„Nesreća“
Na slici „Nesreća“ naslikanoj 1926. godine Frida Kalo je zabeležila saobraćajnu nesreću koja joj se desila godinu dana ranije. Povrede koje je zadobila u ovoj nesreći će značajno uticati na dalji tok njenog života. Ona se, zapravo, nikad sasvim nije ni oporavila od ovog događaja.
„Frida i Dijego Rivera“
Polako se oporavljajući od nesreće, Frida je nastavila da živi normalan život. Tokom 1928. godine upoznala se sa raznim umetnicima i intelektualcima. Preko njih je upoznala svog budućeg životnog saputnika – Dijega Riveru.
Dijego je već tad bio poznati umetnik, slikar murala. Ljubav prema umetnosti, a i slaganje sa komunističkim idejama ih je znatno zbližila. 1929. godine Frida Kalo se udaje za Dijega, koji je 21 godinu stariji od nje.
„Frida i Dijego Rivera“ (1931) predstavljaju Fridin doživljaj svog venčanja. Na slici se primećuje velika razlika u visini, koja je zaista bila takva u realnosti. U jednoj ruci Dijego drži Fridinu ruku, a u drugoj paletu za slikanje. Na ovoj slici Frida je verovatno želela da naglasi da je supruga poznatog slikara, dok sebe još ne definiše kao umetnika.
„Bolnica Henri Ford“
Umetnički par se 1930. godine preselio u Sjedinjene Američke Države, gde je Dijego zarađivao slikajući murale. Iste godine Frida je abortirala. Saobraćajna nesreća je prelomila njenu karlicu na tri dela, zbog čega nije mogla da iznese trudnoću.
„Bolnica Henri Ford“ (1932) opisuje Fridina osećanja povodom abortusa. Ona leži na krevetu u lokvi krvi. U ruci koja je prislonjena na stomak drži šest predmeta: svoju karlicu i kičmeni stub koji ne mogu dati život detetu, abortirano dete u položaju fetusa, puža koji je simbol sporog oporavljanja od abortusa, metalnu spravu u donjem levom uglu koja se tad koristila za obavljanje abortusa i ljubičasti cvet kao simbol sekualnosti.
U daljini se vidi pusta industrijska zona koja na slici pojačava sumorno raspoloženje.
„Autoportret na granici između Meksika i Sjedinjenih Država“
Slika „Autoportret na granici između Meksika i Sjedinjenih Država“ (1932) označava Fridina osećanja u vezi sa SAD-om. Slikarku je uhvatila nostalgija za Meksikom. Ona stoji na granici, u centru slike. Na levoj strani se vidi život označen biljkama i šarenilom, kao i kultura drevnog Meksika. Suprotno tome, na desnoj strani je jednoličan, hladan i tmuran život koji živi u SAD-u.
„Nekoliko sitnih uboda“
„Nekoliko sitnih uboda“ (1935) predstavlja oslikan novinski članak u kome muž ubija svoju ženu iz ljubomore.
Pored toga, slika simboliše veliku Fridinu patnju i povređenost zbog sve veće udaljenosti sa Dijegom. Naime, u tom periodu Dijego je bio u ljubavnoj vezi sa njenom sestrom Kristinom. Emotivnu povređenost je Frida prenela na platno kao fizičku, tako da se na slici prvo primeti prikaz krvi.
„Moja dojilja“
Sliku „Moja dojilja“ ili „Ja sisam“ (1937) sama Frida Kalo smatra jednim od svojih najboljih dela. Ona naime, nikad nije imala prilike da sisa jer je bio premali razmak između rođenja njene sestre i nje. Frida je imala dojilju koja na ovoj slici nosi masku, što nam govori da je njoj dojilja potpuni stranac i nešto hladno i bezlično.
„Dve Fride“
Odnos sa Dijegom se znatno pogoršao i Dijego je zahtevao da se on i Frida razvedu. Slika „Dve Fride“ (1939) opisuje ambivalentnost njenih osećanja prema Dijegu. Jedna Frida u običnoj, meksičkoj odeći u ruci drži amajliju koju joj je Dijego poklonio. Ova Frida simboliše njenu ljubav i poštovanje prema bivšem supružniku.
Druga Frida, iliti „evropska Frida“ je obučena i našminkana prema evropskim standardima. Ona u ruci drži hirurška klešta kojima pokušava da zaustavi krv iz presečene arterije. Srca dve Fride su povezana tankom arterijom. Takođe, obe Fride se drže mirno za ruke… i polako umiru.
„Mislim na Dijega“
Diego i Frida nisu bili dugo razvedeni, ponovo su se venčali 1940. godine. Slika „Mislim na Dijega“ (1943) nam pokazuje Fridinu opsesivnu ljubav prema Dijegu. On se nalazi na slici između njenih obrva, što simboliše da joj je stalno u mislima.
Na sebi nosi tradicionalnu Tehuana nošnju, koja označava dominantnost žene, žene koja je lovac. Frida želi da mrežom žilica biljaka koje rastu iz njene cvetne krune na glavi uhvati Dijega.
„Slomljena kičma“
Kako su godine odmicale, Fridino zdravstveno stanje se pogoršalo. Nosila je korset od čelika koji je držao njenu kičmu koja se nikad nije oporavila od saobraćajne nesreće. „Slomljena kičma“ (1944) prikazuje Fridine zdravstvene tegobe.
Umesto kičme Frida ima izlomljeni stub koji se jedva drži. Fridno nago telo je pokriveno jedino korsetom i ekserima. Ekseri nam govore kroz koliku bol i patnju je prošla zbog slabog tela.
„Ranjeni jelen“
1946. godine Frida je otišla u Njujork na operaciju kičme koja nije dobro prošla. Ona je ostala u bolovima i sve se teže kretala. Slika „Ranjeni jelen“ je naslikana iste godine kad je bila i operacija. Jelen sa Fridinim licem je smrtno ranjen. Frida je razočarana zbog nauspešne operacije i pada u depresiju.
„Marksizam će podariti zdravlje bolesnima“
Poslednjih godina svog života Frida je sve manje slikala. Loše zdravlje je uticalo na preciznost njenih pokreta. Mahom je slikala mrtvu prirodu i autoportrete sa političkom konotacijom.
Jedan od njenih poslednjih autoportreta je u pozitivnom tonu, punim nade. Slika „Marksizam će podariti zdravlje bolesnima“ (1954) odražava Fridinu veru u marksizam i komunizam. Na slici Frida je potpuno slobodna. U rukama ne drži štake, nego Marksovu knjigu. Bela golubica iznad njene glave simboliše slobodu. Frida smatra da će je marksizam osloboditi sveg zla i patnje.
Izvor: Andrea Ketenman „Frida Kalo, patnja i strast“
