Maratonci trče počasni krug je verovatno najpoznatije ostvarenje srpske kinematografije. Naš najgenijalniji dramaturg modernog doba, Dušan Kovačević, napisao je ovaj komad u svojoj dvadeset četvrtoj godini, dok je još uvek bio student.
Desetak godina kasnije, njegova drama je ekranizovana, pa je tako od jedne amaterske pozorišne predstave nastao film, koji mnoštvo generacija gotovo zna napamet.
Komad je u početku bio zamišljen kao ozbiljna kritika društva kroz tragediju, ali je na Kovačevićevo iznenađenje publika dramu prihvatila kao izuzetno duhovitu, verovatno ne shvatajući njeno pravo značenje.
Kako su u drami prikazane mnogobrojne društvene teme, komični citati i dijalozi iz drame su svakodnevno prepričavani u današnjem društvu. Možemo čak reći da su postali neka vrsta modernih poslovica.
Svi znamo fabulu drame, ali nismo svesni njene minornosti u odnosu na značajno dublji sloj skrivenog kazivanja.
Smatra se da je Kovaćevića za pisanje ove drame podstaklo ukidanje stipendije za njegove studije, iz njemu nepoznatih razloga. Plašeći se za finansijsku izvesnost nastavka njegovog obrazovanja, obračunao se sa tadašnjom vlašću koju je u svom delu predstavio kao pogrebno preduzeće.
Nakon Pantelijine smrti, kroz čiji je lik predstavljen i sam Tito, preduzeće (država) se raspada tako što naslednici pokušavaju da rasparčaju imovinu. Pantelija im, u stvari, nije ostavio ništa. Na taj način, Kovačević dvadeset godina ranije predviđa neodrživost jugoslovenske državne zajednice.
Na vlasti su grobari, koji sahranjuju talente, veštinu, mladost i uopšte sve što vredi u zemlji. Svojom pokvarenošću, nesposobnošću, halapljivošću, teraju sebi suprotne iz zemlje ili u zemlju kako bi dobili veću moć.
Topalovići su grobari svih generacija
Interesantan je način na koji je Kovačević predstavio smrti u drami. U delu umire/strada gotovo svaki lik koji se pojavljuje, osim porodice Topalović. Oni žive dugo, čak i preko sto pedeset godina, i niko ih ne može zaustaviti.
Na kraju filma ostaju živi sa iskazanom namerom da počine još neko nedelo. Jasno je šta je Kovačević hteo da prikaže sa ovim – takvi ljudi ne umiru, nepobedivi su.
Celokupna poruka drame promakla je oštroj cenzuri jugoslovenske kinematografije. Oni doduše jesu dugo odlagali projekciju ovog filma, verovatno sumnjajući da čitavo delo mora biti alegorija. Ali su na kraju izbacili samo neke manje bitne scene (erotske), koje nisu dublje menjale smisao.
Dušan Kovačević je svoju poruku odlično sakrio, tako što ju je vremenski smestio u doba Kraljevine Jugoslavije (insertom iz Marsejskog atentata na početku), što je dobro zamazalo oči cenzorima.
Genijalnost Dušana Kovačevića se ogleda u tome što je uspeo da nasmeje čitavu naciju, dok je u isto vreme oštro kritikovao vlast. Njegova četrdeset godina stara tragikomedija je i danas jednako smešna i žalosna istovremeno, jer su njene teme neprolazne kao i stanje u Balkanskim državama.
Piše: Svetozar Marčeta
Drugacija analiza.
balkanalije.wordpress.com/2013/05/12/biti-musko-na-balkanu/
Unazad desetak godina reč „genije“(kao i „legenda“) je ozbiljno devalvirala.Upotrebljava se na sve i svakoga.
Rat i odlazak 300.000 onih koji bi trebalo da naprave razliku između banalnog i nečega pametnijeg uzima danak pa su kriterijumi, u nedostaku nečega boljeg, drastično opali.
Tako se i u delo 24godišnjeg monarhiste, nezadovoljnog komunističkim poretkom, učitava dešifrovanje kompleksnih tema i slojevitost državnih i društvenih problema i njihovih mehanizama.
Po mom mišljenju drama je trebalo da počeše svrab onog dela društva koje je izgubilo građanski rat ’45 i koje se ’80tih nadalo svrgavanju komunista i eventualnoj restauraciji kraljevine.I to je sasvim legitimno.Iz takvog miljea dolazi Kovačević.
Stavljati mu na račun nešto više od puke želje za promenom uređenja mi je divljenje nečemu čemu se svi dive a ne znaju tačno zašto.A ako se ne dive ispašće glupi u društvu.
Razmisliš dobro pre nego upotrebiš reč genije i kako sve to zvuči na sajtu koji se predstavlja kao „mesto sa drugačijim sadržajem“.
