„Svrha mog rada nije da razaram, nego da kreiram, da gradim mostove, zato što mi moramo živeti u nadi da će čovečanstvo živeti i rasti zajedno i da što budemo bolje razumeli jedni druge, to će se lakše desiti.“
Ovo je rečenica kojom je Alfons Muha izrazio svoj stav prema ljudima i životu umetnik čija će dela stvoriti novi umetnički pravac, čija će originalnost zadiviti svet, a talenat biti prepoznat, ali ne i priznat na način na koji bi sam umetnik to želeo. Ovim kao da nije izrekao samo svoj stav već kao da je svoja najskrivenija nadanja i želje pretočio u reči i servirao ih svima nadajući se da će biti shvaćen na pravi način i da će i drugi bolje shvatiti sebe kako bi ideja opšteg dobra i razumevanja konačno postala realna.
Bila je to želja Alfonsa Muhe, jedinstvenog i originalnog umetnika koja, na žalost, nikada neće doživeti svoje ostvarenje na način na koji je Muha to očekivao.
Alfons Muha je rođen 24. jula 1860. godine u mestu Ivančice u Moravskoj, u blizini grada Brna. Studirao je slikarstvo u Minhenu, a zatim se, kao i većina umetnika, preselio u grad koji je bio centar umetnosti, Pariz. Upravo tu je i stekao svetsku slavu, kada je 1894. godine nacrtao poster poznate francuske glumice Sare Bernar za predstavu Gizmonda.
Taj je poster definisao njegov stil, a kako je bio nešto što do tada nije bilo viđeno, postao je kultno delo. Njegovi radovi postaće zaštitni znak umetničkog stila poznatog kao Art Nuvo, pravca koji je težio spoju umetnosti i industrije, nastojeći da umetnost izađe iz elitističkih okvira i postane dostupna svima.
Muha je napravio mnoštvo plakata, reklama, pozorišnih scenografija, naslikao mnogo slika, dizajnirao nakit. Ali, ništa od toga ne predstavlja krunu njegovog uspeha. Njegov magnum opus je svakako Slovenska epopeja.
To je serija od dvadeset gigantskih slika, na kojoj je radio osamnaest godina, slika od kojih su pojedine visine i do šest metara i mahom predstavljaju scene iz slovenske istorije. Muha je bio panslavista i nacionalista i težio je očuvanju nacionalnih vrednosti i kulturnom i duhovnom ujedinjenju Slovena. Na svetskoj izložbi u Parizu dizajnirao je paviljon Bosne i Hercegovine.
Želeo je da svakoj Slovenskoj zajednici posveti po jednu temu i sliku u čast zajedničkih korena i zajedničke prošlosti i želje za zajedničkom budućnošću svih Slovena. Jedna od slika u tom opusu predstavlja i prizor iz srpske istorije, Krunisanje cara Dušana.
Pre početka rada na Slovenskoj epopeji Muha je boravio na Hilandaru. On je od detinjstva maštao o izradi ovakve serije, i na kraju je u tome i uspeo.
Alfons Muha smatrao je da je umetnost način za izražavenje uzvišenih ideja i duhovnosti. Slovensku epopeju je 1928. godine darovao Pragu, a da ironija bude veća, poster koji je napravio za tu priliku postao je poznatiji od samog monumentalnog ciklusa. Grad nije mogao da nađe prostor za stalnu postavku i nakon povremenog izlaganja, platna su urolana i smeštena u magacin.
Muha je umro 14. jula 1939. godine, potpuno razočaran i slomljen. Njegov životni san bio je zgažen i upropašćen.
Kako posleratna komunistička vlast nije bila mnogo zainteresovana za njegova dela i njihovo prikazivanje ona su ostala sakrivena od javnosti skoro trideset godina od Muhine smrti. Tek će 1967. godine cela Slovenska epopeja biti javno postavljena i ostati izložena u zamku Moravski Krumljov, blizu Ivančica, Muhinog rodnog mesta.
Alfons Muha je želeo da njegova umetnost bude iznad običnog postera i bio je jedan od retkih umetnika kome ostvarenje vlastitog sna nije donelo sreću i zadovoljstvo. Iako se posle kraćeg perioda života u Americi vratio u Prag, ostaće poznatiji i priznatiji tamo nego u svojoj domovini. To je cena kojom je platio svoju originalnost.
Kako god bilo, misteriozni svet na njegovim plakatima i posterima pun simbolizma i spiritualizma, devojke bujnih kosa okružene dekoracijama, njegova Slovenska epopeja, ostaju dela neprolazne umetničke vrednosti u kojima se ogleda sva jedinstvenost i veličina umetnika kakav je bio Alfons Muha.
Piše: Zorana Kostadinovski
