Darko Rundek, prodorno plavih očiju i uvek sa cigaretom, već skoro četrdeset godina svira gitaru, nosi šal od svile i sa njim svoju slobodu koja vijori. Živi na selu jer tamo ima mira, prati radničku klasu u raj i slavi anarhiju. On je umetnik koga nikada nećete videti u reklamama, jer je još od najranije mladosti hrabar, nepotkupljiv i uvek svoj.
Reč je o muzičaru kog ste mogli videti i u pozorištu i na filmu, u velikim arenama i u malim andergraund kafićima, kao i na balama sena sa gitarom i svojim malim bendom.
Početak karijere
Svoju muzičku karijeru Rundek je počeo vrlo mlad, početkom osamdesetih, u Zagrebu, sa bendom pod nazivom Komuna. Čim su se pojavili videlo se da je to nešto novo, drugačije, i muzički i scenski. Mladi Rundek koji je šminkao lice belom bojom i nosio plavi kombinezon, bio je kao anđeo koji se spustio u neki mračni haustor da proriče budućnost upirući prstom i urezujući svoje reči prodornim plavim očima.
Iza njega sjedim sam u kutu / I kuckam malim čekićem po zidu
Jedan od najoriginalnijih bendova zagrebačkog, ali i jugoslovenskog novog vala bio je Haustor. Saradnja Rundeka i basiste Sachera je bila neobična i često nadrealna kombinacija teatra i rokenrola. Treba spomenuti da je Rundek tada studirao režiju i da ga je pantomima veoma privlačila; iako je to umetnost tišine, on je uspeo savršeno da je ukombinuje sa muzikom.
Osamdesete
Godine 1981. izbacuju radijske hitove Pogled u bb i Moja prva ljubav. U prvom spotu vidimo Rundeka kao pantomimičara, među zgradama Novog Beograda, u plavom kombinezonu i sa belim licem – nema sumnje da se već tada isticao iz grupe rokera novog vala. Svojim provokativnim tekstom i izgledom radničke klase u pesmi od nepuna dva minuta nesumnjivo je postao kamen u cipeli vladajućoj ideologiji.
Godine 1983. izbacuju pesmu Radnička klasa odlazi u raj i, naravno, ona biva zabranjena. To je Rundekovu muziku podiglo na viši nivo i nesumnjivo su postali još poznatiji
Sledeće godine pesmu su objavili na albumu Treći svijet. Već tada, on je isklesao svoje lice (ili svoju masku), kako u muzici tako i na sceni, mimikom lica, pokretima tela i oštrim proročkim pogledom i tekstom.
Neki maske koriste da se sakriju od drugih, neki da se sakriju od sebe, a neki, veoma retki, kao što je Rundek, koriste masku da bi sebi i drugima pokazali ko su. Kao što su to u Rundekovoj poeziji bili Korto Malteze, Šejn, Pišta itd…
Svetovi u zvucima Haustora
Haustor je bio veoma šaren i raskošan bend ne samo po svojim tekstovima nego i po zvuku. Njihovi albumi imali su egzotične prizvuke i egzotične svetove koji se do tada u rokenrolu nisu mogli sresti.
Na albumima Treći svijet i Tajni grad, korišćeni su južnoafrički drveni duvački instrumenti kao što su zampona, kena i slično. Pre toga, u popularnoj muzici se to nije moglo čuti, niti su se takvi duvački instrumenti mogli čuti u rokenrolu.
Prvi album Haustor iz 1981. počinje prolećem. Možda je zbog početnog stiha: proljeće kad stigne, 23. ožujak – travanj, stolicu iznesem na verandu ili zbog njegove brzine, buntovnosti, čudnih vokala i mladim Rundekom koji je se pojavio iznenada, zaslepljujuće, kao munja. U njegovim pesmama cvetaju čudni i egzotični cvetovi.
Njihov Treći svijet objavljan 1984. je kao letnji, vreli dan. U njemu su zvuci avanture, zvuci puta prema dalekim ostrvima, prema nekoj snolikoj geografiji, zaboravljenim gradovima (Vavilonu). To je svet na čijem nebu igraju zvezde, gde se u logorima igraju deca dok žene čiste ribu. U tom svetu biste vrlo verovatno sreli Korta Maltezea. Taj svet je definitivno egzotičan, i ne može se naći na karti, ali se može osetiti i može se o njemu snivati.
Sledeći album, Bolero imao je hitove kao što su Ena, Šejn i Šal od svile i možemo reći da je to bio jedan komercijalan album, ali itekako dobar. Zbog stiha pogledaj, sve je bijelo, zima je, ali i zbog nekog hladnog prizvuka u Šalu od svile, TV man-u, Sejmenima i zbog leda u grudima može se reći da je to i dalje egzotičan ali zimski album.
