Bauhaus, osnovan 1919. godine u Vajmeru, bio je nemačka škola zanata i umetnosti. Osnovao je Valter Gropijus, a sam naziv dolazi od nemačke reči za kuću konstrukcije ili školu o zgradama.
Iako osnovan od strane arhitekte, na samom početku Bauhaus nije imao departman za arhitekturu. Koncept škole je bio da objedini sve umetnosti i detaljno izuči i primeni principe u svim oblastima koje uključuju umetnost i dizajn.
Bauhausov rad je podeljen na tri perioda: Vajmer od 1919. do 1925. godine, Desau od 1925. do 1932. i Berlin od 1932. do 1933. godine, zbog premeštanja studija.
Školu su vodila tri direktora kroz različite periode, od osnivača škole Valtera Gropijusa, preko Henrija Majera i na kraju Ludviga Mis van der Roa, koji je zbog nacističkog pritiska bio primoran da zatvori školu, zbog proglašenja iste za centar komunističkog intelektualizma.
Sa smenom direktora, Bauhaus je unapređivao i proširivao svoja polja izučavanja, ali time se menjao i princip učenja u samoj školi. Iako zatvoren 1933. Bauhaus je ostavio snažan uticaj na dalji razvoj arhitekture, ne samo u Nemačkoj, već u celom svetu.
Koncept Bauhaus škole
Stil Bauhausa se može objediniti pod terminom Internacionalni stil, baš zbog njegovog uticaja na projektovanje svuda u svetu.
Odlike stila su pre svega odsustvo ornamenata, koji su nužno postojali u svim pravcima pre modernizma, pa se po prvi put pojavljuje funkcija kao najbitniji faktor za projektovanje koja je u harmoniji sa dizajnom. Racionalizam, funkcionalizam i masivna proizvodnja su bili od esencijalnog značaja kada je u pitanju sam koncept škole.
Masovnom proizvodnjom umire duh pojedinačnosti i individualnosti i nastaju serijski objekti koji slede funkciju i namenu. Škola nastavlja sa radom Petera Berensa koji se zalagao za masovnu produkciju, kao i za relaciju između funkcije i lepote i standardizovanih delova koji su primenljivi svuda u svetu.
Njihovo polje delovanja se provlačilo kroz svaki deo dizajna i umetnosti. Kombinovali su elemente umetnosti i edukacije o dizajnu.
Kurs same škole se sastojao od preliminarnog kursa, koji uvodi studente u samu problematiku i principe razmišljanja pravca koji stvara škola. U preliminarnom kursu se studenti bave materijalima, teorijom boja i odnosom formi. Ovim kursom se pripremaju za dalji nastavak studiranja, specijalističke studije.
Preliminarni kurs su držali profesori koji su se bavili vizuelnom umetnošću, Pol Kle, Vasil Kandinski i Jozef Albers. Na samom susretu sa programom škole, polaznici već ulaze u zadati sistem i logiku. Drugi deo kursa je bio specijalizovana radionica koja je uključivala rad sa metalom, proučavanje tipografije, kao i zidnog slikarstva. Gropijusova polazna ideja je bila unifikacija umetnosti kroz veštine.
Godine 1923. slogan škole postaje „Umetnost u industriji“.
Radionice u okviru Bauhausa
Radionica za dizajn nameštaja је bila jedna od najpopularnijih u Bauhausu. Pod rukovodstvom Marsela Brojera od 1924. do 1928. ovaj studio je osmislio suštinu nameštaja, često pokušavajući da dematerijalizuje konvencionalne forme. Inspirisan ekstrudiranim čeličnim cevima svog bicikla, eksperimentisao je sa metalnim nameštajem. Neke od njegovih stolica raspoređene su u pozorištu zgrade u Desau.
Tekstilna radionica, posebno pod rukovodstvom dizajnerke Gunte Stolzl, stvorila je apstraktne tekstile, pogodne za upotrebu u samom Bauhausu. Studenti su proučavali teoriju boja i dizajn kao i tehničke aspekte tkanja.
Stolzl je podstakla eksperimentisanje sa netradicionalnim materijalima, uključujući celofan, fiberstaklo i metal. Tkanine iz radionice za tkanje su bile komercijalno uspešne i pružače su vitalna i potrebna sredstva Bauhausu. Tekstil zajedno sa arhitektonskim zidnim slikarstvom, ukrašavali su enterijer zgrada Bauhausa, pružajući polihromatski apstraktan vizuelni interes.
