Dok su se neki vodili krilaticom posle mene potop, rokenrol je iznedrio nove generacije svesne da biti roker ili panker znači biti prokažen, koji znajući da nikada neće dobiti zasluženi prostor u medijima put do publike traže sporednim putevima, preko interneta, a sa publikom dele isti način života, iste probleme i iste sitne radosti. Tipični predstavnik ove rokenrol andergraund priče su Cepeni ćunci.
Cepeni ćunci su nastali 1991. u Ladovici, selu u opštini Vlasotince. Svoj prvi album pod nazivom Bugarska politika izdali su 1997, a drugi U zadnjem trenutku 2001. godine. Dugo se čeka na treći album koji je u pripremi, ali su pesme sa tog albuma već zaživele među vernim pratiocima, čiji specifični odnosi sa bendom ponekad više liči na odnos navijači-fudbalski klub nego na običan odnos benda i slušaoca.
Svaka njihova svirka je priča za sebe. To su svojevrsni performansi, posle kojih ostaju anegdote koje se prepričavaju. Možda će se nekada desiti da se međusobno posvađaju, pa na scenu izađu samo Miša (gitara) i Oki (bubnjevi), i neplanirano naprave veče za pamćenje. Sigurno će se desiti još hiljadu nepredviđenih stvari, ali je takođe sigurno da, bez obzira na sve, nikada neće razočarati publiku.
Na prvi pogled, sudeći po imenu benda, neko može pomisliti da se radi o nekoj sprdnji, ali daleko je od toga. Iako je mali broj izdatih albuma, već sada imaju dosta kultnih pesama koje će ostati iza njih, kao svedoci jednog vremena, mnogih ljubavi, prokockanih prilika i kvalitetnog druženja.
Cepeni ćunci u svojim pesmama obrađuju različite teme, od obične dragstorske priče (u pesmama Bugarska politika, Beer pong, S momcima), preko ljubavnih (Ljubavna pesma, Mala pesma, Poslednji tango), preko najvažnije (sporedne) stvari na svetu fudbala (Samo ti, Football Madness), ličnih problema i previranja (Crne kiše za Lelu, Dečko koji ne obećava, Zbogom ostaj generacijo, Kad dodirnem sećanja), do društveno angažovanih tema (Zauvek bez vas, Šabane Šabane).
Sa svojim kolegama iz dva preostala ladovička pank benda uspeli su da stvore legendu o Ladovici, jedinom pank selu u Srbiji. Selu koje svakog leta na nekoliko dana postaje pank prestonica Srbije, kada se na Pivski festival sjate pankeri iz cele Srbije, a na kome su u jedanaest godina dugoj istoriji nastupala mnoga velika imena srpskog rokenrola.
Ovaj bend je uspeo da stvori nešto vredno pažnje, pritom ne zahtevajući zauzvrat društvena priznanja, slavu i bogatstvo. Da bi poslušali ovaj bend ne morate da kupujete CD, neće vas tužiti za autorska prava, ne morate da plaćate na Dizeru, a dovoljno je da ih potražite na Jutjubu.
A oni će vas čekati na ulici da zajedno trunete i pijete pivo na crtu, kako kaže jedna njihova pesma.
