Bukurešt – grad između sedam brežuljaka, sa sedam jezera. Pariz istoka. Kako izgleda kad srušite pola grada da biste sagradili Parlament i da li postoji samo jedna Trijumfalna kapija? Saznajmo!
Zaputili smo se u Bukurešt. Na samom ulazu grada nas dočekuje velelepna Trijumfalna kapija (Arcul de Triumf), na Bulevaru Kiselef. Preko Bulevard Aviatorilor sve do Calea Victoriei (Avenija Pobede), dalji centar grada je prepun crkvi, muzeja, biblioteka i građevina različitih stilova. Moderan hotel pored neoklasične zgrade je stalni prizor. Vidi se da je Rumunija prošla kroz razdoblja i vladavinu mnogih imperija.
Nemoguće je govoriti o prestonici Rumunije, a da se ne pomene Nikolae Čaušesku. U procvatu komunizma, ovaj, diktatorski nastrojen vladar je uspeo da promeni grad iz temelja. Za nadimak koji Bukurešt nosi najzaslužniji je upravo on. Bio je opsednut Jelisejskim poljima, Parizom i arhitekturom istog.
Palata Parlamenta – poklon Rumunima
Da bi sagradio Parlament, Čaušesku je promenio mapu grada, srušeno je sve u krugu od 6 km². Porušene su crkve, bolnice i zgrade za stanovanje. Ljudi koji su se pobunili i ostali tu su živi zatrpani!
Arhitekta građevine je bila mlada, tek svršena studentkinja, Anka Petresku, koja je Čaušeskua oduševila svojom maketom. Za izgradnju je predviđano petsto dana, a završila se tek nakon deset godina. Nikolae nije doživeo završetak Parlamenta. Ubijen je, nakon dignute revolucije.
U vreme komunizma su palatu nazivali Dom naroda. Do Palatul Parlamentului vodi Bulevardul Unirii (Bulevar Ujedinjenja). Drvoredi, brojne prodavnice poznatih brendova i klupice za odmor krase bulevar. Porede ga upravo sa Jelisejskim poljima (Champs-Élysées). Čaušesku je bio opsednut veličinom, pa je Bulevar Ujedinjenja morao biti veći dva metra od pariskog dvojnika!
Ako ste tada bili vojnik, policajac ili zdravstveni radnik morali ste raditi na izgradnji palate. Više od 20.000 ljudi je učestvovalo.
Još jedna zanimljivost je da je Palata Parlamenta tri puta veća od Versajske palate, i druga u svetu po površini zgrada ( Pentagon je prva). Poseduje 12 spratova i 4 podzemna, po nekim izvorima i 7!
Brojni tuneli koji prolaze ispod zemljišta Parlamenta, prostiru se po čitavom Bukureštu, i služili su Čaušesku za beg. Na kraju ga ni to nije spasilo. Brojne priče, mitovi i legende prate podzemlje ove zgrade, a niko nije siguran šta se baš tačno dole nalazi. Samo mali deo je otvoren za javnost, u vidu muzeja. Pozlaćeni zidovi, kristalni lusteri (jedan teži 2,5 tone), to je ono što možete očekivati unutar zdanja.
Bukuirešt daje „Dinar za Ateneum“
Ateneul Roman je primer drevnog hrama u sred vreve gradskog života. Stubovi su u dorskom stilu, a danas je to sedište Rumunske George Enescu Filharmonije. Spiralno stepenište, mermerni stubovi, koncertna dvorana sa freskama, i kupola visine 41 metar je ono što oduzima dah.
Ovo zdanje nisu gradili stanovnici Bukurešta, ali su ga pa u potpunosti isfinansirali. Nakon bankrota prvobitnih sponzora, sprovedena je akcija „Dinar za Ateneum“. Svaki građanin je donirao koliko je mogao, i ovo je primer prve prave narodne zgrade!
Međutim, danas su stalne restauracije, baš upravo zato što je pravljena od jeftinih materijala. Zaista impozantno stecište kulture i muzike. Unutar dvorane se održavaju koncerti klasične muzike nedeljno, a postoji i džez festival.
Lipšani četvrt – Nova stara Skadarlija?
Lipscani jeste deo starog grada, u svom najboljem izdanju. Odoleo je Čaušeskovim idejama i ostao srce zanatlija, crkvica i dobre klope. Ime je dobio po Lajpcigu, zbog robe koja dolazi iz Zapadne Evrope. Zanatlije, esnafi su ovde upravo dolazili u svom punom sjaju.
Prekrivena je kaldrmom, auta skoro i da nema, i sadrži brojne bitne građevine za prestonicu. Biblioteke, muzeji, poštanska štedionica jesu samo neke, na koje možete naleteti šetnjom. Poznata je i po noćnom životu, upravo zato što je prepuna kafića. Ako nekad posetite Bukurešt, prođite preko Dâmboviţa River i prošetajte Skadarlijom u velikom!
Trijumfalna kapija – Oda Prvom svetskom ratu
I ono što upravo najviše asocira na Pariz jeste kapija na ulazu u grad. Podignuta 1922. odoleva vremenu i pozdravlja Rumune. Manja doduše od one u Parizu, ali osećaj da hodate Šanzelizeom nije ništa manji. Unutrašnjost kapije je ispunjena stepenicama, pa se možete popeti i posmatrati grad.
Brojni arhitektonski stilovi, među kojima se izdvajaju stilul brâncovenesc, koji krasi brojne crkve i administrativne zgrade, a dobio je naziv po vladaru Constantin Brâncoveanu, poznatiji i kao rumunski renesansni stil; građevine u neoklasičnom i Belle Époque izdanju, barok i Art nouveau (secesija), korintski stubovi, sinagoge, bolnica i Kuća slobodne štampe (Casa Presei Libere) je ono na šta ćete naići šetnjom kroz grad.
The Memorial of Rebirth (Memorialul Renaşterii) je spomenik u čast žrtvama komunizma i režima Nikolae Čaušeskua (Nicolae Ceauşescu). Dvadeset pet metara visok stub, na kome se nalazi metalna kruna umrljana krvlju, kao znak poginulih. Velike kontroverze prate ovaj spomenik, podignut 2005. na Piața Revoluției.
Kritičari ga opisuju kao „maslina nabodena na čačkalicu“. Svakako je vredno zastati i odati počast svim palim ljudima, tokom diktature.
Bukurešt je grad starih i mladih, modernog i rustičnog, metroa i žutih taksija, gulaša i brze hrane; ali je svakako vredan obilaska jer nudi uvid u mnogobrojne epohe i istoriju rumuskog naroda. Sledeće putovanje: Bukurešt!
