Vilijam Blejk bio je pesnik i slikar, ali i mnogo više od toga. Sebe je smatrao prorokom i vizionarem, a njegovi sledbenici smatraju ga šamanskom figurom, mističarem i filozofom. Jedna je od najznačajnijih figura engleskog romantizma na prelazu iz 18. u 19. vek.
Vilijam Blejk tvrdio je da od detinjstva ima vizije u kojima mu se javljaju anđeli, figure iz Starog i Novog zaveta, kao i preminuli brat i druge ljudske figure. Ti anđeli mu govore:
Budi umetnik i ništa drugo.
Često su njegovi savremenici govorili da je iracionalni čudak. Međutim, Blejk je bio itekako razuman. Čitavo njegovo stvaralaštvo prate dosledne i razrađene ideje. Njegove vizije su bile povezane i uvek pune značenja. Znao je razliku između njih i stvarnog sveta. Bio je svestan da su one proizvod njegove imaginacije.
Ali kako je sam rekao:
Imaginacija nije stanje uma, ona je sama ljudska egzistencija.
Vreme romantizma
Vilijam Blejk rođen je 1757. godine u Londonu, i živeo je do 1827. godine. Vreme u kom je živeo obeleženo je velikim događajima i promenama u Evropi, od kojih je Francuska revolucija najznačajniji.
Iako se za Vilijama Blejka često misli da je bio potpuni otuđenik od sveta u kom je živeo, to je pogrešno gledište. Njegova umetnost nije bila javno prihvaćena, ali je on aktivno učestvovao u društvenom životu Londona. Kretao se u važnim krugovima u kojima su bili i umetnik Henri Fuseli i proto-feministkinja Meri Vulstonkraft. Bio je upoznat sa radikalnim idejama tog doba.
Blejk je imao izrazite stavove o dešavanjima svog vremena. Bio je buntovničkog duha. Njegovi politički stavovi bili su anarhistički i revolucionarni. Podržavao je Američku i Francusku revoluciju, što je simbolički iznosio u nekim svojim delima. Za njega je revolucija bila način oslobođenja od starog poretka.
Javlja se niz umetnika, pesnika i slikara koji zastupaju slične ideje širom Evrope. Oni stvaraju dela koja su reakcija na smirenu i didaktičku umetnost neoklasicizma. Dolazi do potrebe za napuštanjem racionalizma i materijalizma koje zastupaju mislioci prosvetiteljstva. Tako se rađa romantizam.
Romantičari teže ponovnom buđenju duhovnosti. Zalažu se za povratak originalnoj čistoti čoveka, koja nije pod uticajem nauke i učenja. Oni veruju da inspiracija potiče iz nesvesnog. Prepuštaju se svojim osećanjima, skrivenim nagonima i snovima. Okreću se svom unutrašnjem biću. U Engleskoj su pored Blejka značajni i pesnici: Vilijam Vordsvord, Semjuel Tejlor Kolridž, Lord Bajron, Persi Šeli i Džon Kits.
Umetnost Vilijama Blejka
Blejk se neko vreme školovao na prestižnoj Kraljevskoj Akademiji, ali se nakon izvesnog vremena ispisao. Tada je u engleskoj umetnosti najpopularnije bilo slikanje portreta. Džošua Rejnolds bio je vođeći slikar vremena, i profesor na Akademiji. Blejkovi stavovi o umetnosti znatno su se razlikovali od stavova Rejnoldsa.
Blejk je bio akvarelista, i odbijao je da koristi uljane boje. Ovo je ograničavalo mogućnosti da se proslavi kao slikar i bude uvažavan, jer je akvarel smatran drugorazrednom slikarskom tehnikom. Zbog toga je Blejk odustao od daljeg školovanja i odlučio da se u svojoj umetnosti osloni na sopstvenu intuiciju.
Moram da stvorim sopstveni sistem, ili da budem zarobljen u sistemu drugog čoveka. Neću da razmišljam i upoređujem, moja dužnost je da stvaram.
