Za manje od mesec dana očekuje nas premijera filma o Ligi pravde čiji je član i strip junakinja Wonder Woman, tj. Čudesna žena. U to ime, podsetimo se samostalnog filma o Dajani Prins, junakinji koja je, iako postoji u stripovima od 1942. godine, morala da čeka više od sedamdeset godina da bude predstavljena na filmskom platnu. Međutim, to joj se isplatilo.
Ko je Wonder Woman?
Priče o poreklu Čudesne žene otkrivaju nam svet Amazonki na mitskom ostrvu Temiskira. Pre nego što će postati superheroina, Wonder Woman rođena je kao princeza Dajana, ćerka amazonske kraljice Hipolite. Legenda kaže da ju je kraljica Hipolita napravila od gline, a da joj je život udahnula boginja Afrodita, pritom joj, osim dara života, darujući i božanske supermoći.
Noviji osvrti na Dajanino poreklo dodali su nove nivoe priči. Nova figura je grčki vrhovni bog Zevs, koji se sada spominje kao Dajanin otac, što u filmu Wonder Woman, što u novijim izdanjima stripova. Umetnici su u međuvremenu Dajanu u stripovima okarakterisali kao otelotvorenje boga rata Aresa, iako pojedini delovi priče, među kojima i film, Aresa predstavljaju kao antagonistu – nove priče sugerišu da je Hipolita odgajila Dajanu skrivenu od čovečanstva upravo da bi je zaštitila od Aresa.
Svakom istinskom fanu priče o Wonder Woman iz stripova preporučuje se da pročita Wonder Woman: Rebirth izdanje koje su sačinili autori Greg Raka i Nikola Skot. Priča ovog stripa pre svega se fokusira na deo Dajaninog života koji nam je rediteljka Peti Dženkins predstavila i u filmu – Dajanin uspon i njen odnos sa Stivom Trevorom.
Alter ego u „muškom svetu“
Upravo će Stiv Trevor odigrati ključnu ulogu u Dajaninom usponu. Originalna priča ide ovako. Kada on slučajno dospe na Temiskiru, Amazonke reše da organizuju takmičenje kako bi odabrale jednu koja će ga vratiti nazad u „muški svet“ – odnosno u svet zapadne civilizacije. Nakon što pobedi u tom takmičenju, Dajana će krenuti sa Stivom i pridružiti mu se u borbi protiv nacista u kojoj će joj se pružiti prilika da titulu Wonder Woman i zasluži.
Ovakav scenario pripoveda originalna priča, a film sa Gal Gadot u glavnoj ulozi ne odstupa od nje u velikoj meri. I onda kada odstupa, razlozi su komercijalni. Naime, radnja priče je pomerena u vreme Prvog svetskog rata, a ne Drugog kako kažu stripovi, kako bi se izbegla previše očigledna paralela sa Marvelovim filmom Kapetan Amerika: Prvi Osvetnik.
Isto tako, umesto da Dajana na turniru osvoji pravo da pođe sa Stivom u stvarni svet, u filmu se ona osmeli na bekstvo. Naime, Dajana izražava bunt protiv svoje majke kraljice Hipolite koja joj je zabranila da vrati Stiva odakle je došao tako što se ušunja čuvenu kulu koja čuva poklone koje su bogovi dali Amazonkama kako bi ukrala mač, štit i laso koji su njen zaštitni znak u stripovima.
Kako bilo, Dajana, princeza od Temiskire, će dospeti u London gde će početi da se predstavlja pod imenom Dajana Prins. Stiv Trevor najpre će je predstaviti kao svoju sektretaricu, iako će se ispostaviti da je ona za njega daleko više.
Uopšte, njihov odnos jeste ono što je centralni deo filma. Ovakav potez može se protumačiti kao tužno svođenje jednog divnog mita o ženi ratnici na puku ljubavnu priču, ali je odluka verovatno u velikoj meri komercijalne prirode.
S druge strane, lik Stiva Trevora biće bitan za razvoj Dajaninog lika na više nivoa, te se ovakav tok priče može donekle i opravdati. On je, popularno rečeno, okidač – njegovi potezi učiniće da Dajana pronađe svoju snagu i svrhu svog postojanja.
