Iako Sumnjivo lice Branislava Nušića predstavlja jedno od najpoznatijih dela u našoj dramaturgiji, manje je poznato da nije odmah ugledalo svetlost dana. Naime, Sumnjivo lice je provelo punih trideset i šest godina u mraku fioke.
Ova priča bila je inspiracija timu Reflektor teatra Beograda, na čelu sa rediteljem Vojislavom Arsićem, da stvori pozorišno umetničko delo koje će na jedinstven satiričan način zasmejati publiku, istovremeno stavljajući radnju drame u savremeno doba.
Predstava koju interpretiraju glumci Zoran Pajić, Jelena Bogavac/Aleksandra Cucić, Isidora Simijonović, Đorđe Živadinović Grgur, Marko Panajotović, Uroš Novović, Aleksandar Vučković, Aleksandar Jovanović i Predrag Vasić prati sva dešavanja originalnog dela, uz dodatna pitanja o moralu, problemima društvenog sistema i prosečnom pojedincu današnjice.
Šta se sve događalo pre objavljivanja dela, da li je ono zaista kritika vlasti i da li je vredelo čekati tolike godine na objavljivanje?
Ovo su samo neke od tema kojima se ova glumačka ekipa bavi.
Uopšte više nije smešno
U predgovoru Nušićevog Sumnjivog lica opisan je dug period pun padova sa kojim se mladi pisac morao suočavati.
Sumnjivo lice preživelo je ne samo tadašnji društveni sistem nego i rat. U skladu sa tim, delo postavlja niz pitanja – Kakvo je prosečno razmišljanje jednog čoveka u Srbiji? Kakvu poziciju danas imaju mladi u Srbiji? Ko je među nama sumnjivo lice?
Daske koje život znače
„U svakom slučaju, bolje je gledati život u pozorišnom komadu, nego gledati pozorišni komad u životu.“
Branislav Nušić
U savremenom svetu u kom se retko odlazi u bioskop a lektire se prepričavaju, ni pozorište nema visok stepen samoaktualizacije. Ljudi koji idu u pozorište najčešće to rade kako bi se zabavili.
Međutim, ponekada, kao što je slučaj sa Reflektor teatrom, pozorište uspe da glasno iznese svoje mišljenje i da na surov, ali pravičan način, prikaže probleme koje, uglavnom, odbijamo da prihvatimo. Takvu smelost sa sobom nose umetnička dela poput Sumnjivog lica, a daske koje život znače postaju scena velikih majstora.
Piše: Andrijana Pavlović