Jedes g**na, Aleksandre sa svoje komunisticke pozicije. Jadno…
Komunistička, odnosno ne-monarhistička pozicija je samo jedan sloj onoga o čemu sam pisao.
Važnija je ona da je Kovačević precenjen i da se njegova dela dižu do visina koja, po mom mišljenju, ne zaslužuju.Prosto zato što su banalna.Bio on monarhista, komunista, socijaldemokrata ili fašista.
Na kraju, ti komunisti su ga pustili da radi ne cenzurišući ga, ne zabranivši ga i ne stavivši ga u bajbok.Znači da je i neki njihov svrab češao, inače bi odavno završio u zaboravu, ili neobeleženom grobu.
Argument „jedeš g**na“ više govori o tvom stepenu jadnoće, civilizovanosti i sposobnosti da mišljenje artikulišeš u nešto drugo sem psovke i uvrede.
Ako te D.Kovačević pozove u svoju kuću, sazidanu na domu Isidore Sekulić koju je srušio, možete opušteno da razmenite mišljenja, mentalni sklopovi su vam kompatibilni.
Lupaš gluposti, nevezano s koje pozicije, a dobro ti dođe malo pažnje.
sisaj kurac Jovane
Ma jok! Maratonci su film o arhetipskom srpskom motivom – otac tiranin i kako ga skembati. Otac unižava i teroriše svog sina, sve dok sin ne dostigne momenat psihičkog kraha. U stvari, umesto vlastitog kraha, taj sin, jednim destruktivnim (skoro autodestruktivnin) činom svrgava oca tiranina s njegovog povlašćenog položaja. Zatim taj isti donedavno poniženi i emaskulizirani sin i sam postaje ‘otac tiranin’, i krug se, takoreći, zatvara. Jednog oca tiranina samo je zamenio drugi. A arhetip (pater familias=terrore familias), po samom svojoj definiciji, opstaje. Naravno, ovaj se motiv može preneti i na globalni, ideološki plan, budući da se bukvalno preslikava po celoj društvenoj vertikali.
Srbi opsednuti sobom, svojom sudbinom, svojim narodom, politikom, smrću, promašenim vekovima, pobedama, porazima i kritikama i analizama društva. Dok ostatak sveta živi, radi da bi imao da jede, pije i u slobodno vreme gledaju lagana štiva da opuste mozak, Srbi se truju nekakvim kvazi Dostojevskim upakovanim u mračnoj drami Mačvanske barabe koja je svoju grobarsku porodicu bazirao na porodici prodavaca sanduka iz Šapca u čiju je ćerku bio zaljubljen, koja ga je odbacila, pa ju je petvorio u Krisitinu. Jedna baraba koja je u mladosti bazala po čaršiji i po kafanama skupljala citate pijanaca i lokalnih dripaca i posle 30 godina ih smestila u knjigu. Ko ne veruje neka svrati u Šabac, pa će se uveriti.
Interesanto ja lično ni jedan Šijanov film radjen po dramama Dušana Kovačevića nisam smatrao smešnim ni Maratonce ni Balkanskog špijuna ni Ko to tamo peva. Iskreno smatram ih grotesknim, nakaznim i mračnim. Svaki film mu se svodi na glupave replike koje kupuju površne ljude sa Balkana, dok niko ne vidi širu sliku, onu mračnu i tamno i na kraju neko nekoga bije. A to da analiziramo onako kako je objašnjeno na televiziji i u emisijama je glupo. Mnogi se utrkuju da prepričaju pročitano sa interneta ili ono što su čuli u emisiji. To što su one generacije smatrale smešnim jasno je, grubi ljudi odrasli u grubo vreme, to što ove generacije smatraju smešnim je što svi pate od sindroma Sina Dragana ili ti klinaca koji su ceo život sedeli sa matorcima i prihvatali sve od matoraca. Kada budemo prestali da se smejemo Maratoncima tada ćemo znati da smo izašli iz mraka…
I ti jedes g**na, Pavle. Skontaj se sa Aleksandrom pa uz cedjenu pomorandzu razmenite stavove sa visine.
sisaj kurac Realisto
@Pavle
Potpisujem.
Ne malo puta se osetim kao budala jer mi nisu smešne replike iz Kovačevićevih filmova.
„Sad mu nije ništa, ubio si ga k’o zeca“-Ahahahahhhaha
U redu je…
Iza toga je ona bespomoćna i potuljena logika Udri Brigu na Veselje.Smejemo se sopstvenim manama i ništa nečemo da menjamo, ostaće tako kako je iako je loše.A „genije“ i „legenda“ Kovačević će da mi objasni da je tako najbolje.Hvala, ali ne hvala.
Genije i legenda je onaj kroz čija dela odiše želja da se iz te matrice izađe.
Kovačević dobacuje samo do promene državnog uređenja a to je sloj znatno plići od onog društvenog.
