U osvit nastanka zvučnog filma, 1927. godine, kad je snimljen prvi takve vrste (Džez muzičar), napravljen je verovatno i najbolji nemi oblik ove umetnosti – Metropolis.
Režiser ovog filma, predstavnik nemačkog ekspresionizma, Fric Lang, zajedno je sa svojom suprugom Teom fon Harbou, napisao scenario, a ona je kasnije taj zajednički rad pretočila u roman. Time su njih dvoje ušli u istoriju sedme umetnosti izvršivši veliki uticaj na kasnije filmove, a i na druge umetnosti, naročito muziku.
Metropolis spada u žanr naučne-fantastike, a radnja je smeštena u urbano, distopijsko okruženje, kojim vlada tehnokratska elita.
Scenografija filma Metropolis
Vizionarske ideje sadržane u filmu ilustruju se od samog početka, gde se u uvodnim scenama vidi izgled grada i mašina u pogonu, a na scenografiju vezanu za sam Metropolis uticao je art deko stil (Lang je prilikom posete Njujorku bio zadivljen izgledom nebodera pravljenih u ovom stilu koji su mu kasnije poslužili kao uzor), kao i futuristički pokret, naročito nacrti arhitekte Antonija Sant Elije, pripadnika tog pravca.
Futuristi i njihov osnivač Marineti, davali su naučnom progresu božanski status, smatrali su da društvo treba da se kreće po taktu mašina, pa otud i ovakav početak filma.
Takođe, jedna od scena sa početka ima status kultne, a to je radnička smena, i predstavlja verovatno najbolji filmski prikaz masovne eksploatacije.
Distopijska bajka
Priča na kojoj je zasnovan Metropolis je u stvari distopijska bajka. Ima sve njene elemente: borbu dobra i zla, srećan kraj, klišeizirane protagoniste koji liče na bajkovite junake.
Radnja filma se dešava u tada dalekoj budućnosti 2026. godine. Stanovništvo Metropolisa je podeljeno na dve klase, upravljače i radnike, a zaplet filma je usmeren na dvoje junaka Fredera i Mariju, koji su iz različitih društvenih miljea.
Glavni negativac Rotvang, svojim likom spada u arhetip ludog naučnika, toliko često korišćenog u ovom žanru. Frederov otac Joh je vladar Metropolisa i paradigma tehnokratskog političara.
Biblijsko–mitološka simbolika
U okviru filma provučeno je dosta biblijskih motiva, što kroz same likove, što kroz samu scenografiju.
Zgrada iz koje se upravlja gradom ima izgled modernizovane verzije Vavilonske kule, kako ju je naslikao čuveni Piter Brojgel Stariji.
Fabrička peć čija eksplozija ubija mnoge radnike liči na Moloha, mitsko božanstvo bliskoistočnih naroda pominjano i u Starom zavetu, kojem su u starom veku prinosili ljudske žrtve. I sam Lang je naznačio njegovim imenom prikaz ove mašine.
Lažna Marija, robotski dvojnik glavnog ženskog lika kog je napravio Rotvang, predstavlja lažnog mesiju i Kurvu vavilonsku, koncepte preuzete iz Otkrovenja Svetog Jovana Bogoslova.
Kritička misao u filmu
Film se bavi pitanjima industrijalizacije i kritike kapitalizma.
Epigram kojim počinje, da srce mora biti medijator između ruke i mozga, ukazuje na mogućnost zloupotrebe tehnike ako se koristi bez primesa ljudskosti, što se kasnije potvrdilo kroz brojne ratove i stradanja.
Takođe, ovim filmom se ukazuje na socijalnu nepravdu, a Lang je čak i od nekih kritikovan zbog promovisanja komunizma.
Uticaj Metropolisa na popularnu kulturu
Dubok trag Metrpolisa se oseća i u savremenoj, popularnoj kulturi. Ralf Mekveri, dizajner droida iz Ratova zvezda, stvorio je slavnog robota C-3PO iz tog serijala po ugledu na Maschinenmensch tj. Lažnu Mariju.
Podugačak je spisak muzičkih grupa i izvođača na koje je uticao ovaj film, naročito u okviru njihovih video spotova, od Madone, Vitni Hjuston, pa sve do Sepulture.
Možda je najbitnije navesti album nemačkog elektro sastava Kraftverk, Die Mensch-Maschine, koji je direktno inspirisan Metropolisom, a jedna kompozicija sa tog albuma nosi naziv po ovom filmu.
Sudbine filma i režisera
Originalna verzija filma je nestala. Naknadno su nađeni delovi filma, tek nakon više od 80 godina. Za snimanje je potrošeno preko 5 miliona tadašnjih maraka, što je tada bila ogromna suma za jedan film.
Sličnu sudbinu kao i njegovo ostvarenje doživeo je i Fric Lang. Dolaskom nacista na vlast morao je da pobegne iz Nemačke, jer se njegovi naknadni filmovi nisu njima svideli.
Film Metropolis je značajno nasleđe svetske kulture i vizija budućnosti njegovih stvaraoca kojim otvara putokaze prema horizontima saznanja u mnogim oblastima.
„Posrednik između mozga i ruke mora biti srce.“
