Da bi spaslili dugo neiznajmljene knjige od apsolutnog zaborava, pa čak i bacanja, američki bibliotekari su izmislili fiktivnog čitaoca.
Čak Fajneli – nepostojeći idealni čitalac
Čak Fajneli je vrli i izuzetno vredni član biblioteke East Lake County Library u gradiću Sorento (Florida). Gospodin Fajneli na prvi pogled čita bez nekog posebnog šablona, čita raznorazne knjige, od romana Džona Stajnbeka pa čak do dečije književnosti.
Interesantno je to što ovaj član biblioteke pročita neke knjige za samo nekoliko minuta, iznajmi ih i odmah vrati. Za devet meseci on je iz biblioteke uzeo 2.361 knjigu, čime je biblioteci podignuta kvota iznajmljivanja za 3,9 procenata.
Mislite da je on ekspert brzog čitanja? Ne, on je fantom.
Čak Fajneli postoji samo u administraciji biblioteke, i to samo u spisku članova, kako izveštava lokalni list Orlando Sentinel. Direktor biblioteke Džordž Dore i njegov asistent Skot Amey su izmislili gospodina Čaka F, dali mu adresu, falsifikovanu vozačku dozvolu i pustili ga da iznajmljuje knjige, a on ih je iznajmljivao mnogo.
Na drugi pogled, primećuje se da naizgled besmisleno iznajmljivanje knjiga ipak ima sistem. Fajneli se zanima samo za knjige koje dugo niko nije zapazio i koje uskoro čeka surova sudbina automatskog izbacivanja iz elektronskog sistema biblioteke.
Tamo gde mašina nema milosti tu mora čovek da uskoči, mislili su direktor i njegov asistent.
Reakcija nadležnih na fantomskog čitaoca
Kada je nadzorni odbor biblioteke u decembru dobio anonimnu dojavu, otkriven je fantom biblioteke. Direktor biblioteke je suspendovan. Ipak, može se reći da je ovo bila preterana reakcija, jer je gospodin Dore spasavao knjige koje se u nekom dužem period nisu čitale. To što se neke knjige malo čitaju, ne znači i da malo vrede.
Osim toga, praksa fantomskog čitaoca se sprovodi i u drugim američkim bibliotekama.
Kompjuterski sistem na osnovu kvote iznajmljivanja odlučuje da neka knjiga treba da se izbaci iz ponude. Tako se stotine hiljada knjiga baci u korpu za smeće. Prosečan čitalac danas čita samo knjige koje imaju dobar marketing, pa se često ono što nije bestseler iz biblioteka izbacuje.
Dodatno je paradoksalno to, što te iste knjige koje biblioteke bacaju, često kasnije moraju ponovo da nabave kada iz nekog razloga poraste potražnja za njima.
Pre dvadeset godina objavljen je roman naučne fantastike pod imenom Bellwether autorke Koni Vilis. U njemu je reč o naučnici koja u regionalnoj biblioteci proučava trendove i uspeva da pre svih shvati koje će knjige biti popularne u predstojećem periodu. Možda je i direktor biblioteke poučen višegodišnjim iskustvom znao da će knjige koje spasava fantom nekada opet biti popularne.
Da li je ovaj direktor Robin Hud ili možda čak Don Kihot biblioteka, ostaje na nama da odlučimo.
