Ima neka tajna veza između jednog od najpoznatijih britanskih muzičkih festivala i jednog od najpoznatijih britanskih bendova današnjice. U smiraj jednog junskog dana 2000. godine, dok gitarom nagoveštava da će bend nastup početi pesmom Don’t Panic, harizmatični frontmen londonskog benda Coldplay, Kris Martin, kaže publici:
Ne znam da li je neko od vas čuo za našu grupu, ali je dobro što ste sada ovde jer ćemo uskoro da postanemo veliki! Znate, Bon Džovi-veliki.
Čitav nastup pred početak novog milenijuma, na farmi na jugozapadu Engleske, imao je prizvuk studentskog benda koji je, preležavši klinačke boljke na početku karijere (loše pesme i previranja unutar same grupe) počeo da gradi ime koje je dostiglo (prevazišlo?) Džon Bon-Džovija.
Njihov prvi nastup na gorepomenutom festivalu došao je godinu dana ranije, daleke 1999. godine. Dve činjenice u vezi sa tim nastupom u velikoj meri oslikavaju krvnu sliku benda: sam nastup došao je nakon potpisivanja ugovora za album i nakon što su stekli fakultetske diplome.
Neafirmisani bend tek svršenih fakultetlija kroz period koji sledi, a koji obuhvata čitav dvadesetprvi vek, do danas, dobio je epitet hedlajnera festivala Glastonberi kako ih je BBC nazvao.
Geneza benda Coldplay
Ukoliko zanemarimo biografske podatke tipa, bend osnovan 1996, članovi – Kris Martin (vokal, gitara, klavir), Džoni Bakland (gitara), Gaj Beriman (bas gitara), Vil Čempion (bubnjevi) – zanimljivo je da je geneza same grupe umnogome oblikovana fakultetom i studentskim danima. Zanimljivo, zato što je nakon ranih dana, bend izrastao u kolos pop-rok muzike koji puni koncertne dvorane i stadione širom sveta.
Kris i Džoni upoznali su se tokom dana otvorenih vrata na Londonskom univerzitetskom koledžu. I kako pravi prijatelji vremenom planiraju zajedničke biznise, revolucije, naučne pronalaske ili strategije osvajanja devojaka, tako su njih dvojica tokom studiranja planirala osnivanje benda. Iako prethodna sintagma zvuči rogobatno, treba imati u vidu da je planiranje benda kao što je Koldplej, za njih dvojicu bio, ispostaviće se, najbolja odluka u životu.
Kolega sa faksa, bas-gitarista koji je u inženjerske vode krenuo stopama svog oca, ubrzo je planove i nacrte zamenio notnim sveskama i bas deonicama u bendu Pectoralz. Prvobitno ime benda je promenjeno ’98. godine.
Lokalne svirke i dolazak petog člana benda, Martinovog dugogodišnjeg prijatelja Fila Harvija kao menadžera benda, obeležili su početke benda. Međutim, nedostajao je još jedan deo. Dežmekasti bubnjar kojeg kolege opisuju kao Dekartovog racionalnog čoveka odnosno glas razuma benda, tokom boravka u bendu izrastao je u multiinstrumentalistu.
Muzičke odrednice
Kada su Britanci odapeli novi muzički pravac kao pandan podzemnom, garažnom zvuku grandža, ubrzo su stvorena dva tabora – ProOasis i ProBlur. U okršaju Londona i Mančestera, pobednik je, makar na duže staze, postala muzička industrija.
Nekako između tih bendova, neprimetan je bio početak karijere četvorice fakultetlija. Alternativni rok, kao otklon od mejnstrim rokenrol scene zadojene šoubiznisom i megalomanskim koncertima, legao je bendu formiranom sredinom devedesetih. Koldplej je ubrzo prigrabio kulturološke odrednice samog muzičkog žanra, svedenim aranžmanima, minimalističkim tekstom i pesimistično-depresivnim vokalom doneo na svet album Parachutes.
U godini u kojoj je časopis New Musical Express (NME) izgubio borbu sa internetima i svoje štampano izdanje, vredi pomenuti da je srž tog časopisa počela da nestaje pojavom britpopa. Istog onog britpopa, kojeg mnogi nazivaju marketinškim alatom, identiteskom odrednicom u profilisanju velikih igrača na muzičkoj sceni britanskog poluostrva. Sa druge strane, isti taj britpop, odnosno post-faza žanra, obeležila je grandiozni dolazak novog benda.