Radionica je očuvala veliki broj istaknutih tekstilnih umetnika među kojima je Ani Albers, koja je tokom svog života nastavila da piše o modernim tekstilima.
Metaloprerađivačka radionica je bila još jedna popularna radionica u Bauhausu, a zajedno sa nameštajem, bila je najuspešnija u razvoju prototipova za masovnu proizvodnju.
U ovom studiju dizajneri kao što su Mariane Brandt, Vilhelm Vagenfeld i Hristian Del, stvorili su moderne predmete rasvete i nameštaja. Povremeno su ovi objekti korišćeni i za samu primenu u Bauhausu. Brandt je bila prva žena koja je pohađala studije metala, a kasnije je zamenila Lazlo Moholi-Nagi. Mnogi njeni dizajni su postali ikonični izrazi estetike Bauhausa. Njen skulpturalni i geometrijski srebrni i ebanonski čajnik, iako nikada nije masovno proizvedem, održava uticaj njenog mentora Moholi-Nagi, a i naglašava princip
Bauhausa. Dizajniran je sa akcentom na funkcionalnost i jednostavnost upotrebe.
Radionica za tipografiju, iako ne u početku prioritet rada Bauhausa, postala je važnije pod uticajem Moholi-Nagi i Herberta Baiera. U Bauhausu, tipografija je zamišljena kao empirijsko sredstvo komunikacije i umetnički izrad, sa vizuelnom jasnoćom pre svega.
Istovremeno, tipografija je postala sve više povezana sa korporativnim identitetom i oglašavanjem. Promotivni materijali primenjeni za Bauhaus na radionici, uz upotrebu sans serifinih fontova i uključujući fotografije kao ključni gradički element, poslužili su kao simbol avangardne instituacije.
Primena industrije u svakodnevnom životu
Periodu pre Bauhausa prethodila je industrijska revolucija, koja je poslužila kao koncept za rad i nastanak same škole.
Serijskom proizvodnjom i standardizovanim dizajnom su želeli da približe svim ljudima novi pravac u umetnosti koji je u potpunosti modernizovan i prilagođen potrebama čoveka. Po prvi put se javlja projektovanje i dizajniranje po merama čoveka.
Vodili su se logikom da forma sledi funkciju i zanemarivali prethodne pravce u umetnosti, koji su koristili nepotrebne i suvišne elemente koji su bili samo od estetskog značaja za pojedinca. Želeli su da stvore nešto korisno i to prenesu svim ljudima. Industrijskim dizajnom kojim se bilo koja forma oslobodila suvišnih elemenata, naglašavali su funkciju samog elementa.
Ovakvom čistom i veoma jednostavnom modernizovanom formom, sam element, koji je već prilagođen potrebama čoveka, stvara mogućnost serijske proizvodnje i jednostavnog korišćenja. Svi komadi nameštaja, kao i projektovani objekti su prilagođeni potrebama i u skladu su sa ljudskim proporcijama.
Moto je bio da se potrebe čoveka stave pre potreba za luksuzom. Time su stvorili jednostavnu formu kojom su njihovi proizvodi doveli do dizajnerske revolucije, jer kroz prethodne periode se dizajn zasnivao na potrebama i zahtevima pojedinaca i individualizam kao takav je bio opšte zastupljen.
Iako je njihova ideja bila da se dizajn i umetnost približe svim ljudima, nisu naišli na odobravanje od pojedinaca. Baš ovakav princip koji je bio dosta komunistički i dovodio do ravnopravnosti i izjednačavanja svih ljudi, kod individua koje su želele da ostanu takve ovakav način razmišljanja nije dolazio u obzir. Baš zbog toga, nije prihvaćen ni od strane političkih neistomišljenika.
Do danas, Bauhaus je sinonim za hrabar i funkcionalan pokret u umetnosti, arhitekturi i dizajnu. Principe koje su stvorili su temelji svih modernističkih i savremenih pravaca u projektovanju, dizajnu i umetnosti. Pročišćena forma, lakoća i snaga elemenata je ono čemu se i danas teži i o čemu se i danas uči na fakultetima koji su nastavili da se bave temama Bauhausa.
