Rembrant Harmenson van Rajn (1606-1669) jedan od najpoznatijih holandskih slikara. Za njegove radove se smatra da prikazuju izuzetno realistične opise ljudskih emocija sa svim njihovim varijacijama. Na slikama se, takođe, može primetiti i izuzetna upotreba senke i svetla.
Opus radova ovog holandskog slikara obuhvata preko 300 slika. Međutim, treba napomenuti da se za neke radove ne može tačno reći da li pripadaju Rembrantu, s obzirom na to da postoji veliki broj savršeno odrađenih falsifikata i imitacija.
Deset slika o kojima ćemo govoriti, predstavljaju najpoznatija Rembrantova dela koja su bitno uticala na slikarstvo XVII veka.
„Noćna straža“ Rembrant van Rajn
Bez sumnje, „Noćna straža“ predstavlja najpoznatije Rembrantovo delo. Sliku čini grupa portreta, na njoj je prikazana narodna vojska kapetana Fransa Baning Kokoa i poručnika Vilijema van Rajtenberga (koji se nalazi u centru).
Prilično dugo je vladalo uverenje da je na slici predstavljena noć, dok tokom čišćenja obavljenog tokom četrdesetih godina prošlog veka nije otkriveno da je na slici, zapravo, oslikan dan. To znači da je naziv „Noćna straža“, koji se tokom vekova ustalio, sasvim pogrešan.
Premeštanje slike u XVIII veku dovelo je do njenog oštećenja, mahom sa leve strane, što je rezultovalo time da se na slici ne vide svi likovi, ali je dovelo do toga da poručnik i svetlo obojena devojka budu centralne figure ovog dela.
„Noćna straža“ je smeštena u „Rajksmuseumu“ u Amsterdamu.
„Oluja na Galilejskom moru“
„Oluja na Galilejskom moru“, naslikana 1633. godine, dočarava nam Isusa koji smiruje olujno nevreme. Ovo jedino Rembrantovo delo sa prizorom mora je, na našu nesreću, izgubljeno već više od dve decenije.
Dva lopova prerušena u policajce su tokom devedesetih godina ukrali ovu sliku iz muzeja „Izabela Stjuart Gardner“ u Bostonu. Pored „Oluje na Galilejskom moru“, lopovi su, takođe, ukrali Rembrantov „Portret dame i gospodina u crnom“, kao i još jedanaest umetničkih dela drugih autora.
Totalna šteta iznosi 300 miliona dolara. 2013. godine FBI je objavio da zna ko se krije iza najveće krađe umetničkih dela u istoriji. Uprkos tome, ramovi ovih remek-dela su i dalje prazni.
„Autoportret sa dva kruga“
Ovo je samo jedan od Rembrantovih mnogobrojnih portreta. Slika prikazuje Rembranta koji u ruci drži svoju paletu sa bojama i četkicama, dok se u pozadini slike mogu videti dva enigmatična kruga.
Postoji više teorija o njihovom značenju, neke teorije govore da krugovi predstavljaju mapu sveta, a druge im pridaju razna simbolična značenja. Sve u svemu, nikada nećemo moći sa sigurnošću da znamo koja je poenta Rembrantova dva kruga.
Delo je naslikano između 1665. i 1659. godine i smatra se jednim od najpoznatijih poznih Rembrantovih umetničkih dela, kao i jednim od najboljih autoportreta ikada naslikanih.
Danas je slika izložena u „Kući Kenvud“ u Londonu.
„Čas anatomije doktora Nikolasa Tulpa“
„Čas anatomije doktora Nikolasa Tulpa“ oslikava hirurga koji predaje anatomiju secirajući leš pogubljenog zločinca Arisa Kindta. U XVII veku časovi anatomije su bili neka vrsta drušvenog događaja koji se održavao jednom godišnje. Na časovima se uvek javno seciralo telo kriminalaca.
Ovo delo, koje je je naručilo Amsterdamsko društvo hirurga, danas je smešteno u muzeju umetnosti „Maurichuis“ u Hagu.