Nastupi na festivalu Glastonbury, tačnije prva dva, protekla su u znaku ovog albuma. Na početku novog veka, britanska scena kojoj nije manjkalo talenta, dobila je nove takmace u borbi bendova. Koldplej je počeo da se penje muzičkim lestvicama. I to ka vrhu. Samom vrhu.
Post-britpop, koji kao podžanr britpopa, imao je imena poput Radiohead i The Verve pod svojim okriljem. I „ludog Ričarda” Eškrofta i eksperimentalnu družinu metafizičkog muzičkog pedigrea predvođenu Tomom Jorkom. Ali je imala i Martina, neprimetnog u moru ekscentrika, ali itekako uticajnog u muzičkom smislu.
Rani radovi Coldplay-a
Ako govorimo o ranim radovima, odnosno diskografiji benda u prvom period stvaralaštva, treba imati na umu nekoliko stvari.
Pre debitanskog albuma Parachutes, bend je objavio EP The Blue Room. Ono što je zanimljivo za ovaj extended play je činjenica da je većina pesama završila na nekom od kasnijih albuma. Objavljivanje prvog albuma nije išlo predviđenom dinamikom zbog nastupa i turneja, ali je bendu dalo prostora da duže radi na pesmama.
Na omotu albuma je globus, uslikan Kodak fotoaparatom. Alegorija o osvajanju sveta ne pije vodu zbog tamne pozadine unutar koje blješti zlatni globus. S druge strane, manihejska borba dobra i zla, stara koliko i Zemlja, svakako ima uticaj na muzičku sliku samog albuma. Na kraju, ploča ima i četiri single – najpoznatiji je pesma Yellow.
Numera koja je tinejdžere širom sveta uvodila u svet odraslih, zagolicala im maštu u pogledu sopstvenih mogućnosti i otvorila vrata danonoćnog maštarenja.
Drugi studijski album A Rush of Blood to the Head poklopio se sa, sada već, legendarnim nastupom na Glastonberiju. Promocija novih pesama uz „stare hitove” kako tada reče Martin predstavljao je najbolji način da se bend oduži ljudima iz organizacije.
Početak snimanja albuma došao je nedelju dana nakon terorističkog napada u Njujorku. MTV je tada pisao o ploči u kontekstu nade koja se daje građanima Amerike u vidu snažnih i osećajnih pesama benda. Na ovom albumu nalazi se pesma koja je predmet brojnih obrada – Clocks.
Neporecivi uticaj grupe U2, akustika u vidu gitare i klavira, ljubavne teme i planetarni hit The Scientist obeležili su ovaj „udar krvi u glavu“. Iako je album objavljen nakon gorepomenutog nastupa, publika je svojim reakcijama bila dostojno javno mnjenje koje je učinilo da bend ubrzo objavi drugu ploču.
Veza benda i „blatnjavog festivala“
Ako neko do sada nije shvatio koliku važnost za razvoj benda ima „blatnjavi festival“ koji farmer Majkl Ivis organizuje više od 45 godina, dovoljno je reći da je Kris Martin bio muzički gost na njegovom osamdesetom rođendanu. Inspirisan nastupom grupe Led Zeppelin, Ivis je, zajedno sa svojom suprugom, na farmi u Piltonu osnovao jedan od najpoznatijih svetskih festivala.
Treći studijski album pod nazivom X&Y već je bio željno iščekivan kada se pojavio na leto 2005. Martin i drugari podigli su lestvicu sa dve prethodne ploče pa je ovaj album trebalo da popuni velike cipele. Naravno, gde ćete bolju promociju nego na blatnjavoj farmi koju je te godine zadesila jedna od klimatski najtežih godina.
Pokisli, umorni od celodnevnog programa, opijanja i spavanja u šatorima, fanovi su očekivali da se predstojeći nastup iskupi za klimatsku kataklizmu. Uvodna pesma albuma – Square One – otvorila je veče. Dvanaest pesama na novom albumu, uz skrivenu Til Kingdom Come, zamišljenu kao duet Martina i Džonija Keša. Međutim, kantri muzičar je morao put bez povratka.
Zahvalnica frontmena benda svim ljudima koji su došli da ih slušaju te večeri nije uticala na njihov entuzijazam. Singlovi Speed Of Sound, Talk (motivisana numerom Kraftverka „Computer Love“ koja nije izvođena te večeri) i, svakako kruna večeri, foršpan čitavog opusa benda i pesma koja je zatvorila to blatnjavo, spektakularno i svakako presudno veče u njihovoj karijeri – Fix You.
