Frensis Skot Ficdžerald pripadao je tzv. „izgubljenoj generaciji“ – grupi mladih umetnika koji su se nakon Prvog svetskog rata našli u potpuno zbunjujućem okruženju. Sav poredak za koji su znali i sve vrednosti koje su nekada poštovali, bili su izgubljeni.
Izgubljena generacija
Ljudi izgubljene generacije ostali su bez moralnog kompasa i jedino čega su još uvek mogli da se drže bila su njihova sopstvena načela. Svet ni do tada nije mnogo mario za njihova osećanja, a nakon što je prošlo kroz najveće muke ikada zabeležene, čovečanstvo ih je sada potpuno ostavilo na cedilu.
Ficdžerald se u ovakvim uslovima izborio za to da bude smatran jednim od najglasnijih govornika svoje generacije. Njegovi romani su oslikavali mlade Amerikance iz viših staleža, koji nisu imali nikakav poseban razlog zbog kog bi živeli. Svaki dan im je bio isti, ispunjen alkoholom i dosadom. Svakako, pohađali su beskonačne zabave, ali to je bio samo još jedan od načina da svoje isprazne živote učine, bar prividno, svrhovitim.
Ficdžeraldovi romani su savršen portret jednog potpuno promašenog doba i isto tako promašene generacije. Njegovi junaci su uglavnom istog kalupa – sve njihove sitne, pojedinačne mane i vrline uspeo je da predstavi i poveže kao gomilu ožiljaka i brazdi na izmučenom, besciljnom licu američke mladosti 1920-ih godina.
Veliki Getsbi – perjanica propale mladosti
Veliki Getsbi se bavi dekadencijom, odbojnošću prema promenama, idealizmom, klasnim uzdizanjem, i naravno, američkim snom. Pokazuje svu surovost i mračnu stranu američke aristokratije.
Sa naslovom romana Ficdžerald je imao dosta problema. Postojalo je mnogo različitih verzija i malo je falilo da se roman zove Trimalkio iz Vest Ega, prema rimskom caru Trimalkiju koji je priređivao velike zabave.
Sovooki – ključni lik?
Lik čije ime ne saznajemo nego ga znamo samo pod nadimkom Sovooki simbolizuje dublji uvid u stvarnost i istovremeno služi kao kobno znamenje. Jedan je od ključnih likova u romanu iako se pojavljuje samo nekoliko puta.
Prvi put se pojavljuje u biblioteci, gde se divi tome što su knjige prave, ali istovremeno ukazuje i na to da su one potpuno nove i da nisu ni čitane. To nam dokazuje da je Getsbi u stvari prevarant – iako je kupio sve te knjige, one služe samo da bi održale privid o njegovom oksfordskom obrazovanju.
Drugi put, Sovooki služi kao svojevrsno predskazanje. Učestvuje u saobraćajnoj nesreći i kada izađe iz kola saznajemo da je on bio na suvozačevom mestu, a da u stvari nije vozio automobil. Ovo se pokazuje kao gotovo proročki momenat jer je situacija identična onoj kada Dejzi vozi automobil i ubije g-đu Vilson, a Getsbi završi kao krivac.
Treći put, Sovookog srećemo na Getsbijevoj sahrani. On je jedini od svih ljudi koji su bili na Getsbijevim žurkama, koji je došao da se oprosti od njega. Čak i tada, Sovooki ne govori mnogo.
Postoje dva razloga zašto je upravo naziv Sovooki izabran za ovu čudnu ličnost, koji u stvari označava par ključnih dešavanja u romanu. Kao prvo, sove su opštepoznati simbol mudrosti, i u tome može da leži objašnjenje njegovog prvog pojavljivanja. On je zagrebao ispod površine i otkrio nešto što niko drugi nije uspeo.
Sa druge strane, sova je u Africi vrlo dobro poznata i kao simbol smrti, a to se verovanje proširilo u celom svetu. Prilikom saobraćajne nesreće on objedinjuje ova dva elementa (mudrost i smrt), predskazujući tragediju, a prilikom svoj poslednjeg pojavljivanja, u potpunosti označava smrt jer se pojavljuje na sahrani.
Nije bitno šta, već kako
Sve ono što Sovooki čovek predstavlja u romanu Veliki Getsbi, pokazuje nam da su neke teme univerzalne, istovremeno nam dajući do znanja da ne postoji kraj bravurama koje veliki pisci izvode kako bi te iste teme obradili.
Iako je onaj siroti egipatski pisar pre nekoliko milenijuma zavapio: Bože Sunca, o čemu da pišem, kada je sve već napisano, Ficdžerald nam po ko zna koji put dokazuje da nije bitno šta, već kako. I zato je jedan od velikana.
