„Dopler“ trilogija Erlenda Lua – humor, groteska i tragika

Trilogiju romana Erlenda Lua u kojima je Dopler protagonista čine Dopler, Volvo kamioni i Kraj nama poznatog sveta.

Književne asocijacije

Lu duhovito, sa ironijskim otklonom, koristi pojedina mesta iz poznatih romana i smešta ih u potpuno nov ambijent današnje Norveške, post-postmodernistički, a mnogi kritičari bi njegov stil nazvali novim naivizmom.

Tako njegov roman Dopler počinje rečenicama:

Umro mi je otac. A juče sam jednog losa lišio života.

To će čitaoca svakako asocirati na početak Kamijevog Stranca. Mnogo je takvih poigravanja sa književnom tradicijom, pa nećemo biti iznenađeni naiđemo li na Hamsunove uticaje ili na atmosferu građenu nalik na onu u Kafkinim romanima. Breht, Beket, pa i Selindžer prisutni su u njegovim dijalozima, na pomeren luovski način.

Život nije onakav kakvim smo ga zamišljali, još je apsurdniji.

Napuštanje civilizacije

Tema ovih romana je napuštanje moderne civilizacije, tema koja je zaokupljala i Hamsuna, za koga i sam Lu kaže da ga je čitao i često mu se vraćao. Hamsun se tom temom bavi naročito u svojim romanima Pan i Plodovi zemlje, u kojima je život u šumi, u prirodnom okruženju, idealizovan, nasuprot kome je civilizacija prikazana kao izvor svekolikog zla.

A junaci koji su van tog civilizovanog sveta su obično pravi istinski ljudi, slobodni i nesputani.

Kod Erlenda Lua to je takođe vodeća tema. Njegov junak Dopler sticajem okolnosti (pad sa bicikla) zadesi se u šumi, i nekako se, gotovo mimo njegove volje, desi da on tu i ostane.
Do tada je vodio pristojan građanski život, kao zaposleni pojedinac, uspešan u poslu, sa dobrim primanjima, ženom punom razumevanja, dvoje dece i trećim detetom na putu da se rodi.

Bio je pouzdan, snalažljiv, poletan i vedar, skoro veseljak.

Bio je najbolji.

I poput Kafkinog Gregora Samse iz novele Preobražaj, Dopler se jednog jutra budi u svom novom obličju, obličju beskućnika, čoveka iz šume. On, za razliku od Kafkinog junaka, sam sebe izopštava iz zajednice, iz društva, iz porodice.

Raditi u firmi, sedeti u kancelariji i prisustvovati sastancima na kojima se govori o upravljanju prema ciljevima, projektima, implementaciji vizije i strategije, sve to je za njega postalo nemoguće.

Čudi se ljudima koji svakodnevno odlaze u kancelarije, i provode vreme radeći za korporacije. Pojam radnog odnosa on dekonstruiše tako što se Dopler u jednoj od svojih faza po povratku iz šume zapošljava u porno-industriji u cilju sticanja novca. Tu Erlend Lu na groteskno-ironičan način iznosi kritiku savremenog korporativnog sveta, težnje ka uspehu i sticanju materijalnog bogatstva.

On čak ide toliko daleko, šokirajući čitaoca svojim ekstremizmom, da njegov junak dolazi na ideju da spali sve predmete koje smatra suvišnim. Pa tako na jednoj velikoj lomači završe ćerkin kompjuter, mobilni telefon, svi kućni aparati, danska sofa… Sa naročitim uživanjem želi da se otarasi mešalice za kašu. Ona je za njega simbol gluposti, dekadencije, i mora se uništiti kako bi ljudi opet mešali kašu rukom, i ponovo shvatili da bi trebalo da budu srećni što postoji ta kaša, što oni sami postoje, i zemlja, i sunce, i mesec.

Porodica za Doplera postaje izvor nesporazuma, i čini mu se da je takva zajednica neodrživa. Umesto porodičnog života on bira život sa životinjama. Los Bongo mu postaje najbolji prijatelj i nerazdvojni saputnik.

Erlend Lu kao majstor humora, groteske i tragike

Luov umetnički postupak zaokuplja čitaočevu pažnju, povremeno ga šokirajući, nekad rušeći tabue i dovodeći ga u nevericu. Na kraju, cilj je prenošenje određene poruke na jasan i nedvosmislen način.

On svog junaka ostavlja da živi mesecima na boru, smešta ga u stambenu zgradu zajedno sa losom i dovodi ga u raznorazne bizarne i nadrealne situacije. To čitaoca i zabavlja i šokira i navodi na razmišljanje.

Na kraju ove trilogije, Dopler ipak napušta gradsku sredinu, posle mnogobrojnih smešno-tragičnih epizoda (život na drvetu, opsesisija Internetom, upravljanje maketom aviona, rad u porno-industriji, neprestano gledanje televizije, kuvanje po retro kuvaru iz 70-ih).

Njegovo mesto je u šumi, u prirodi, sa svojim Bongom, a pridružuje mu se i žena, Romkinja Mirela, isto tako izopštena i nepripadajuća. Sad je kataklizma mogla slobodno da dođe, konstatuje Dopler.

Snažna poruka koju ovi romani o Dopleru (i Bongu) nose, kroz humor, grotesku i lako pripovedanje svakako će doći do čitaoca. U ovom i ovakvom svetu drugačiji život nije ni moguć. U stanju sveopšteg raspadanja bilo kakvih ljudskih i moralnih vrednosti, samoizopštavanje i vedro čekanje nadolazećeg kraja je jedini recept koji nam Lu nudi.