Jedna od najboljih stvari koja se događa u Holivudu jeste njegova sklonost da se pomeri sa mesta – da zasnuje filmove fikcije na činjenicama i da ih snima na stvarnim mestima umesto u studiju, rekao je filmski kritičar Džejms Agi.
Tako se u posleratnoj Americi ’40ih godina prošlog veka pojavljuju filmovi koji pokazuju izmišljene priče snimane u eksterijeru i zasnovane na tadašnjem životu u Americi. Svi ti filmovi pripadaju žanru – film noir.
Naziv: Film Noir
Film noir, u prevodu „crni film“, dobio je taj naziv 1946. kada su francuski kritičari uočili da u američkim kriminalističkim i melodramskim filmovima tog doba preovladava raspoloženje puno cinizma, tame i očaja. Termin su izveli iz veoma popularnih detektiviskih romana u Francuskoj pod nazivom Seire Noire. Mnogi od tih romana upravo su i adaptirani za filmove ovog žanra.
Jedan od prvih i danas čuven noir film, Dvostruko osiguranje Bilija Vajldera iz 1944. zapanjio je čitav Holivud, čak je i rizikovao zabranu prikazivanja. To je mučna priča o agentu osiguranja koga zavodi žena njegovog klijenta i nagovara ga da ubije njenog muža kako bi dobila novac od muževljevog osiguranja. Kritičari su obrazložili zgroženost filmom rečima ovde nema ni traga sažaljenja ili ljubavi.
Karakteristike
To je i osnovna karakteristika ovih filmova – potpuno odsustvo osećanja, teška atmosfera, (posle)ratni pesimizam i nihilizam, osećanje teskobe i nepopravljivosti ljudskog društva.
Umetnici su smatrali da je upravo to slika sveta u kojem živimo – slika pohlepe, požude, surovosti, neherojske prirode ljudskog bića. Ne treba zato da čudi što su sve priče kriminalističko-melodramske jer je kriminal najtačnija metafora za iskvarenost društva i pogrešna moralna stanovišta.
Radnja filma najčešće je smeštena u južnu Kaliforniju, tadašnji simbol za nesklad očekivanja i stvarnosti. Glavni junaci su nesimpatični antiheroji i ljudi izmučeni korumpiranim društvom. Najčešće su to policajci ili detektivi koji dobijaju da reše slučaj i pronađu kriminalca. Ali čak ni za protagonistu ne možemo reći da nije loš čovek ili da se umnogome razlikuje od kriminalca.
Ovaj žanr je iznedrio i femmes fatales – fatalnu ženu koja svoju lepotu koristi kako bi zavodila muškarce sa ciljem da dobije ono što želi (primer: pomenuti film Dvostruko osiguranje). Njena dramska funkcija u filmu bi bila da motiviše glavnog junaka na akciju.
Ponekad je prisutan i narator čiji govor je hladan, depresivan i izaziva nelagodu.
U tehničkom smislu ovaj žanr karakteriše zakrivljenje krupnih kadrova, prigušeno osvetljenje, snimanje noćnih scena noću umesto preko dana sa dodatkom tamnih filtera. Ovime su stvarani oštri kontrasti između svetlih i tamnih delova u kadru kao paralele sa moralnim beznađem koji vlada u svetu i ispravnog života.
Vizuelni izgled, zbog svetla koje stvara senke, često podseća na estetiku koju smo navikli da viđamo u stripovima.
Uticaji
Na stvaranje ovog filmskog stila uticali su nemački ekspresionizam (jer su mnogi reditelji noir filmova bili iseljenici iz Nemačke i Istočne Evrope), filmovi strave, američki filmovi o gangsterima iz ’30ih, poetski realizam, filmovi fikcije, popularne teorije Frojda i možda najvažnije, američko osećanje gubitka iluzije.
Sa druge strane, film noir uticao je svojim karakteristikama na mnoge filmove koji se danas klasifikuju kao neo-noir. Najpoznatiji su Skorsezeov Taksista, Nolanov Memento i Kineska četvrt Romana Polanskog.
Rezime
Replike koje bi verodostojno mogle da rezimiraju čitav film noir, verovatno bi bile: Mogu da priuštim mrlju na svom karakteru, ali ne i na svom odelu iz filma Ota Premingera Laura (1944) i rečenica Ne postoji način da se pobedi, samo da se sporije izgubi izgovorena u Iz prošlosti (1947) Žaka Turnera.
