Pit Mondrijan je holandski slikar rođen 1872. godine za čije se ime najčešće vezuje umetnička grupa De Stajl čiji je on bio koosnivač, kao i neoplasticizam – novi stil apstraktne umetnosti. Gotovo da na svetu ne postoji osoba koja nije jednom u životu videla njegovu čuvenu Kompoziciju sa crvenom, žutom i plavom, bila ona svesna toga ili ne.

Portret Pita Mondrijana
Portret Pita Mondrijana

Osnovne ideje neoplasticizma Mondrijan je izneo u svom delu Nova plastika u umetnosti (De Nieuwe Beelding in de Schilderkunst). Njime on zapravo označava i svoj ulazak u svet kritike i teorije umetnosti, čime se za života, takođe bavio.

Neoplasticizam je tako u svojim esejima nazivao svojevrsnim balansom između sukobljenih principa, ili onoga što bi se u književnoj teoriji moglo nazvati binarnom opozicijom.

Tako nas, dakle, neoplasticizam uči da muško i žensko, emotivno i razumno, crno i belo moraju biti u ravnoteži, odnosno da se u takvu ravnotežu moraju dovesti.

I pored svih eseja, možda je najbolji opis neoplasticizma pružio u pismu koje je poslao H. P. Bremeru, a čiji deo glasi:

„Ja konstruišem linije i kombinacije boja na ravnoj površini kako bih iskazao opštu lepotu sa najvećom svešću. Priroda (ili ona koju ja vidim) me inspiriše, stavlja me, kao i svakog slikara, u emocionalno stanje u kojem jedan poriv dođe da nešto napravi, ali ja želim doći što je bliže moguće istini i svemu apstraktnom iz toga, dok ne dostignem osnovu (još uvek samo spoljašnju!) stvari… Verujem da je moguće da, preko horizontalnih i vertikalnih linija konstruisanih svesno, ali bez kalkulacije, vođenih velikom intuicijom i dovedenih do harmonije i ritma, ova osnovna forma lepote, dodavanjem drugih linija i zavoja ako je potrebno, može postati umetnost, jaka kao što je i istinita.“

2Svođenje objekata na formu

Sivo drvo

Pod uticajem simbolista i kubista, Mondrijan se, najpre nesigurnim, pa onda sve sigurnijim koracima, okreće apstrakciji i kreće da svodi prirodu koju slika na puku formu. Tako drveće, kuće i mlinovi postaju samo obrisi i forma iskazani svedenim bojama.

Kritika često skreće pažnju na činjenicu da mu stil tada postaje mahom ekspresionistički, a da potezi njegove kičice ukazuju na to da je već uveliko razmatrao osnovne oblike poput kvadrata, trouglova i drugih, kao i njihovu moguću ulogu u stvaranju jedne umetničke kompozicije.

POSTAVI KOMENTAR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.