Stoga je samo zabavljač-utešitelj(kome uteha te vrste treba), nešto pismeniji i širi od Brene, Bajage, Cece, Državnog posla, Kursadžija,Balaševića, Dina Merlina i ostalih trgovaca jeftinim senzacijama.
Drmač pogrešnog kaveza.
Uuuuu bre, intelektualac, nismo te prepoznali…
Koliko možeš da si mentalno oboleo( a nisi ni svestan) da upoređujes Kovačevićeve filmove sa kursadzijama…
Ajd ja da ti kazem: ne jedi g.
sisaj kurac Rossi
Ova Kovaćevičeva drama“drma“ i nažalost radi još uvek. Dokle? Najverovatnije dok „TOPALOVIĆI“ koji su danas samo sofisticiraniji ne pokradu sve što je preostalo!
– Sve velike istine su očigledne istine. Ali nisu sve očigledne istine velike.
– Žudi li čovek za spasenjem, to spasenje treba da bude sada i ovde. Spasenje nije na onome svetu, ono je ovde.
Oldos Haksli (rodjen 26. Jula 1894 god. umro 22.Novembra 1963 god.)
S poštovanjem,
Slobodan Sodić
Maka ocigledno nisi ni cito ni sluso neki intervju Dusana Kovacevica a ima ih dosta. Mozes poceti sa Agapeom, gdje on bas govori ovo sto je u tekstu navedeno.
Inace sajt je pravo otrkice svaki dan uzivam u tekstovima. Pozdrav i samo tako nastavite!
Maka labud palamud
Procitajte dramu Maratonci trce pocasni krug. Videcete da se u drami autor nije krio tako sto je radnju smestio u vreme predratne Jugoslavije. U drami, radnja se odigrava pocetkom 70 tih na Novom Beogradu. Zadnja scena kada Topalovici jurisaju na Bilija Pitona odigrava se na Savskom mostu.
Dusan je ovo i sam rekao u emisiji kod Ivana Ivanovica, zapravo je opisao citav put do realizacije ovog dela, verovatno je i sam autor clanka gledao isti intervju. Ali slazem se da treba pitati umetnika kada vec imamo srecu da zivimo u istom vremenu.
@maka Глуп и промашен коментар. Овакво ишчитавање „Маратонаца“, само даје на снази самој причи и филму, уздижући Ковачевића на пиједестал најгенијалнијих уметника. Иста је ствар са сликама Салвадора Далија које у себи скривају мотиве који се не дају видети на први поглед. Прича иза приче. Тако је и са овом Ковачевићевом алегоријом. „Маратонци“ су српска прича, потресна и тешка, а Ковачевић је успео да је, не само бриљантно напише, већ и да је сакрије од оних који су гушили слободну мисао и све оно што има везе са реакционарним идејама. И да није тачно оно што је изнесено у тексту, он је изванредан, јер нам даје могућност да ово генијално дело сагледамо још из једног угла на који у већини случајева, у које убрајам и себе, није обраћена дужна пажња.
a što ne pitate dušana? on će vam reći a ne da nagađate?
Ne bih se bas slozio sa ovim citanjem Kovaceviceve drame, iz nekoliko dobrih razloga:
1. Što kao jedan od portala koji pretenduje ka tome da bude ozbiljan dajete sebi za pravo da tvrdite da ste konačno rastumačili ovo jako slojevito i kompleksno književno delo koje je samo po sebi univerzalno u svakom vremeneu
2. Biografski elementi koji ukazuju na mogući nastanak dela uopšte nisu od presudnog značaja za njegovo tumačenje, a pogotovo ne ključni kao što se u članku navodi
3. Kritika društva i društvenog poretka je centralni motiv Kovačevićevih drama i stoga su jako popularne među ljudima tako da ništa novo ovim člankom nismo dobili
4. Populistički i kvazi-istraživački način tumačenja ozbiljnih kniževnih ostvarenja ravan je click-bait novinarstu koje lično prezirem
Milslim da bi to bilo to za sada, uglavnom ne komentarišem stvari na internetu ali ne volim kada se neko uhvati ovakvih ozbiljnih tematika i iz toga izvuče jednostranu, jednu i najobičniju glupost kao što ste vi to uradili i još pritom pokuša da unizi značaj kinematografske interpretacije za koju ne samo ja već i neke mnogo ozbiljnije glave od vas tvrde da je jedan od vrhunskih dometa srpskog filma, a ne zabava za tobože neke glupake koji ne poznaju delo pa im trebate vi da im otvarate oči.
Potpuno se slažem sa vama. Niti kaže na čemu je bazirano, niti stvarno analizira delo. Svaka budala ima svoje mišljenje i može da ga iskaže zahvaljujući Internetu.
jeste, zaista svaka budala… počevši od vas dvoje.
sisaj kurac Z