Film Kabinet doktora Kaligarija vraća nas na priču o Vajmarskoj republici.
Dobila je ime po gradu Vajmaru – poznatom istorijskom središtu nemačke književnosti i umetnosti, gradu koji je proslavio Gete svojim boravkom u njemu. Izbor Vajmara je bio simboličan, jer je nova država htela da pokaže kako želi da se veže za nemačku humanističku, a ne autokratsku i militarističku tradiciju.
Zašto je to bitno? Da je reč o uspešnom „poduhvatu“, govori činjenica da su kultni filmovi, dela slikarstva, skulpture, arhitekture, književnosti, nastala u doba Vajmarske republike, primarna asocijacija na Vajmarsku republiku, kao što je Vajmarska republika jedna od prvih asocijacija na dela moderne umetnosti nastala od 1919. do 1933. Godine u ovoj nemačkoj državi.
U umetnosti novonastale liberalno-demokratske Vajmarske republike, preovladao je ekspresionizam. Početkom 1919., ukinuta je cenzura na nacionalnom nivou (ponovo uvedena u maju 1920, Zakonom o filmu Rajha). Radikalni nemački umetnici su ubrzo prihvatili film kao novo sredstvo komunikacije s masama.
Kaligari predstavlja jedan od najranijih primera vođenja priče kroz sećanje jednog od likova, takozvani „flešbek“.
Kabinet doktora Kaligarija
Krajem 1918. češki pesnik Hans Janovic i austrijski umetnik Karl Majer sreli su se u Berlinu i postali bliski prijatelji. Obojica su bili fascinirani ekspresionizmom (Karl Majer je kasnije postao jedna od najuticajnijih figura vajmarskog filma). Sastavili su priču zasnovanu na zajedničkim iskustvima, u vezi sa psihološkim fenomenima, bizarnim seksualnim iskustvima iz Hamburga, bliskih naročito Janovicu.
Originalan scenario
Lakrdijaš po imenu Dr Kaligari stiže u severnonemački grad Hostenval sa svojim putujućim šatorom, gde prikazuje hipnotisanog mesečara zvanog Čezare po vašarima.
Ubrzo po njihovom dolasku u grad događa se serija misterioznih ubistava: službenik koji „staje na žulj“ doktoru Kaligariju, nađen je mrtav; jedan od dva studenta, koji traži od Čezarea da mu predskaže budućnost (jer Čezare poseduje moć proricanja), umire u zoru – baš kada je Čezare predvideo da će umreti. Drugi student Fransis, koji je preživeo, traži rešenje misterije. . .
Čezare u međuvremenu otima Fransisovu devojku Džejn, ali gonjen preko jezivih pejzaža ispušta devojku i umire. Istina ubrzo izlazi na videlo – Čezare je hipnotisan činio zločine po naredbi svog gospodara dr Kaligarija.
Fransis ga prati, ali Kaligari izbegava hapšenje, bežeći, ali ga Fransis stiže u psihijatrijskoj ustanovi. Tu Fransisa čeka otkriće, ne samo da nije reč o pacijentu, već o direktoru ustanove koji je ujedno i (onaj) ludi hipnotizer.
Zahvaljujući nađenim beleškama, dok direktor Kaligari spava, policija i Frensis uspevaju da povežu stvari. Beleške pokazuju da je direktora zaposeo duh nadrilekara iz 18. veka, po imenu Kaligari – budući da se njegova fascinacija nadrilekarom pretvorila u opsesiju, do te mere da je direktor preuzeo identitet i zloupotrebio jednog od svojih pacijenata (Čezarea) da izvršava ubistva na „njegov račun“.
Suočen sa dokazima, primoran da prizna, Kaligari gubi razum i završava u psihijatrijskoj ustanovi, na čijem je čelu bio.
Snimljena verzija Kabineta doktora Kaligarija
Iako je originalna priča antiautoritativna, s mediokritetskog gledišta posmatrano, čak subverzivna, Erih Pomer, izvršni direktor DEKLA bioskopa, prihvatio je scenario koji su mu ponudili Janovic i Majer.
