Stoička učenja se zasnivaju na 4 glavne vrline: hrabrost, pravda, mudrost i samokontrola.
„Meditirajte često o povezanosti i zajedničkoj međuzavisnosti svih stvari u univerzumu.“
U knjizi „The Daily Stoic: 366 Meditations on Wisdom, Perseverance, and the Art of Living“ Rajana Holideja i Stivena Hanselmana stoička učenja su povratila stari sjaj otrgnuvši ga iz ruku popularne kulture. Stoička učenja imaju mnogo sličnosti sa konceptima zastupljenim u budizmu.
Holidej i Hanselman u uvodu pišu:
„Jedna od omiljenih analogija kojom stoici opisuju svoju filozofiju bila je plodno polje. Logika je bila zaštitna ograda, fizika je bila polje, a žetva koju je sve ovo proizvelo bila je etika – ili kako živeti.“
Holidej i Hanselman su se bazirali na kasnija stoička učenja uglavnom od Seneke, Marka Aurelija i Epikteta. Njihova selekcija radova ovih filozofa je vremenski i tematski organizovana kroz 12 meseci.
Godina počinje sa Epiktetovim uvidom u kontrolu i izbor, kojim počinje januar, mesec jasnoće:
„Glavni zadatak u životu je jednostavno ovo: identifikovati i odvojiti stvari tako da jasno mogu reći sebi koje okolnosti nisu pod mojom kontrolom, a koje mogu uraditi sa izborima koje zaista kontrolišem. Gde onda da tražim dobro i zlo? Ne u okolnostima koje ne kontrolišem, već u sebi, u svojim izborima…“
Seneka daje svoje mišljenje o kratkoći života:
„Koliko je tvog života upropašćeno kad nisi bio svestan šta gubiš, koliko je bilo potrošeno u besmislenoj tugi, budalastoj radosti, pohlepnim željama, društvenim zabavama – kako ga je malo ostalo tebi. Shvatićeš da umireš pre vremena.“
Marko Aurelije nudi tri sastojka za zdrav život:
„Sve što ti treba su ovi: tačnost u proceni u sadašnjem trenutku; delovanje za opšte dobro u sadašnjem trenutku; i stav zahvalnosti za sve u sadašnjem trenutku što ti se nađe na putu.“
Epiktet upozorava na fetišizaciju znanja:
„Ako se želiš poboljšati, budi zadovoljan da izgledaš bezidejan ili glup u nebitnim stvarima – ne želi da izgledaš obrazovano. A ako neke smatraš važnim, ne veruj sebi.“
Seneka opominje protiv destruktivnosti ljutnje:
„Ne postoji ništa zapanjujuće kao ljutnja, ništa se više od nje ne oslanja na svoju snagu. Ako je uspešna, nema arogantnije, ako je osujućena, nema luđe – pošto nije odbijena klonulošću čak i u porazu, kad sreća ukloni protivnike sama sebe napada.“
Epiktet naglašava samoporažavajući impuls preteranog htenja:
„Kad deca gurnu svoje prste u usku teglu sa slatkišima ne mogu izvaditi svoju punu pesnicu i počinju plakati. Ispusti par slatkiša i izvadićeš je! Ograniči svoje želje – ne želi tako puno stvari i dobićeš što ti je potrebno!“
Marko Aurelije podseća da je naše iskustvo neodvojivo od iskustva svih ostalih i svega ostalog:
„Meditirajte često o povezanosti i zajedničkoj međuzavisnosti svih stvari u univerzumu. U tom smislu, sve stvari su međusobno povezane, stoga imaju naklonost jedna za drugu – jedna stvar prati drugu prema napetostima kretanja, njihovim simpatičnim uzbuđenjima i jedinstvu svih supstanci.“