Obično se slikari romantičari vezuju za slikarstvo pejzaža, poput Vilijama Tarnera ili Džona Konstejbla. Međutim, Blejk nije slikao pejzaž. U svojoj umetnosti često je koristio motive iz prirode, poput cveća, drveća, insekata, ali je izbegavao da slika na strogo naturalistički način. Uticaj na njegovo slikarstvo imala je gotička skulptura i slikarstvo Mikelanđela.
Blejk ne teži da predstavi ono što vidimo u materijalnom svetu oko nas, već ono što je iza njega. Ljudsku figuru predstavljao je obično u nerealnom prostoru. Njegovo slikarstvo odlikuje težnja ka predstavljanju bestelesnosti. Figure lebde kao da su oslobođene gravitacione sile. Želi da predstavi večni svet koji se čoveku pokazuje kroz imaginaciju.
Njegova poezija je takođe svojstvena. Ona predstavlja složeni simbolički sistem. Ranu poeziju pisao je u stihovima, od kojih su najznačajnije Pesme Nevinosti i Iskustva. Kasnija dela stvara u prozi. To su njegovi tzv. proročanski narativi. U njima se javlja reinterpretacija biblijskih i mitoloških tema.
Blejk i u vizuelnom i u književnom stvaralaštvu prenosi svoje unutrašnje slike. Često je inpirisan nadzemaljskim. Bavi se temama večnosti, čulnosti, čovekovog duhovnog pada. Izmišlja likove i priče, a inspiraciju crpi iz snova, dalekih mesta i vremena. Oslobađa svoju umetnost konvencionalnosti.
Blejkove iluminirane knjige
Blejk je ilustrovao dela drugih autora: Noćne misli Edvarda Janga, Danteovu Božanstvenu komediju, Miltonov Izgubljeni raj. Međutim, ilustrovao je i sopstvenu poeziju na specifičan način. Izrađivao je iluminirane knjige, koje su predstavljale jedinstveni spoj njegove poezije i slikarstva.
Posvetio se pravljenju ovih skupocenih knjiga koje nisu mogle da se masovno umnožavaju. Ovo mu je obezbedilo i da samostalno izdaje svoja dela. Otkrio je metode štampe koje su mu ovo omogućile i do kraja života ih je ručno izrađivao uz pomoć supruge Katarine. Svaku stranicu izrađivao je posebno, a zatim ih je bojio.
Blejk je ujedinio svoju kreativnost na specifičan način, spajajući reči i sliku u organsku celinu. Stranice ovih knjiga zbog toga ne mogu da se čitaju uobičajeno. Ovakav način integracije slike i reči zbunjuje čitaoca, koji u isto vreme postaje i gledalac. Blejk ovo čini namerno, želeći da poremeti ustaljeni tok čitanja.
Njegove ilustracije nisu puke ilustracije teksta. One se često nadovezuju na reči, proširuju značenje. Dobijaju pripovedačku vrednost. Isto tako i reči imaju vizuelno svojstvo. Kaligrafski stil kojima su ispisane čini da se reči mogu posmatrati kao vizuelne forme. Ovaj složeni spoj likovne i književne umetnosti omogućava i različite interpretacije njegovog dela.
Grafička umetnost je gledana sa visine u tadašnjim umetničkim krugovima, kao zanat. Zato Blejkove iluminirane knjige nisu bile svojevremeno prihvaćene. Međutim, Blejk ih je izrađivao do kraja života malobrojnim naručiocima.
Iako su danas ilustrovane knjige česta pojava, ovakva dela su svojevremeno mogla da se porede samo sa iluminiranim rukopisima srednjeg veka, kojima je Blejk i bio inspirisan. Neke od njegovih najznačajnijih iluminiranih knjiga su Knjiga o Teli, Venčanje Neba i Pakla, Milton i Jerusalim.
Vilijam Blejk i suprotnosti
Jedna od glavnih poruka Blejkove umetnosti je povezanost između vidljivog i nevidljivog sveta. Blejk razvija čitavu filozofiju koja se bazira na suprotnostima. Smatra da čitavo ljudsko postojanje postoji kroz odnose dve potpune suprotnosti. To su principi duše i tela, duhovnog i materijalnog, dobra i zla. Za Blejka istina obuhvata obe strane, pa zato nijednu ne treba potiskivati. Svet postoji zahvaljujući suprotnostima.
