Pojava novih medija, kao što su posteri, promenila je rigidni stav o visokoj umetnosti. Nove tehnike, litografija i štampa, omogućile su umnožavanje koje će dela učiniti dostupnim širem krugu ljudi. Time je i umetnički uticaj postao veći. Promene u umetničkom svetu poklapaju se sa društvenim promenama i odgovaraju na nove, političke i komercijalne, potrebe društva.
Uprkos bogatom opusu, češki umetnik Alfons Muha najpoznatiji je upravo po izradi postera. Spojivši novi medij i novi stil, dao je svom radu novu, javnu funkciju.
Plakati i reklame
Za Muhu zlatno doba počinje u Parizu, saradnjom sa Sarom Bernar. Kada je 1894. godine za nju uradio plakat za pozorišni komad Gizmonda, njegova karijera krenula je uzlaznom putanjom. Sarađivali su još šest godina. Muhini plakati pomogli su i karijeri glumice. Plakati za predstave Medeja i Dama sa kamelijama korišćeni su kao reklama za pozorišne turneje van Evrope. To je oboma omogućilo uspeh i izvan starog kontinenta.
Muhu su angažovale i velike kompanije. Radio je reklamni poster za Nestle, a jedan od njegovih najpoznatijih radova je poster za Job, fabriku papira za motanje cigareta. Radio je i reklamni poster za luksuzni odmor na Mediteranu, za kneževinu Monako.
Pored reklama, radio je i nekoliko serija dekorativnih panela. One su postale sastavni deo dekora privatnih i javnih prostora. Na panelima je predstavljao personifikacije godišnjih doba, dragog kamenja, doba dana.
Slikar nove žene
Zajedničko za sve njegove postere je dominacija ženskih likova. Interesovao se za misticizam i spiritualizam, koji su dominirali pariskim društvom krajem 19. veka. To je preneo na svoj rad.
Njegovi modeli bili su hipnotisani. Postajali su instrument koji će se pokretati pod uticajem sugestije. Smatrao je da samo tako može da predstavi spontane gestove i iskrena osećanja.
Pravio je i eksperimente sa muzikom. Reakcija hipnotisane osobe na muziku je bila izvor inspiracije za umetnike. Pomogla je u izboru specifičnih poza i pokreta.
Žene su na njegovim posterima predstavljene kao još jedan ukras. Njihove ruke i kosa često su završavali kao deo okvira ili natpisa. Zahvaljujući praktikovanju ovakvih eksperimenata, Muha je nazvan slikarem nove žene.
Na postere je preneo i svoj stav o povezanosti likovnih i muzičkih elemenata. Smatrao je da vizuelna forma može biti privlačna čulima kao i muzika. Zato se prema svojim radovima odnosio kao prema kompozicijama. Razmišljao je o liniji kao glavnom sredstvu za izazivanje emocije kod posmatrača. Tako su nastajale njegove kompozicije, pažljivim kombinovanjem linija, u zavisnosti od osećanja koje želi da izazove.
Umetnost u službi nacije
Na poziv svojih sunarodnika, Muha se 1910. godine vraća u Prag. Pozvan je da svojim radom podrži borbu za osamostaljenje češkog naroda koji je živeo u okvirima Austrougarske monarhije. Njegov glavni zadatak bio je oslikavanje nove Gradske kuće.
Sa druge strane imao je i lični cilj. Želeo je da svom narodu pokloni seriju monumentalnih slika, posvećenu istoriji svih Slovena. Pored svega toga, nastavio je da radi postere, ali sada u cilju nacionalne propagande.
Najpoznatiji posteri iz ovog perioda su oni koje je radio za Sokolski pokret. Ovaj pokret bio je organizovan kao sportsko društvo. Takav vid organizacije najlakše je pokrivao kulturnu i političku borbu, prave ciljeve pokreta. Organizovali su sletove, manifestacije kojima su želeli da pokažu jedinstvo i ojačaju kolektivni duh, radi postizanja nacionalnih ciljeva. Ovaj pokret je ubrzo od češkog postao sveslovenski.
Muha je radio postere za šesti i osmi slet. Na njima ponovo dominiraju ženski modeli hipnotišućeg pogleda, ali je njihova uloga sada potpuno drugačija. Više nemaju zadatak da privuku nego da ubede posmatrača u ispravnost sugerisane ideje.
Pored karakteristične ornamentike, sada su prisutni i brojni nacionalni simboli. Pre svega, ženski likovi uglavnom predstavljaju slovenske boginje. Zavodljive haljine zamenjene su nacionalnim kostimima. Osim drevne kulture, poziva se i na simbole samog pokreta.
Često se koristi krug, simbol jedinstva. Najčešće je predstavljen kao venac od lipe, svetog slovenskog drveta. Boja koja dominira je crvena, boja starih Slovena.
Mladi atleta i simboli grada Praga tu su da pozovu na zvanično sportsko okupljanje. Poruka je bila jasna svima koji bi skupu trebalo da prisustvuju, a opet vešto sakrivena od zvaničnih vlasti, koje su svaki nacionalno orijentisani skup zabranjivale.
Muha je u svom domenu dao veliki doprinos nacionalnoj borbi. Kada je 1918. godine došlo do dugo očekivanog osamostaljenja, Muha je dizajnirao poštanske marke i novčanice za Čehoslovačku republiku.
Međutim, miran period kratko traje, počinje Drugi svetski rat, a on umire ubrzo nakon okupacije. Njegovoj porodici ostaje da sakrije njegova dela od nacista. Nakon toga, ni nova komunistička vlast nije bila pobornik njegovih dela i ideja.
Konačno, 1998. godine, osniva se njegov muzej u Pragu. Muzej čuva najveći broj njegovih dela i najposećeniji je muzej u Češkoj.
Piše: Jelena Todorović