Par reči o samom filmu
Film Wonder Woman bio je potpuni hit u bioskopima širom sveta. Po zaradi, brzo je potukla gotovo sve rekorde, a neverovatan uspeh ovog filma utoliko je veći kada se uzme u obzir koliko su DC Comics i Warner Bros. ustvari loše odradili sveukupnu promociju filma pre nego što će on dospeti u bioskope.
Film nije s oduševljenjem prihvatila samo publika, nego i kritika. Wonder Woman je prvi film iz DC univerzuma koji je na sajtu Rotten Tomatoes dobio ocenu Fresh posle Nolanove trilogije o Betmenu.
Nego, šta vam mi možemo reći o samom filmu? I to tako da ne otkrijemo previše, ako među vama uopšte ima onih koji nisu pogledali ovo ostvarenje.
Pre svega, da je Gal Gadot pravo osveženje. Ona je Wonder Woman u svakom smislu i potpuno zaokuplja pažnju gledalaca svojim šarmom i humorom. Fotografija s početka filma je, blago rečeno, božanska, a Temiskira je predstavljena kao pravi raj. Raj kojim hodi prava boginja, što Robin Rajt vrlo verovatno i jeste – a u ovom filmu se ostvaruje u ulozi Antiope, neustrašivog generala Temiskire.
Film sve vreme flertuje sa komedijom, što je pravo osveženje za filmove koji pripadaju DC univerzumu, a kojima često zameraju turobnu atmosferu i previše smušene likove (ko je rekao Betmen?).
No, da ne ispadne kako je ovo najbolji film svih vremena, Wonder Woman ima svoje slabe tačke. Ono što će joj publika svakako zameriti jesu klišei kojima film (kao i svaki drugi film o superherojima, naročito kada se radi o istinskim, često naivnim pravednicima) obiluje. Pored klasične, ali tragične ljubavne priče između smrtnika i boginje, problematično je i prisustvo manjina (druge rase i etničke grupe), kojima je i u ovom filmu podareno skučeno mesto takozvanih sidekicks-a, tj. pomoćnika glavnih likova.
Takođe, ukoliko imate stomak osetljiv na flertovanje sa patetikom, možda je bolje da preskočite poslednjih 5 do 10 minuta filma. Istina, svakom superjunaku neophodna je motivacija, neka viša sila koja će ga u životu voditi. Za Betmena, to je osveta prema kriminalcima i potreba da se iskupi za smrt svojih roditelja; za Supermena, to je ljubav prema pravdi i potreba da se zaštite slabiji.
Za Wonder Woman, to je ljubav. Amazonke su, kaže Hipolita u filmu, i stvorene da šire ljubav među ljudima, zbog toga ih je Zevs stvorio. Međutim, Dajanina govorancija pri kraju filma o ljubavi i njenoj važnosti može se nazvati klišeom. Da li je to u biti dobra ili loša stvar, ostavljamo vama da odlučite.
Wonder Woman u popularnoj kulturi
Pre svog pojavljivanja na velikom platnu, Čudesna žena je doživela veliku slavu u svojoj seriji stripova. Serija stripova o ovoj junakinji jedna je od najredovnijih serija na svetu i objavljuje se redovno od 1942. godine, sa svega jednom kratkom pauzom 1986. godine. Ovakvim stažom mogu se pohvaliti još jedino Supermen i Betmen, njena dva saborca iz DC-ove Lige pravde.
Osim serije stripova, Wonder Woman bila je veoma popularna i na televiziji. Sedamdesetih je serija o Čudesnoj ženi, sa Lindom Karter u glavnoj ulozi, bila jedna od najuspešnijih serija tog vremena. Oslanjajući se na priču o poreklu ove superheroine, serija je pratila njen život i avanture u Vašingtonu.
Ova je serija umnogome uspela da obogati lik Dajane Prins u popularnoj klturi. Osim što je zaslužna za prepoznatljivu piruetu tokom koje se Dajana „pretvara“ u Čudesnu ženu, Linda Karter učinila je ovu amazonsku ratnicu šarmatnom ženom sa kojom je lako poistovetiti se.
