Pit Mondrijan je holandski slikar rođen 1872. godine za čije se ime najčešće vezuje umetnička grupa De Stajl čiji je on bio koosnivač, kao i neoplasticizam – novi stil apstraktne umetnosti. Gotovo da na svetu ne postoji osoba koja nije jednom u životu videla njegovu čuvenu Kompoziciju sa crvenom, žutom i plavom, bila ona svesna toga ili ne.
Osnovne ideje neoplasticizma Mondrijan je izneo u svom delu Nova plastika u umetnosti (De Nieuwe Beelding in de Schilderkunst). Njime on zapravo označava i svoj ulazak u svet kritike i teorije umetnosti, čime se za života, takođe bavio.
Neoplasticizam je tako u svojim esejima nazivao svojevrsnim balansom između sukobljenih principa, ili onoga što bi se u književnoj teoriji moglo nazvati binarnom opozicijom.
Tako nas, dakle, neoplasticizam uči da muško i žensko, emotivno i razumno, crno i belo moraju biti u ravnoteži, odnosno da se u takvu ravnotežu moraju dovesti.
I pored svih eseja, možda je najbolji opis neoplasticizma pružio u pismu koje je poslao H. P. Bremeru, a čiji deo glasi:
„Ja konstruišem linije i kombinacije boja na ravnoj površini kako bih iskazao opštu lepotu sa najvećom svešću. Priroda (ili ona koju ja vidim) me inspiriše, stavlja me, kao i svakog slikara, u emocionalno stanje u kojem jedan poriv dođe da nešto napravi, ali ja želim doći što je bliže moguće istini i svemu apstraktnom iz toga, dok ne dostignem osnovu (još uvek samo spoljašnju!) stvari… Verujem da je moguće da, preko horizontalnih i vertikalnih linija konstruisanih svesno, ali bez kalkulacije, vođenih velikom intuicijom i dovedenih do harmonije i ritma, ova osnovna forma lepote, dodavanjem drugih linija i zavoja ako je potrebno, može postati umetnost, jaka kao što je i istinita.“
5Brodvej bugi vugi
Njegova poslednja slika ujedno prestavlja i vrhunac evolucije njegovog stila. Nestajanje crnih linija značilo je i oslobađanje boja i oblika svih granica i ograničenja. I pored toga, slika uspeva da dočara savršen red i sklad kakvom je Mondrijan težio i u svojim uverenjima i u svojim delima.
Često se napominje kako je ova njegova slika usko povezana sa džezom i njegovim ritmom, kao i sa duhom grada Njujorka u koji se bio preselio. Ono što bi se moglo tumačiti kao kontradiktorno na ovoj slici jeste prisustvo asimetrije koja kao da prkosi balansu tako često zagovaranom od strane pripadnika neoplasticizma.
Ovakav iskorak u njegovom stilu ostavlja večito pitanje – kuda bi Mondrijanova karijera otišla da uskoro nakon Brodvej bugi vugija nije preminuo? Razvoj apstrakcije u njegovim delima oslikavao je njegovu životnu filozofiju koju je najbolje on sam sumirao rečima:
Da bi se približio duhovnom u umetnosti, čoveku će ponajmanje pomoći stvarnost, jer se stvarnost protivi duhovnom.
