Pravo umetničko delo uništava udaljenost između posmatrača dela i umetnika.
Do 1897, Lav Tolstoj je bio svetski poznat pisac koji je imao samo jednu nameru – da razotkrije sve mudrosti života. Ovaj borac za mir, pored Rata i mira i Ane Karenjine, napisao je i delo koje govori o značaju i istorijskom razvoju umetnosti, pod nazivom „Šta je umetnost?“.
„Kako bi pravilno definisali umetnost, neophodno je prvenstveno da prestanemo da je shvatamo kao sredstvo zadovoljstva, već pre kao stanje ljudskog života. Gledajući ovako na nju, ne možemo da ne vidimo da je umetnost jedno od najbitnijih sredstava međusobnog odnosa između dva čoveka.“
„Svako umetničko delo utiče na posmatrača da stvori neku vrstu odnosa sa onim koji je napravio to delo, i simultano sa svima onima koji su pre njega posmatrali delo i bili deo impresije koje je ono stvaralo.“
Suština umetnosti je, Tolstoj naglašava, u njenoj „zaraznosti“.
„Ako se posmatrači umetnosti zaraze osećajima koje je autor osećao dok je stvarao delo, to je umetnost.“
„Umetnost je ljudska aktivnost koja se sastoji od toga da jedan čovek svesno, sredstvima spoljašnjih simbola, prenese svoje osećaje na ljude koji kasnije posmatraju i analiziraju to delo, i da prođu kroz to isto emotivno iskustvo.“
Za Tolstoja, umetnost nije samo most koji spaja ljude nego i kulture, životne ere i vekove. Zapravo, umetnost je besmrtna.
„Ako ljudi ne bi imali ovu sposobnost da shvataju misli ljudi koji su živeli pre njih i da te misli prenose dalje, ljudi bi bili kao zveri. I ako bi ljudima nedostajao kapacitet da bude zaraženi umetnošću, ljudi bi bili suviše divlji, i pre svega neprijateljski nastrojeni jedni prema drugima.“
Ono što zapravo razlikuje dobru od loše umetnosti je upravo stepen zaraznosti koje delo nosi sa sobom. Što je jači osećaj „zaraženosti“, to je umetnost bolja i obrnuto. To zavisi od tri faktora:
- Veća ili manja individualnost u osećaju koji se prenosi;
- Veća ili manja čistina osećaja koji se prenosi;
- Iskrenost umetnika.
Umetniča dela se rangiraju prema ovima faktorima i njihovim stepenima ostvarenosti. Ali, treći faktor Tolstoj smatra najbitnijim. Ako umetnik nije iskren u procesu stvaranja određenog dela, nikakva emocija neće postojati, a upravo zbog toga posmatraču neće niti ništa preneseno i neće moći ništa da oseti.
Kroz celu knjigu on pokušava da naglasi važnost umetnosti kao faktora međuljudskih odnosa i njenom značaju za stvaranje mira. Emotivna komponenta koju umetnost čuva u sebi je lek protiv neprijateljstva, a na mnogo većem nivou, i protiv rata.
„Umetnost je mikroskop kojim umetnik podešava tajne svoje duše, i pokazuje svim ostalim ljudima te tajne koje su svima zajedničke.“
