini mi se da time možda neću zadovoljiti ni puriste koji uzdižu formu, ni modernije čitaoce koji vole svaki raskid s njom. Ali, cilj ove zbirke ne leži u tome da zadovolji sve ljude.
Hteo sam isto tako i potpunu slobodu i kontrolu nad sadržajem. Izdavačke kuće često smeštaju knjige i autore pod svoje edicije koje imaju svoj tip korice, dizajna itd. Ja sam lično radio dizajn korica kao i prelom, svaki znak i svako slovo je na adekvatnom mestu. Ovo je zahtevalo da, naravno, naučim da radim prelom – ali uz par dana učenja, sad već mogu da kažem da pristojno poznajem i Indesign, pored ostatka Adobe paketa.
Od starta sam znao da nijedna izdavačka kuća neće pristati na moju želju da knjiga nosi „anti-copyright“ oznaku. Ovo sam prvi put video u knjizi „TAZ“ Hakima Beja, i pomislio sam – okej, govorimo o dostupnosti informacija u doba interneta, a sve se krije iza paywall-a. Hajde da probamo prvo da stvorimo nešto i podelimo s ljudima, a tek potom da razmišljamo o konkretnoj materijalnoj koristi, ako uopšte i dođemo do toga.
Kakvom god temom da se bavi, na kraju dana – poezija se bavi pitanjem slobode, u svakom smislu. A ako je tekst van dometa ruku, onda to pitanje nikad ne može biti postavljeno na pravi način.
6. Za kraj, komentar na stav da je „poezija danas mrtva“?
Poezija jeste mrtva, ali objasnio bih detaljnije. Ona poseduje odlike undead stvorenja: poput čudovišta koje se sporo raspada, a njeni organi, vekovima stari, i dalje nose tragove svog prvobitnog oblika…iako su izgubili osnovnu funkcionalnost. Nekada može delovati bezopasno, kao zgrčena gomila iskidanih žila, ali veoma često – kada ne očekujemo – može da nasrne na vas i da ugrize. Duboko. Za takvu poeziju živim. Takvu poeziju i želim da stvaram.
U petak 11. marta od 18h u Kvaci 22, biće održana promocija knjige “Garmonbozija”. Uz autora, o samoj zbirci govoriće i duo sa youtube kanala “Bookvalisti” – Miloš Živković i Ivan Isailović, sa kojima je autor ranije sarađivao u sklopu Književnog društva Orfisti. Pozivamo sve ljubitelje poezije da dođu i posete ovu neobičnu promociju – možda se sretnemo!
