Kako tužno, kako divno – priča o Koni Konvers

Ponekad se slušajući muziku nađemo u onom delu Jutjuba. U onom čudesnom delu koji nam otkriva skrivene melodije, zaboravljene stihove i izgubljene glasove proteklih dekada. Jedan od tih glasova je i Koni Konvers.

Njena muzika stvarana 50-ih godina prošlog veka nije pronašla i slušaoce u tom vremenu. Pola veka kasnije ona igrom slučaja doživljava otkriće i po prvi put dopire do javnosti. Danas se Koni Konvers smatra jednim od najranijih snimljenih kantautora, izvođača koji sam piše svoju muziku i tekstove.

Time je preteča američke folk muzike koja će 60-ih preplaviti popularnu kulturu predvođena imenima poput Bob Dilana i Džoni Mičel, kao i popularne autorske muzike uopšte.

Godine u Njujorku

Životna priča Koni Konvers je specifična sama po sebi. Rođena je 1924. godine u Njuhempširu, kao Elizabet Iton Konvers. Bila je uzoran učenik i nagrađena je stipendijom za Univerzitet u Masačusetsu. Nakon dve godine studiranja ona se iznenada ispisuje sa studija i odlučuje da se preseli u Njujork.

Živela je u Grinvič Vilidžu, koji je 50-ih godina bio centar beat pokreta, što znači da su u isto vreme tu živeli Alen Ginzberg, Džek Keruak i drugi značajni pesnici i umetnici. Kraj je bio poznat kao boemski, što je verovatno i privuklo mladu Elizabet.

U Njujorku se zaposlila u jednoj izdavačkoj kući. Uskoro je počela i da se predstavlja kao Koni Konvers. Gotovo kao da je imala potrebu da promeni identitet u novom gradu i počne život ispočetka. U novom okruženju počinje da piše pesme, koje je ponekad i izvodila pred prijateljima. Njeni religiozni roditelji nisu podržavali ovu ideju. Međutim, njen cilj postaje da snimi svoju muziku i objavi je.

Neke svoje pesme snimila je sama i slala ih svom bratu, dok je neke od pesama snimio ilustrator i animator Džin Dajč. Dajča je upoznala preko zajedničkog prijatelja i posećivala je okupljanja u njegovom domu. Podržavao je njenu muziku, i jednom prilikom uspeo je da je poveže sa CBS televizijom, na kojoj je imala i svoj prvi javni nastup.

Naredne godine Koni je provela trudeći se da se ostvari kao izvođač, ali se to nikako nije dešavalo. Njen prvi nastup bio je ujedno i poslednji. Postajala je sve očajnija, jer joj nikako nije pošlo za rukom da živi od svoje muzike.

Godine 1961. odlučuje da se preseli u gradić En Arbor, gde joj je živeo brat sa porodicom. Iste godine Bob Dilan počinje da aktivno nastupa u Grinvič Vilidžu, nakon čega ubrzo postaje jedan od predvodnika nove generacije buntovnika, dok boravak Koni Konvers na istom mestu ostaje svojevremeno gotovo neprimetan.

Odlazak

U En Arboru Koni se zaposlila pišući za jedan žurnal. Uskoro je postala i urednik. Izuzetno se posvetila ovom novom pozivu. Prestala je da piše svoje pesme. Vremenom je postala depresivna, a zatim i zavisna od alkohola.

Prijatelji i porodica su pokušavali da je izvuku iz stanja u koje je upadala na razne načine. Ali ništa nije pomagalo. Organizovali su joj i putovanja u Englesku i Aljasku, nadajući se da će joj promena sredine pomoći. Ali sve je bilo bezuspešno.

Koni je živela sama. Iako je imala oko sebe dosta prijatelja, bila je izuzetno povučena kada je u pitanju bio njen privatni život. O njemu se gotovo ništa ne zna. Ne postoje dokazi da je ikada imala romantičnu vezu. O tome može samo da se zaključuje na osnovu njenih pesama, koje su duboko lične, i koje naslućuju postojanje osobe sa kojom je bila bliska, ali je u pesmama od te osobe gotovo uvek odvojena.