Po logici stvari, album Tajni grad bi bio jesenji. U njemu mirno teku ulice, hoda se među drvećem u jesen i sve se povlači u neku senku i tajnovitost posle komercijalnog prethodnog albuma. Jer se ta iznenadna komercijalnost sudarila sa njihovom potrebom da budu nezavisni. On je usporen, miran, a Rundek pronalazi sve veću hermetičnost poezije.
Taj dovitljivi mali čudak koji se pojavio osamdesetih godina na sceni stvorio je muziku koja zaslužuje poseban žanr i koju i dan-danas stvara i pronalazi. Nije ni čudo da su se prva dva albuma Haustora našla na listi najboljih ex-yu albuma svih vremena.
Apokalipso kao mali novi val
Imati dva jaka muzičara i autora u bendu, kao što su Rundek i Sacher je sjajno, ali ne može dugo da traje. Nakon raspada Haustora, Darko se povlači i početkom devedesetih odlazi u Pariz sa ženom i sinom.
Rundek u međuvremenu radi na radiju, njegovoj velikoj ljubavi, pored muzike i režije. No, 1995. se vraća na scenu, na Fiju briju festivalima, i zanimalo ga je šta on sam može da napravi izvan okvira Haustora.
Po Rundekovoj priči, u njegovoj glavi iskakali su rifovi i ideje za pesme, i u jednom malom skučenom stančiću u Parizu, oko pola jedan, rodio se Apokalipso!
https://www.youtube.com/watch?v=NZRrLUrU9Qw
Album izlazi 1996. godine kao veliki povratak nekoga čije ime su svi znali iz benda Haustor, ali ovog puta solo Rundek, van granica Haustora koji ponovo oduševljava, baš kao i početkom osamdesetih – kada se on pojavi, nastaje novi val.
Na svom prvom nehaustorovskom albumu se opustio, više nije morao zvučati rokerski, bio je oslobođen i inspirisan. Na tom albumu više nije bilo potrebe za skrivanjem iza lažnih imena, trećim svijetovima, pantomimom i nema potrebe za rokenrolom. Ima ono što on najbolje zna i što mi najviše volimo kod njega – udarac u čelo, u srce, u dušu i gubljenje u muzici i rečima, makar na tri minuta.
Put u sumrak
Nastavio je svoj put nakon veoma prihvaćenog albuma Apokalipso, i daruje nam još jedan čudan, dalek i hladan svet, koji liči na Rusiju i sibirske tajge.
Album U širokom svijetu (2000) je album pomalo nostalgičan, osvrće se za mladošću i letom, u doba kad je zima odavno mahnula letu. No, ipak, kao u Andrićevim delima, poslednja pesma albuma je ipak Vesela, i nastavlja dalje, jer zima ne znači kraj, već dolazak novog proleća.
Na sledećem albumu Ruke (2002) vodi nas na Kubu jer je tamo bogat koji ima vremena i dima. Na tom albumu nam poklanja pesmu Makedo, sa predivnim orijentalnim zvucima i egzotičnim tekstom. Pesma ne ulazi samo u uši već i u srce i stopala i tera vas da razbijate čaše u kafani. Na tom albumu je došlo proleće sa rege zvucima i talasima u Stojim i gledam se kako postojim.
Prvi put sarađuje sa Cargo orkestrom 2006. godine i objavljuje album malo dužeg naslova: Mhm A-Ha Oh Yeah Da-Da: Migration Stories and Love Songs. Album je pun različitih zvukova, različitih jezika, sa atmosferom dalekih krajeva sveta. Baš kao što ga opisuje i naslov, deluje kao da je stvaran za vreme putovanja, kopnom i morima, dok si daleko od svog zavičaja i bivaš stranac u nekim stranim svetovima.
Na sledećem albumu letimo Plavim avionom (2010) u svemir, među zvezde, iznad gradova, laki i slobodni. Ovaj album nas vodi u stanje meditacije, dira mikrokosmos svih nas. U borbi sa silama, shvatamo da mi nešto značimo na ovom svetu. Sanjamo da smo srećni, a u javi plešemo sa vilama.
Može se reći da je ovo spiritualno najlepši i najmagičniji Rundekov album, a to je tek početak.
Poslednji studijski album Mostovi (2015) nastavlja sa spiritualnošću i Rundek nas vodi prema samim počecima svemira i prema nekim novim svemirima, u Indiju i u velike gradove. Pokazao nam je veličanstven primer njegove kosmogonije.
Prošle godine obeležio je objavljivanje svog prvog solo albuma Apokalipso, prekršten u reizdanju u ApoCalypso tako što je izbacio ploču i poklonio nam i nikad objavljen Haustorov album Dovitljivi mali čudaci.
https://www.youtube.com/watch?v=loHJsFPPXy4
Način na koji nas Rundek vodi u njegove svetove, na različite lokacije u isto vreme, u stanju je da uradi samo pravi umetnik kao što je on. Njegova muzika je višedimenzionalna, svetska, šarena, sa različitim mirisima, ukusima i bojama. Pruža nam osećaj ispunjenosti i lepote.
Previše površno i nedovoljno istraženo.