Bez suprotnosti nema napretka. Privlačnost i odbojnost, razum i energija, ljubav i mržnja, neophodni su za ljudsko postojanje.
Blejk se protivi moralnim zakonima, koji su nametnuti da kontrolišu ljudsko ponašanje. Ne veruje da čovek mora da se ponaša onako kako mu diktira spoljašnji svet. Smatra da je akcija bolja od pasivnosti, i da je najvažnije da čovek prati svoju energiju. Bio pod uticajem učenja Emanuela Svedenborga, švedskog naučnika i mističara, koji je osnovao crkvu Novi Jerusalim.
Blejk izvrće shvatanje dobra i zla. On ideju dobrog i Raja povezuje sa sterilnim, razumnim, spoljašnjim ograničenjima, dok zlo i Pakao vezuje za unutrašnji život, imaginaciju, strast, duhovnu energiju.
Uticaj – Blejk posle Blejka
Među Blejkovim savremenicima postojali su oni koji su prepoznavali njegov genije, poput pesnika Kolridža i Vordsvorta. U starosti su se oko njega okupili mladi umetnici koji su ga smatrali svojim vođom: Semjuel Palmer, Džon Linel, Džordž Ričmond i dr.
Sredinom 19. veka, nakon Blejkove smrti, njegovu umetnost upoznaje i šira javnost. Veliki uticaj Blejkovo delo imalo je na slikare prerafaelite, posebno na Dantea Gabrijela Rosetija, slikara koji je i sam pisao poeziju. I drugi pesnici 19. veka crpeli su inspiraciju od Blejka, poput Šelija i Vitmena.
Međutim, tek u 20. veku se Blejkova veličina potpuno otkriva. Njegove ideje imale su veliki uticaj na kulturu 20. veka. U književnosti je poseban uticaj imao na Jejtsa, Eliota i Borhesa. Oldos Haksli piše svoju knjigu Vrata percepcije koja nosi naziv po Blejkovom citatu iz knjige Venčanje Neba i Pakla.
Kada se vrata percepcije očiste, pred čovekom će se sve pojaviti onakvo kakvo jeste – beskonačno.
Karl Gustav Jung divio se Blejku i crpeo je neke svoje ideje od njega. Veoma je uočljiva sličnost između Blejkovih ideja o suprotnostima i Jungovog proučavanja arhetipova, kao i između njihovog sličnog shvatanja koncepta dobra i zla.
Veliki uticaj Blejka uočljiv je u automatističkim metodama koje su nadrealisti koristili za stvaranje svoje umetnosti, posebno kod slikara Huana Miroa i Maksa Ernsta.
Blejk u popularnoj kulturi
Blejkov uticaj se nije zadržao samo u književnosti i slikarstvu. Proširen je i na popularnu kulturu druge polovine 20. veka. Tako se aluzije na njegovo stvaralaštvo javljaju i u filmskoj umetnosti i popularnoj muzici. 20. vek prigrlio je Blejka potpuno, tražeći u njemu izvore romantičarskog izražavanja.
Martin Skorseze pravi aluziju na Blejkovu pesmu Tigar u svom debitantskom filmu Mean streets, dok glavni likovi filma Dead man Džima Džarmuša i Last days Gus Van Santa nose Blejkovo ime, sa određenim simbolizmom.
Blejk je izazivao interesovanja posebno 60-ih godina prošlog veka. Džim Morison svoj bend The Doors naziva po istom citatu koji je inspirisao Hakslija. Inspirisao je i liriku Boba Dilana, kao i Peti Smit, koja mu posvećuje pesmu My Bleakean year. Tragovi Blejkove poetike i misticizma jasne su i kod Nika Kejva. Ona se uvlači i u 21. vek. Čujemo je jasno kroz stihove britanskog benda The Libertines, koji svojom muzikom teže povratku idiličnom imaginarnom svetu Arkadije.
Alen Ginzberg govorio je da mu se Vilijam Blejk javlja u vizijama. Snimio je i album na kom peva Blejkove Pesme Nevinosti i Iskustva, uz tvrdnje da mu je neke melodije pesama otkrio sam Blejk.
Vilijam Blejk živi kao vizija.
