Beretka ponovo vlada modnim trendovima! Ovu rečenicu možete sresti na stranicama bilo kog modnog časopisa ili bloga u poslednje vreme. Međutim, da li je beretka stvarno ikada igde i odlazila?
Svi je znate i svi ste je viđali, bilo kao simbol francuskog šika, zaštitni znak slikara i umetnika, ili ključni deo uniforme revolucionara i drugih vojnih grupa. Ipak, koliko zapravo znate o njenom nastanku i istoriji? Koliko znate o njenoj priči? Verujte nam na reč, zanimljiva je.
Odakle potiče beretka?
Iako se njeno poreklo pre svega vezuje za Francusku, beretka je postojala od davnina.
Postoje arheolozi koji su pronašli ostatke kapa sličnih modernoj beretki u iskopinama grobnica koje datiraju iz Bronzanog doba na prostorima današnje Italije, Danske i Krita. Pored toga, postoje i istorijski zapisi iz vremena antičke Grčke i Rima koji opisuju dve vrste kapa – petasos i pileos – koje su se nosile u tim periodima, a za koje se veruje da su se vremenom stopile u oblik koji danas poznajemo kao beretku.
Jedna francuska legenda kaže kako je beretku izmislio Noje, dok druga srednjovekovna legenda tvrdi kako su je izmislili čobani kada su se njihove kape promenile usled vremenskih uslova. Iako joj se konkretan trag gubi negde u istoriji, i nije moguće utvrditi odakle zapravo potiče, ona je dugo smatrana kapom nižih slojeva.
Tokom Srednjeg veka, beretka je bila najpopularnija muška kapa širom Evrope. Od 13. veka pravi se gotovo isključivo od filca jer je on jeftin materijal, pa je tako bila isplativa i široko dostupna.
U 15. veku postala je zaštitni znak farmera i seljaka, ali i umetnika – svih onih koji su bili najsiromašniji sloj u društvu.
Otprilike u 19. veku krenula je masovna proizvodnja, pre svih u Francuskoj i Španiji. Naročito u Španiji, ova kapa je postala gotovo uniforma Baskijaca i deo njihove tradicionalne nošnje. Kad spomenusmo uniformu, beretka je i u Škotskoj postala simbol patriotizma.
Prve političke konotacije
Otprilike u vreme kad je nastao naziv za ovu ovalnu ravnu kapu, pojavile su se i prve političke konotacije u kojima se ona koristila.
Beretka je postala politički simbol u Španiji i to sredinom 19. veka, tokom Drugog karlističkog rata. Vođa Karlista Tomas Sumalakaregi poneo je ogromnu crvenu beretku koja je do kraja rata ostala njegov zaštitni znak.
Za razliku od Španije, u Francuskoj je simbol militantnih grupa bila svetloplava beretka koju je nosio elitni deo francuske vojske, borci u planinama krajem 1880-ih. Upravo je odavde i krenula ekspanzija beretke u vojnim krugovima – priča kaže da je britanski general Hju Eles, nakon što je zapazio francuske vojnike kako nose ove kape, naložio da se one uvedu kao standardni deo uniforme tenkovskih jedinica.
Tokom Drugog svetskog rata, beretka je postala redovni deo opreme. Osim što je bila jeftina, bila je i višestruko korisna – štitila je glavu od vremenskih prilika, sprečavala da kosa ide vojnicima u oči, a što je najbitnije, odolevala je vetru i pokretu i nije spadala sa glave.
Konačno, beretka je postala zaštitni znak revolucionara, zahvaljujući imenima kakva su Če Gevara i Fidel Kastro.
Zanimljivo je, ipak, da je ona postala svojevrsni simbol revolucije tek 70-ih godina prošlog veka, iako glavni simbol revolucije, tj. Če Gevara, nije dočekao da tome i svedoči. Među najpoznatijim grupama koje su proslavile beretku u tom periodu i godinama koje su dolazile je i svakako partija Crnih pantera.
Simbol stila i umetnosti
Osim što je bila zaštitni znak vojske i revolucionara, beretka se jednako visoko kotirala i u umetničkim krugovima. Ukoliko ste ikada imali pred sobom neki Rembrantov autoportret, ova upečatljiva kapa vam nije mogla promaći, najčešće ju je nosio na njima. Pored njega, i umetnici poput Gistava Kurbea i Pabla Pikasa bili su veliki ljubitelji beretke.
Uskoro je mala crna beretka postala simbol francuskih umetnika, naročito slikara.
Razlog tome bio je taj što su se 20-ih godina prošlog veka svi važniji umetnici okupljali upravo u Parizu, pa je beretka kasnije vezivana za to geografsko područje, jer se može reći da je odatle krenula njena svetska popularnost. Intelektualci Izgubljene generacije voleli su je jer je ona brisala klasne razlike, pa su putem slikara krenuli i pisci, glumci i režiseri, ali i pesnici i muzičari.
Beretka je postala svojstvena bitnicima, tom tako popularnom pravcu u pesništvu, ali i ondašnjim hipsterima. Ovaj stilski detalj sa njima je delio čak i Ernest Hemingvej, iako vam on možda ne bi isprva pao na pamet. No, bacite pogled na pojedine stare fotografije ovog pisca – često je nosio beretku, onako šeretski nakrivljenu.
U svetu muzike, jedan od prvih koji su poneli beretku bio je, ni manje-ni više nego Rihard Vagner, da bi ona kasnije postala svojstvena pre svega džez muzičarima 20-og veka. Nosili su je gotovo svi, od Dizija Gilespija, Vardela Greja, Telonijusa Manka do francuske dive Edit Pjaf. Da je beretka bila toliko univerzalna svedoči i to da su je, uz blage modifikacije, usvojili i Rastafarijanci, za koje je ogromna beretka, uz dredove, jedan od simbola njihove povezanosti sa Bogom.
Ipak, kada je stil u pitanju, beretka je naročitu slavu doživela na filmu i to u novom talasu francuskog filma 60-ih godina 20. veka. Ubrzo je sa platna ušla u modu, te su je sve filmske dive, od Loren Bakol do Brižit Bardo i Katrin Denev nosile na svim bitnijim događajima, pre svih na uvek zapaženom Kanskom festivalu.
Upečatljiv modni detalj
Sve ovo doprinelo je da beretka doživi veliku slavu i u svetu mode. Mala crna beretka je sada već klasik među modnim detaljima i nezaobilazni deo francuskog šika. Ovome su doprinele upravo dive francuskog filma koje su postavile standarde sofisticiranosti kojima se modni dizajneri i danas vraćaju.
Zbog svojih političkih implikacija, beretka je često bila način da se igra na kartu kontroverznosti, pa je često bila izbor modnih fotografa za naslovne strane i udarne editorijale. Kako zaboraviti jednu od glavnih fotografija 90-ih godina prošlog veka – američkog predsednika Bila Klintona i mlade Monike Levinski čiji su zaštitni znak od tog momenta postale plava haljina i crna beretka.
U godinama koje su dolazile, beretka se na revijama pojavljivala ciklično, u raznim kombinacijama, gotovo jednako često na revijama visoke i prêt-à-porter mode. Bez izuzetaka, beretka se koristi kako bi izrazila nekakav stav dizajnera, obično vezan za socio-politička pitanja.
I na nedavno završenoj nedelji visoke mode, beretka je bila čest prizor, što na samoj pisti, što u publici, te nema dileme da je ona ponovo aktuelna. Danas se može nabaciti u svim bojama i dezenima, veličinama, pa i oblicima, ali će naročito crna beretka uvek ostati višestruki simbol koji postoji da prenese i neke više poruke osim onih stilskih.
