5 događaja koji su (zamalo) promenili svet filma!

Konstantan napredak tehnologije ima uticaj na način stvaranja filmova i otvara nova polja i mogućnosti, dok sa druge strane inventivni autori traže nove priče koje se mogu tim sredstvima ispričati i zbog toga (i ogromne potražnje) filmska industrija doživi značajne promene na svakih desetak godina.

Svakom filmofilu su sve te etape i svi ti novi talasi poznati, ali onda postoje događaji druge vrste, čiji su učesnici ili imali nameru da naprave nešto veliko ili nisu bili ni svesni da imaju potencijalnu zlatnu koku pa je do kraja ni nisu iskoristili i budućnost filma je otišla u drugom pravcu.

Ovde ćemo se dotaći pet takvih slučajeva koji bi, da su se sproveli do kraja, promenili filmsku industriju na mnogo načina.

5. Kako je Tomas Edison uticao na stvaranje Holivuda

Dolazi novi, dvadeseti vek i sa njim nove igračke, a film je jedna od njih.

Tomas Edison, iako nije stajao iza prve filmske kamere (za to treba da zahvalimo braći Limier) stajao je iza prvog kinematografa i držao je većinu patenata vezanih za proizvodnju i prikazivanje filmova.

Kako je sve veći broj ljudi bio zainteresovan za film, i filmovi iz Evrope počinju da se prikazuju u Sjedinjenim državama, Edison u tim filmovima samo vidi priliv novca koji ne ide u njegov džep.

Na njegovu inicijativu pokreće se MPPC (Patentno preduzeće za pokretne slike) koja je 1908. godine okupila sve veće Američke filmske kompanije, Američke i Evropske filmske distributere i proizvođača filmske trake Estman Kodak-a. Pošto su pomoću patenata držali svaki deo procesa, od proizvodnje do prikazivanja filma, situacija je bila takva da ukoliko se Edisonu nešto ne sviđa, od cele priče nema ničega!

Sve je to održavano uz mnogo mutnih radnji, mnogo mobinga, ucena itd. što je rezultiralo masovnom selidbom manjih filmskih kompanija i autora na zapadnu obalu kako bi pobegli od Edisona.

Na mestu gde su se skrasili stvaraju Holivud.

Dakle, arogancija jedne grupacije ljudi i želja kreativnih da se izraze na bilo koji način dovela je do Holivuda kojeg znamo danas. MPPC se raspao deset godina nakon svog osnivanja, mahom iz ovih razloga, ali šta bi se desilo da ta selidba nije bila toliko masovna i da je MPPC duže ostao aktivan?

Od većine filmskih studija u to vreme, gde su najjači bili u Evropi, treći po jačini bio je Biograf, ali je zahvaljujući D. W. Grifitu postajao sve bitniji i bitniji.

Grifit se zaposlio u studiju neposredno nakon što je Biograf (na silu) postao deo MPPC-a 1908. Direktor Biografa je, otprilike u tom periodu, bio jako bolestan i studio ostavlja svom sinu na upravljanje.

S obzirom na to da sinu to nije najbolje išlo od ruke, posao je pripao Grifitu, koji je studio preporodio i gde je stalno gurao granice forme.

Jedna od njegovih najvećih želja bila je da napravi dugometražni film, što je u to vreme bilo van pameti, što produkcijski, što zbog ubeđenja da ljudi ne bi mogli da gledaju toliko dugačak film i da bi ih bolele oči.

Grifit tu nailazi na otpor, i 1913. godine napušta Biograf i odlazi za Holivud, gde je već jednom snimao film i zadovoljan uslovima koji vladaju tamo odlazi da osniva svoj studio u partnerstvu sa Mutual Film Corporation.

Tek nakon svega ovoga Grifit 1915. godine stvara svoj magnum opus Rođenje nacije, prvi dugometražni film i generalno revolaciju u filmskom svetu po pitanju tehnika koje su korišćene u montaži. MPPC nije izdržao dugo nakon toga i 1918. godine su obustavili rad.

Svakako da nije sam Grifit pokrenuo talas odlaska na zapad niti je on lično odgovoran za urušavanje starog sistema. Ali, da je ostao u Biografu, sigurno da bi kao jedan od najbitnijih američkih reditelja, dao legitimitet takvom sistemu.

Kakav bi uticaj na film to stvarno imalo, ne možemo znati. Proces bi sigurno bio sporiji i produkcija filmova ne bi potpuno bila prebačena na zapad tako brzo. Osim toga, ne bi dobili Grifita bez filtera, već bi bio ograničen, što znači da ne bi imali filmove poput Rođenja nacije koji je kasnije uticao i na rusku montažu i rusku školu filma generalno.