„Vitsaveja sa Davidovim pismom“
Rembrantovo delo „Vitsaveja sa Davidovim pismom“ završeno je 1654. godine i oslikava Vitsaveju, Urijinu ženu, u trenutku kada je kralj David video sa krova svoje palate. Prema Bibliji, David je tada spavao sa Vitsavejom. Kako je Vitsaveja zatrudnela, David je pozvao Uriju iz vojske u nadi da će spavati sa svojom ženom i da će misliti da je on otac deteta.
Međutim, te noći Vitsaveja i Urija nisu konzumirali brak, tako da je kralj David poslao Uriju u sigurnu smrt stavivši ga u prve linije na ratištu. Nakon Urijine smrti David je oženio udovicu Vitsaveju.
Slika se danas nalazi u muzeju „Luvr“ u Parizu.
„Danaja“
„Danaja“ (završena 1636. godine) nije jedina Rembrantova slika sa prizorom golog tela, ali je jedna od najslavnijih slika holandske umetnosti. Kao što i sam naziv govori, slika opisuje Danaju, majku heroja Grčke mitologije — Perseja.
Danaja koja na slici dočekuje Zevsa, koji dolazi u vidu zlatne kiše, je naslikana u prirodnoj veličini (dimenzija 1,85m x 2,03m). Ruska carica, Katarina II je oko 1770. godine kupila ovu sliku, a slika se i danas nalazi u Rusiji, tačnije u muzeju Ermitaž u Sankt Peterburgu.
„Zavera Klaudisa Civilisa“
„Zavera Klaudisa Civilisa“ spada u Rembrantova pozna dela, ono je naslikano 1661-62. godine. Na slici je predstavljen Klaudis Civilis, predvodnik Batavskog ustanka (odigranog 69-70. godine n.e.), zajedno sa ostalim poglavarima, koji su zajedno odlučili da se pobune protiv Rimskog carstva.
Sliku je naručila gradska skupština Amsterdama, ali je slika ubrzo vraćena Rembrantu, koji je isekao, smanjivši je na jednu četvrtinu nekadašnje veličine, i doradio ,da bi je mogao lakše prodati.
U XVIII veku sliku je odkupila Švedska kraljevska akademija umetnosti, koja ju je kasnije deponovala u Nacionalnom muzeju u Stokholmu, gde je ostala i do današnjeg dana.
„Gilde“ ili „Trgovci“
Umetničko delo „Trgovci“ naslikano 1662. godine predstavlja još jedan Rembrantov grupni portret. Na ovoj slici možemo videti sindikat trgovaca koji proverava kvalitet uzoraka tkanine. Rembrant je želeo da napravi efekat kao da je posmatrač zakoračio u sliku, zato su pogledi članova sindikata upereni u posmatrača.
Sliku je naručilo Amsterdamsko udruženje trgovaca i slika se nalazila u udruženju sve do 1770. godine. Danas je ovo Rembrantovo delo jedno od najvažnijih remek-dela Rijksmuzeuma u Amsterdamu.
„Povratak bludnog sina“
Smatra se da je Rembrant „Povratak bludnog sina“ naslikao neposredno pre svoje smrti. Ovo remek-delo u prirodnoj veličini oslikava Biblijski momenat povratka bludnog sina svome ocu, i njegovo pokajanje i molbu za oproštaj.
Ne zna se tačno koga predstavljaju ostale figure na slici. Neki smatraju da starijeg brata predstavlja mladi čovek na vratima, a neki drugi da stariji brat stoji sa desne strane slike.
Ovo umetničko delo se danas nalazi u Muzeju zapanoevropske kulture u „Ermitažu“.
„Jakov blagosilja Josifove sinove“
Ovo Rembrantovo delo, nastalo 1656. godine, nam opisuje Josifa i njegovog oca Jakova, koji na svojoj samrti blagosilja Josifove sinove, Jefrema i Manasiju. Za razliku od Biblijske priče gde Jakov blagosilja oba sina, na slici Jakov svoj blagoslov daje samo mlađem sinu, Jefremu.
Rembrant je, takođe, naslikao i Josifovu ženu, Asenefu, koja u Biblijskoj priči nije bila prisutna prilikom čina blagosiljanja. Ovo delo se danas nalazi u Muzeju u Kaselu, u Nemačkoj.