U prvom trenutku, film je trebalo da režira Fric Lang, međutim posvetio se režiji serije „Pauci“. Na kraju je Pomer poverio režiju Robertu Vineu (Wiene). Uprkos opravdanom protivljenju Janovica i Majera došlo je do izmene originalne priče.
Prema nekom izvorima Lang je taj koji je ubedio Pomera da filmu doda okvirnu priču koja je značenje filma „odvukla“ u drugom smeru. Drugi izvori kažu da je Vine taj koji je izmenio originalnu priču i prema čijoj je verziji snimljen film.
Bilo kako bilo, radnja filma počinje i završava se u psihijatrijskoj ustanovi, a na kraju postaje jasno da su student Frensis i njegova devojka Džejn ludi. Direktor je, zapravo, divan čovek, srećan što je ustanovio prirodu Fransisove paranoje i što postoji mogućnost da ga izleči.
Činjenica da su Janovic i Majer bili „van sebe“, potpuno je opravdana, imajući u vidu da je njihova priča, na osnovu koje je trebalo stvoriti film izmenjena tako da je prvobitno značenje ne samo poništeno, već izmenjena priča glorifikuje upravo onaj autoritet koji je u originalu bio „raskrinkan“.
„Autori su želeli da razotkriju brutalnost, krajnju nerazumnost vlasti; okvir u koji je režiser stavio njihovu priču prikazao je vlast kao u suštini korektnu i velikodušnu, a pobuna protiv vlasti dobila je izgled obmane, oblik ludila. Revolucionarne ideje pretvorile su se u konformističke ideje“.
Zigfrid Krakauer (nemački pisac i filmski kritičar)
Značaj Kabineta doktora Kaligarija
Scenografija je trebalo da otelotvori izmučenu dušu naratora. Za taj poduhvat Vine je angažovao uticajne umetnike ekspresionizma: Hermana Varma, Valtera Reriha i Valtera Rajmana. Veštačke pozadine u vidu oslikanih zavesa, bile su adekvatno, ali i pragmatično rešenje, jer su, između ostalog, filmski studiji u to vreme snabdevani električnom energijom na osnovu propisanih kvota.
Budući da je film zahtevao brojne svetlosne efekte, bilo je jeftinije oslikati i osenčiti samu scenografiju, nego postići isti efekat pomoću rasvete. Paradoksalno – „finansijsko“ ograničenje doprinelo je estetskoj inovaciji. Iako Kabinet doktora Kaligarija nije prvi primer stilizovanog dekora, važi za prvi film u kom je dekor stilizovan u čistom ekspresionističkom maniru.
Priča filma se odigrava se odigrava u bolesnom umu naratora. Slikajući subjektivnu realnost u objektivnim uslovima, kako bi ostvarili ne samo priču već i psihološka stanja i atmosferu, stvaraoci filma su uspeli da primene „definiciju“ ekspresionističkog slikarstva (onoga što ekspresionizam jeste) na filmu.
Prikazan 1920, u Berlinu, Kabinet doktora Kaligarija je imao presudan uticaj na budućnost nemačkog filma u pogledu dizajna, morbidne teme, pokušaju da prikaže subjektivno (unutrašnje) stanje, pomoću objektivne (spoljašnje) stvarnosti.
Janusova glava F. V. Murnaua, Raskoljnikov Roberta Vinea, kultni Nosferatu F. V. Murnaua i Umorna smrt Frica Langa značajni su „naslednici“ Kabineta doktora Kaligarija, istina tehnički usavršeni.
Osim raskošne scenografije, film odlikuje visoka produkcija za koju je zaslužan Erih Pomer. Kaligari je potpuno snimljen u studiju, a upravo je nemačka studijska proizvodnja filmova nailazila na divljenje u celom svetu.
Neosporno jedan od presudnih u istoriji filma. Međutim, nesnimljena originalna priča, po sebi i u poređenju sa snimljenom pričom predstavlja ako ne poučan primer onda (bar) temu za razmišljanje o istoriji Vajmarske republike.
Piše: Ivana Matić
