D. H. Lorensa čitaoci uglavnom znaju kao romanopisca. Međutim, on je pisao i poeziju, a neke od njegovih pesama našle su se u jednoj od imažističkih zbirki koje je uređivala Ejmi Louel.
Imažizam je pravac u književnosti sa početka XX veka koji je značajno uticao na razvoj engleske i američke književnosti modernizma. Iako D. H. Lorens po svojim poetičkim shvatanjima nije u potpunosti bio imažizma, u njegovim pesmama svakako postoji ono što dobra imažistička pesma ima: slikovitost, konciznost, preciznost, nenakićenost.
Kultiviši se za vas bira 3 pesme D. H Lorensa.
Bliskost
Zar ti nije stalo do moje ljubavi? – rekla je gorko.
Pružio sam joj ogledalo, i rekao:
Molim te postavi ovo pitanje pravoj osobi!
Molim te sve zahteve uputi glavnom štabu!
U svim slučajevima od emotivne važnosti
Molim te priđi direktno najvišem autoritetu!
– I tako sam joj predao ogledalo.
I ona bi ga razbila o moju glavu,
Ali je ugledala svoj odraz
I to ju je, kao omađijanu, držalo par sekundi
Dok nisam pobegao.
Najviša realnost
Jedan mladić mi je rekao:
Zainteresovan sam za problem stvarnosti!
Rekao sam: Stvarno!
Onda sam ga video kako krišom okreće pogled
Ka velikom ogledalu, u sopstvenu očaravajuću senku.
Ljubav koja stvara sliku
Uvek
U mom središtu
Gori mali plamen besa, koji glođe
Iz dodira koji su prevršili meru, iz vrelih prstiju ljubavi
koji čeprkaju.
Uvek sam
U očima onih koji su me zaista voleli
Video samo sliku onoga koga su voleli
I greškom me
Pobrkali sa mnom.
I uvek je
To bio dopadljivi majmun koji je ličio na mene
I rugao mi se.
Tako da sada iznad svih stvari
želim da očuvam svoju nagost
Od ruganja i kandži ljubavi koja pravi sliku.
*Iz knjige Antologija imažističke poezije, priredio i preveo: Nikola Živanović
