Došlo je vreme da žene preuzmu muške uloge, čak da se dohvate onoga što je i muškarcima teško. Samo tako izgradiće svoju ličnost i dopustiti sebi veću nezavisnost i slobodu. Ovakav stav nagnao me je da radim ono što volim i da radim to kako valja.
Čitava filozofija života i dela Amelije Erhart, američke avijatičarke, prve žene koja je samostalno preletela Atlantski okean, sažeta je u ovoj izjavi. Amelija je bila žena neograničenog duha, borac za svoja i prava svih drugih žena, nezaustavljiva i preduzimljiva, jednom rečju – uzor, jednako onda kao i danas.
Rani život Amelije Erhart
Još od detinjstva bilo je izvesno da će se Amelija kroz život suočavati sa muškom publikom, birajući zanimanja koja su prvih decenija 20. veka striktno bila namenjena muškarcima. Naime, još kao mala aktivno se bavila sportom, otac ju je podučavao streljaštvu i rukovanju oružjem, a umesto lutkama igrala se puškama u ambaru iza svoje kuće.
Iako je čitav kasniji život posvetila letenju, nije oduvek bila odana nebesima. Za sebe je isprva odabrala sasvim uobičajeno, profitabilno zanimanje – školovala se da bude medicinska sestra. I ne samo to, tokom Prvog svetskog rata Amelija je pružala nezamislivu pomoć povređenima i bila jedna od najaktivnijih mladih medicinskih radnica.
Prvi susret sa avionom imala je davne 1908. godine, kad je na lokalnom vašaru ugledala skalameriju braće Rajh. Ipak, i dalje nije bila impresionirana, sve do 28. decembra 1920. godine, kad je sa ocem posetila aeromiting u Kaliforniji i izjavila:
Znam da moram da letim.
Od majčine i svoje ušteđevine uspela je da kupi svoj prvi avion jarko žute boje, koji je simbolično nazvala Kanarinac. Kako je i kao novopečena avijatičarka bila jednako uporna kao u bilo kojoj sferi rada u kojoj se ranije odgledala, ubrzo je bez po muke oborila visinski rekord za ženske pilote. Popela se na nadmorsku visinu od 4.267 metara i svima stavila do znanja da namerava još dugo na toj visini da ostane.
Amelija Erhart i njeni avijatičarski poduhvati
Nakon prvog poduhvata koji je već izazvao nepamćeno oduševljenje, Amelija se nije zaustavljala. Postala je prva žena koja je preletela razdaljinu između Honolulua i Kalifornije, stigla do Afrike sasvim sama i svojom upornošću zaslužila poziv da bude kopilot na istorijskom letu preko Atlantskog okeana.
U periodu od 17. do 18. juna 1928. godine Amelija je zajedno sa Vilmerom Šulcom po prvi put preletala Atlantik za samo 21 sat. Iako je ovim manevrom značajno popela svoje ime na lestvici uvaženih ljudi 20. veka, to joj nije bilo dovoljno. Njena sledeća misija bila je da sama pređe isti taj put. I uspela je u tome.
Period od 20. do 21. maja 1932. godine ostao je upamćen kao let prve žene preko Atlantika, i to za jedva 14 sati, dakle znatno kraći od onog prvog, senzacionalističkog. Pošto je sletela, Amelija je odlikovana svim mogućim nagradama i priznanjima koja su joj mogla biti dodeljena i slavljena je kao nacionalni heroj.
Nažalost, svoju karijeru i život završila je na tragičan i još uvek poprilično nerazjašnjen način. Nedugo pre svog četrdesetog rođendana, u pokušaju da preleti svet i ujedno postane prva žena kojoj bi to pošlo za rukom, poginula je negde u oblasti Pacifika.
Njeno telo i ostaci aviona do dana današnjeg nisu pronađeni, ali je smrt ovako važne ličnosti izazvala množenje brojnih spekulacija.
Jedna od njih je da je Amelija za života zapravo bila američki špijun, te da su zapravo Japanci oborili njen avion i zarobili je. Ona se 1945. godine ponovo vratila u SAD i živela u tajnosti pod alijasom Iren Kregmih Belam sve do svoje konačne smrti 1982. godine.
Značaj Amelije Erhart
Neminovno je da je Amelija Erhart iz pilotske kabine postigla neverovatne uspehe, ali ono po čemu je danas pamtimo nije samo to. Pamtimo je, kao što i je i sama priznala, kao „ženu sa 28 zanimanja, koja se nada da će imati bar još 228 više”.
Amelija je bila internacionalni pilot, socijalni radnik, asistent fotograf, pisac, medicinska sestra, aktivistkinja i još mnogo toga za nepunih 40 godina svog života. Uprkos tome što se obrela u svetu koji se tradicionalno vezuje za muški pol, uspela je da se izbori za svoju poziciju i pokrene pravu feminističku revoluciju.
Na njenu sreću, dvadesete godine prošlog veka svakako je obeležilo redefinisanje slike koju su žene do tada imale u društvu, tako da je Amelija svojim postupcima samo pospešila večnu borbu za izjednačavanje prava.
Sama se inatila, nosila pantalone, šišala kosu na kratko, odbijala da po udaji uzme muževljevo prezime i čak ga nagovorila da on uzme njeno i postane gospodin Erhart. Na svom primeru dokazala je budućim pokolenjima žena, ne samo u Americi nego i u čitavom svetu, da je moguće izaći na kraj sa predrasudama društva i ukinuti sve stigme.
Iako su mnoge uspešne žene 20. veka često bile nipodaštavane zbog svojih postignuća (setimo se, na primer, Rozalind Frenklin), Amelija je imala tu sreću, ali i čast, da ju je sopstveno neposustajanje postavilo na pijedestal. Osim što je bila okićena svim odlikovanjima koje je jedna avijatičarka i društvena aktivistkinja mogla u ono vreme da zamisli, dozvoljeno joj je da zasnuje Nacionalnu asocijaciju žena pilota i da čak bude asistent i savetnik za karijeru na jednom univerzitetu u Americi.
Amelija Erhart, drska i nezaustavljiva avijatičarka, slobodna poput visina koje je osvajala, jedna je od najinspirativnijih ženskih figura ranog 20. veka. Iako su je okolnosti sprečile da svoj uticaj ostvari do kraja, onoliko koliko je na zemlji poživela bilo je sasvim dovoljno da bi se slika o mogućnostima žena iz korena promenila.
Hrabro je stala u red boraca za jednaka prava, slobodu i mišljenje, te je i dan-danas ostala onakva kakva je još pre pola veka bila – uzorna.
