Kada se govori o francuskoj književnosti, jedno od niza nezaobilaznih imena je svakako i ime Žila Verna. Njegova dela inspirisana su brzim tehnološkim razvojem i različitim naučnim dostignućima koja su obeležila kraj devetnaestog veka i početak dvadesetog. Dajući lik stvarima koje će tek doći, Žil Vern se sa razlogom naziva jednim od očeva naučne fantastike.
Najrazličitija naučna dostignuća i neobična putovanja su glavni motivi njegovih najpoznatijih romana. Jedno izuzetno neobično putovanje opisano je i u njegovom, ne tako poznatom, romanu koji nosi naziv „Dunavski razbojnici“.
U ovom romanu, punom avantura i različitih obrta, isprepletene su dve priče – jedna o istrazi detektiva Karla Dragoša, čiji je zadatak da reši slučaj misterioznih zločina koji se dešavaju na obalama Dunava, a druga je priča o ribaru Iliji Brušu koji kreće na istorijsko krstarenje Dunavom od njegovog izvora u Donauešingenu, pa sve do Crnog mora, pri čemu će živeti samo od onoga što na Dunavu upeca i što od tog plena zaradi.
Ono što ovaj roman, takođe, čini izuetno interesantnim su i putopisni elementi kojima je protkan. Prateći plovidbu Ilije Bruša čitaoci sa njim obilaze i mnoge znamenite gradove koji su podignuti na obalama Dunava. Ulm, Beč, Budimpešta, pa sve do Srbije, a i ona je na ovom putovanju, naravno, nezaobilazna.
Zbog samo toka radnje, dužeg zadržavanja naših junaka u ondašnjem Novom Sadu i Petrovaradinu nije bilo, ali je zato Zemun (tadašnja Austro-Ugarska) jedno od ključnih mesta zapleta, budući da je jedan od glavnih likova baš u tom gradu proveo neko vreme u zatočeništvu.
U želji da svoje putovanje što pre privede kraju, Ilija Bruš u nastavku putovanja nije mnogo pažnje obraćao na obale Dunava, ali Beograd i Srbija nisu promakli oku pripovedača:
„Ako je opazio da prolaze pored Beograda – belog grada – izgrađenog terasasto na brdu koje nadvisuje kneževska palata, Konak, grada s predgrađima u koje stiže velika količina robe u tranzitu, primetio ga je samo zato što Beograd označava srpsku granicu na kojoj prestaje moć Izara Rone. Ali, posle Beograda nije više obraćao pažnju ni na šta.
Nije video ni Smederevo, drevnu prestonicu Srbije poznatu po vinogradima koji je okružuju; niti Golubac, gde pokazuju pećinu u kojoj je Sveti Đorđe prema legendi ostavio telo zmaja koga je ubio vlastitim rukama; ni Đerdap, tu slavnu klisuru nad kojom se dižu kamene litice visoke četiri stotine metara i duž koje se Dunav survava i besno razbija o stene kojima je posuto njegovo korito.“
Roman „Dunavski razbojnici“ ispunjen je ne samo uzbudljivim događajima, već i šarolikim i neobičnim likovima. Jedan od sporednih likova je i jedan Srbin – Mihailo Mihailović, koji svojom šalom, zapravo daje ključ detektivu Karlu Dragošu za rešenje zločina dunavskih razbojnika.
Roman „Dunavski razbojnici“ je uzbudljiv avanturistički roman koji nam na najlepši mogući način demonstrira moć književnosti da nas odevde na bilo koje mesto, u bilo koje vreme, a u ovom slučaju odvodi nas na uzbudljivo krstarenje Dunavom sa Žil Vernom i njegovim neobičnim likovima.
piše: Nataša Katić
Lep i zanimljiv tekst, zainteresovao me je za roman. Svakako ću ga pročitati.
retko kome je promakla lepota,znacaj i specificnost Beograda s tim da to mogu da ovekovece, ili bilo kom i bilo gde priblize,samo pisci kalibra Zila Verna.Ostaje tuga nas gradjana,uzivaoca Beograda,sto sa zakasnjenjem primetimo ista od toga u surovom tkz napretku gde se sve devastira,rusi i podnovljuje zarad licne materijalne koristi.