Naredni, četvrti po redu, album Viva La Vida or Death and All His Friends, nije svoju promociju imao na Piramidalnoj sceni Glastonberija. Ali je imao ogroman komercijalni uspeh kod publike navikle na melanholičan zvuk benda. Čuvena slika Ežena Delakroe, nadahnuta Francuskom buržoaskom revolucija, krasila je omot novog albuma. Pandan revolucionarnoj ploči koja je te godina bila najprodavanija.
Ambijentalna muzička pozadina producenta ovog albuma, Brajana Ena, bila je podstrek za nešto drugačiji zvuk na ovoj ploči. Violet Hill, Viva la Vida i duet sa reperom Džej Zijem Lost! hitovi su ovog albuma.
Treća sreća
Kako su već dva puta predvodili plejadu muzičara na Piramidalnoj sceni – treća sreća – bila je i potpuno drugačiji hedlajnerski nastup grupe. Blještava i obojena scena, praćena najavom novog albuma Mylo Xyloto, vratila je Koldplej na mesto stare slave. Kostimografija i scenografija samog nastupa tonirani su sa omotom, melodijama i konceptualnom zamisli nove ploče.
Borba opresivnog, fiktivnog režima protiv boje i zvuka medijima i propagandom, kao tematska podloga proaktivnog benda donosi društveni angažman benda u novom svetlu. Primetan porast uticaja elektronike i već vidljiv pečat Brajana Ena, etiketiran kao rok-opera, album donosi ljubavni eskapizam u orvelijanskom okurženju. Duet sa Rijanom (Princess of China), pesma o Snupijevom najboljem drugaru (Charlie Brown) i dva hita – Paradise i Every Teardrop is A Waterfall.
Znam da imate najbolji muzički izbor, ali ste ipak izdržali da nas čujete. Izvinite što sviramo neke nove pesme, obožavaćete ih jednog dana iako se sada pitate šta je ovo j***te? rekao je Martin na početku nastupa iz 2011.
Poslednji put kad je Koldplej nastupao na Glestonberi festivalu, pre nešto manje od dve godine, iza sebe su imali još 2 studijska albuma. Ghost Stories (2014) je povratak na akustične korene. Promenjen je producent, ali je ljubavna tematika ostala. Konceptualno, album prati dva glavna toka – uticaj učinjenog na sadašnjost i bezuslovna ljubav
Promocija „duhova iz ormara” praćena je singlovima Magic i Midnight. Saradnja sa svetskim poznatim DJ-jem, Avicii-je, donela je pesmu Sky Full of Stars, a vredna pomena je i hidden-track O (Fly On) i ljubavno-ekološko-depresivna Oceans.
Tamo gde je sve počelo
Sedmi i poslednji album A Head Full of Dreams je u sklopu turneje predstavljen i tamo gde je sve počelo. Na farmi zapadno od Londona, mesta gde je, takođe, sve počelo. Makar simbolički, kao trenutak u kome je Martin govorio o „postajanju velikim bendom”. Sa pločom koja odudara od prethodne, ali i od čitavog opusa benda.
Članovi grupe ga opisuju kroz relaciju dan-noć, poredeći ga sa prethodnim. Kritičari, pak, uz dozu kriticizma album su okarakterisali kao znatno vedriju verziju na kojoj su gosti, između ostalog, Bijonse i Noel Galager.
Intro Čarlija Čaplina sa razglasa o moći ljudi da svrgnu diktatore, uzurpatore i otisnu se u avanturu zvanu život otvorio je nastup . Remiks sa razglasa uplivao je u naslovnu numeru poslednjeg albuma. Naravno da je padala kiša. Čim je krenula pesma Yellow, naravno da su svi pevali.
Ako se ima u vidu da je Koldplej, bend koji postoji više od dvadeset godina, prodao preko 100 miliona nosača zvuka, osvojio sijaset nagrada, pokorio stadione, dvorane i poljane, bend koga je magazine Rolingstoun proglasio „četvrtim najboljim bendom prve decenije novog milenijuma“ – izgubiće se iz vida ono najbitnije.
A to je činjenica da je ova grupa drugara ostvarila studentske snove tako što je pisala i svirala ono što im je oblikovalo proces sazrevanja, a sad već i ulazak u petu dekadu života. Zato Koldplej živi onako kako to radi Glastonberi – skromno, sanjalački i slobodno.