Štaviše, Linda Karter ujedno je zaslužna i za multietničko nasleđe Čudesne žene, jer je i sama vukla meksičke korene, te je tako uspela da približi lik princeze daleko široj publici.
Uopšte uzev, Wonder Woman jedan je od likova koji je uvek bio društveno najaktuelniji pre svega zbog toga što su autori pratili sve veće društvene pokrete i uključivali ih u seriju stripova o princezi Dajani sa Temiskire. Tako se među Amazonkama mogu susresti žene svih rasa i uzrasta, a među ljudima sa kojima sarađuje različite društvene i etničke manjine.
Ne samo to, Čudesna žena jedna je od ikona LGBT populacije, uglavnom zato što je jedini superjunak koji na stranicama svog stripa venčava osobe istoga pola, te zato što je u jednoj od novijih izdanja i njoj pripisan status biseksualne osobe.
Feministička ikona
Ipak, lik Dajane Prins ponajviše se može pohvaliti svojim feminističkim nasleđem. Osim što je odgajana u potpuno matrijarhalnom društvu, ona je i, čini se, potpuno ostvarena feministkinja. Njen tvorac, američki psiholog i pisac Vilijam Multon Marston, od samog početka imao je jasnu ideju o tome šta je i ko Dajana Prins.
Kada je Marston došao na ideju da stvori superheroja koji će, umesto silom i snagom, propagirati ljubav, njegova supruga rekla mu je: „U redu. Ali neka onda bude žena.“ Marston je kasnje zapisao kako je Wonder Woman zapravo „psihološka propaganda“ koja ima za cilj da predstavi „novi tip žene koja (po njegovom mišljenju) treba da vlada svetom.“
Čak ni devojke ne žele da budu devojke dok našim arhitipovima žene fale sila, snaga i moć. U želji da ne budu devojke, one ne žele da budu nežne, pokorne, miroljubive kakve su dobre žene. Veliki kvaliteti žena postali su prezreni zbog svojih slabosti. Jasan lek za ovo bio je da se stvori ženski lik koji poseduje svu snagu Supermena, a pritom i svu privlačnost dobre i prelepe žene.
Linda Karter, koja je Dajanu Prins tumačila u seriji iz sedamdesetih, često je taj lik nazivala „ženom za žene“ za koju ste svakako želeli da vam bude najbolja prijateljica, ako već ne možete da budete kao ona. Za takav status zaslužna je i sama Linda Karter koja se svojevremeno oštro pobunila kada je studio, kako bi napravio kontrast između superheroine i njenog alter ega, hteo da takoreći razblaži lik Dajane Prins i učini je stereotipičnom ženom.
Nakon ove serije, krenuo je talas TV serija koje se fokusiraju na ženske likove, a sve zahvaljujući Čudesnoj ženi, čije su replike često znale da bespoštedno kritikuju tadašnje patrijarhalno društvo.
Čuvena Glorija Stajnem stavila je Čudesnu ženu na naslovnu stranu prvog broja svog časopisa Ms. kao odgovor na tadašnju, kratkotrajnu predstavu Čudesne žene koja je svedena na damu u nevolji koja je pritom opsednuta svojim dečkom.
I film koji iščekujemo svakako će se osloniti na ovakvo feminističko nasleđe. Dajana je prikazana (makar u trejlerima koje smo dosad videli) kao predvodnica, neustrašiva ratnica koja se bori jednako, ili čak i hrabrije, od svojih muških saboraca. Takođe, ona je i spasilac – ona izvlači Stiva Trevora iz mora i vraća ga u London. U gorepomenutoj seriji stripova Wonder Woman: Rebirth, ovakva će zamena uloga biti još izraženija – Dajana je prikazana kako teši Stiva nakon pogibije najboljeg druga, na primer.
Čudesna žena je utoliko snažnija jer znamo da se na Temiskiru ne može vratiti, ali i pored toga što je ostala bez doma, uspeva da bude oslonac svima oko sebe i borac za pravdu.
Dajana Prins inspiracija je ne samo ženama već i kompletnom modernom društvu. Ona je neustrašiva, ume da se izbori i za sebe i za slabije kojima je potrebna zaštita, ali je njen pristup pre svega pacifistički. Kao takva ona nije samo čudesna žena, već i jedno čudesno ljudsko biće.
