Deset omiljenih osmeha u umetnosti

Važnost i šarm osmeha nikad ne treba potcenjivati. Zato postoji toliko stomatologa u Beogradu – osmeh je jedan od najvažnijih faktora kad je u pitanju slika koju gradimo o sebi. Jedan osmeh je dovoljan da preokrene čitav tok istorije umetnosti – o tome svedoči sledećih deset primera slikarskih remek-dela na kojima je prikazan samo – osmeh.
Ali to nije bilo kakav osmeh, to je često ambivalentan, tajnovit i simboličan osmeh koji ne samo da priča priču o osobi koja je na portretu nego govori mnogo o prirodi čoveka. Šta se krije iza osmeha?

Mona Liza

Bez sumnje, ovo je najpoznatiji osmeh u istoriji umetnosti. Ali sve do polovine XIX veka, ovo je bio običan, neupadljiv osmeh jedne domaćice. Đorđo Vazari, savremenik Leonarda da Vinčija, ostavio nam je jedno od mogućih objašnjenja osmeha: muzičari i glumci su zabavljali Mona Lizu dok je pozirala Leonardu – tako je, vrlo jednostavno i nespecijalno, nastao čuveni osmeh po jednoj od legendi.

O Mona Lizinom osmehu kao misterioznom i enigmatičnom krenulo je da se priča tek oko 1850. godine, u krugu pariskih intelektualaca. Teofil Gotje, francuski pisac romantizma, zastupao je stanovište po kom je Mona Lizin osmeh “rugajući” nad svetom. Valter Pater, engleski esejist, likovni i književni kritičar, proslavio je Mona Lizin osmeh u Engleskoj. Po Pateru, u Mona Lizinom osmehu skupile su se sve misli i iskustvo čovečanstva, od grčkog animalizma, požudnog Rima, misticizma srednjeg veka, povratka paganstva, pa do grehova Bordžije.

Portret nepoznatog čoveka

Antonelo da Mesina, slikar rane renesanse i odgovoran za uvođenje tehnike ulja u Italiji, poznat je po “Portretu nepoznatog čoveka”. Treperavih očiju, sa poluosmehom i pogledom usmerenim dirketno na posmatrača slike – nepoznati čovek je i dan-danas vrlo zanimljiv. Vekovima se istražuje ko je osoba na ovom portretu – neki tvrdi da je vlasnik ovog misterioznog osmeha pirat sa Liparskih ostrva.

Turski rob

Po mnogima, ovo je najbolji portret Parmiđanina. Dama sa slike je dobila naziv “Turski rob” zbog neobičnog turbana na glavi. Zapravo, ovakvi ukrasi sa zlatnim detaljima bili su u modi u Severnoj Italiji tokom tridesetih godina XVI veka, kada je slika i nastala.

Njen pogled i osmeh su u kontrastu – sa jedne strane vidimo stidljivu žensku osobu, oblivenu rumenilom, a sa druge prilično koketnu ženu. Elegantna, skupocena odeća i izdužene ruke ukazuju na visoku društvenu klasu iz koje je. Verovatno je ovo Kamila de Rosi, žena Đirolama Palavićina, ljubavnica Đovanija dela Bande Nera, zastrašujućeg kondotjera. Godine 1542. Kamila je proterana iz Venecije zbog mešanja u politiku i druženja sa francuskim ambasadorom, tada neprijateljem.

Njen osmeh je bio opasan po život za mnoge.

Mlade plemkinje

Princeza Margarita, iako samo dete, našla se usred grandioznog Velaskezovog kanvasa, “Mlade plemkinje”. Na njoj vidimo i samosvestan i neobično zreli osmeh za nekoga tako mladog. Ovo nije uobičajen način na koji su deca predstavljana u umetnosti do tada. Verovatno je zabavlja kompleks i scena u kojima se nalazi: njene dadilje, roditelji, Velaskez, poslužitelji, pas… Ovo nije obična scena detinjstva svakog deteta – ovo je jedan dan visokog plemstva.

Suzana Lunden

Ovo je portret Rubensove svastike. Nagnuto lice, razmaknute oči, izraz koji odaje neudobnost i neprijatnost – iza ovog osmeha postoji nepojmljiva priča. Da li je bila zadovoljna samo ulogom svastike u životu Rubensa, legendarnog slikara?

Amor Vincit Omnia

Karavađov Eros se osmehuje pobednički, potpuno bez srama. Ovo je inatski osmeh, osmeh “u lice” drugom. Osmehom se ruga ljudskim glavnim alatima – intelektu i ambiciji koje predstavljaju muzički instrumenti pored njegovih nogu. Flauta, otvoreni muzički list, kompas i trougao simboliziraju geometriju – sve je to odbačeno oružje ispred ljubavi.

Portret Izabele

Osmeh gospođe Izabel poništava njen anksiozni i uplašeni pogled – njene misli su na nekom drugom mestu. Izabel de Porcel je u elegantnoj i tada modernoj “maja” haljini iz njene rodne Andaluzije. Crna boja haljine ističe belinu njene kože, a u kontrastu je sa njenim licem i čistom lepotom. Ispod aristokratskog izgleda krije se osoba koja je kao i svi mi – ispunjena brigama i strahovima, uprkos osmehu.

Comtesse d’Haussonville

Luiz de Broj, Comtesse d’Haussonville, okreće se prema nama, a njena leđa se na neuobičajen način vide u ogledalu iza. Ceo njen nagnut izgled je uokviren pokretom njenog prsta. Njen poluosmeh je zamišljen, meditativan, spokojan i zapravo vrlo moderan. Blaga iskrivljenost glave upućuje na sanjarenje i možda neku sakrivenu mračnu tajnu. Ako je moguće osmehivati se očima – onda je to uhvaćeno na ovom portretu Žana Ogista Dominika Engra.

Osmehnuti kavaljer

Najpoznatija slika umetničke kolekcije Wallace je Halsov poznati “Osmehnuti kavaljer”. Ovo zapravo nije pravi osmeh – kavaljer se smeši na prilično samozadovoljni, provokativni i prezrivi način. Jedva čekate da skine osmeh sa lica! Ipak, to je nemoguće. Često se susrećemo sa ljudima koji nam se ne dopadaju i sa kojima mi nemamo puno zajedničkog, a ipak uspevaju da nas očaraju svojim osmehom. Kavaljer je jedan od njih.

Mlada žena čita knjigu

U potpunosti udubljena u svoju knjigu, oči ove mlade devojke su skoro zatvorene, ali se usne šire u tajnoviti osmeh. Ona je udaljena od svakodnevnice, ignoriše ljude i prolaznike koji je gledaju. Ništa ne može da je dekocentriše od čitanja omiiljene knjige. Ona je definitivno jedna od onih ljudi kojima je najveće zadovoljstvo izgubiti se u fantastičnom svetu književnosti – to nam govori njen osmeh.