Godine 1974. žurnal za koji je pisala preselio se iz grada. Ovo je bilo novo razočarenje za Koni, koja je napunila 50 godina. Iste godine trebala je sa porodicom da ide na organizovano putovanje. Međutim, ona se nije pojavila. Koni Konvers spakovala je svoje stvari i odvezla se u svom Volkswagenu u nepoznato

Porodica više nikad ništa nije čula o njoj. Za sobom je ostavila samo seriju pisama posvećenih prijateljima i članovima porodice, u kojima navodi svoju želju da započne novi život negde drugde. U pismu bratu ona piše:

Ljudsko društvo me fascinira i ispunjava tugom i radošću; ja samo ne mogu da pronađem mesto da se u njega uklopim.

Porodica je nakon izvesnih godina imala jedan pokušaj da je nađe, angažujući privatnog detektiva. Međutim, na kraju se ipak odlučuju da ispoštuju njenu odluku o odlasku.

Ispred svog vremena

Nestanak Koni Konvers daje njenoj muzici novu dimenziju misterioznosti u tumačenju. Međutim, treba imati na umu da ona u poslednjim godinama pre svog odlaska nije više stvarala. Povremeno je svirala svoje stare pesme, ali je pisanje ostavila iza sebe.

Njen odlazak bio je izazvan nizom razočarenja i kliničkom depresijom od koje je bolovala. Zato njenu muziku treba posmatrati u kontekstu vremena kad nastaje, 50-ih u Njujorku.

Njena muzika veoma je netipična za svoje vreme i iz današnjeg ugla izrazito moderna. Teme koje okupiraju Koni su individulanost, seksualnost, ženstvenost i ranjivost. Ovim temama su se ženski autori tog vremena retko bavili. Ona daje sliku ženskog iskustva iz sasvim novog ugla, veoma ličnog i ispovedačkog. Njene pesme su intimne, čemu doprinosi i način na koji su snimane, u intimnim prostorima u kojima boravi sama sa svojom kreativnošću.

Istražuje osećanja usamljenosti i tuge kroz duboku emocionalnost. Iako je bila veoma zatvorena kao ličnost, iz pesama curi njena otvorena osećajnost. Uz to ne zaostaje ni njen smisao za humor, koji provlači odvažno kroz svoju liriku, služeći se često ironijom.

Tokom 60-ih godina javiće se niz ženskih kantautora sa svim ovim karakteristikama, koje počinju da pišu svoje pesme iz ličnog ugla, poput Džoni Mičel, Loti Golden, Kerol King i dr.

Teme kojima se Koni bavila postajaće sve dominantnije u popularnoj muzici. Primetne su kod mnogih ženskih kantautora u narednim decenijama, poput Kejt Buš, Peti Smit, Nore Džouns, ili skorije Ejmi Vajnhaus. Sve one izravno pevaju o nesreći, bolu, usamljenosti, samospoznaji i drugim stvarima sa kojima se moderna žena suočava. Skreću pažnju na sopstevene unutrašnje doživljaje.

Koni Konvers im je tiho i neprimetno obeležila put.

Otkriće

U januaru 2004. godine Džin Dajč gostovao je u radijskoj emisiji u kojoj je razgovarao o muzici koja mu je draga. Tom prilikom pustio je neke od svojih snimaka pesama Koni Konvers. Voditelj emisije bio je muzičar i istoričar muzike Dejvid Garland, koji je ostao oduševljen onim što je čuo. Nakon toga prikupljeni su i drugi snimci njenih pesama od njenog brata Filipa. Emitovan je i radijski specijal o Koni i njenom životu.

Godine 2009. objavljen je i album How sad, how lovely, koji sadrži 17 originalnih pesama Koni Konvers. Od tada interesovanje za njeno stvaralaštvo i nasleđe neprekidno i zaslužno raste.

Snimljen je i album sa obradama njenih pesama od strane raznih izvođača 2017. godine, između ostalih i Karen O iz kultnog njujorškog benda Yeah yeah yeahs.

Iako je Konina porodica ubeđena da je nakon odlaska Koni izvršila samoubistvo, lepo je misliti da je uspela da nađe sreću za kojom je toliko tragala. Ipak je Koni više puta u svom dotadašnjem životu uspela da počne ispočetka. Ako je tako, nadajmo se da je u nekom bezbrižnom trenutku začula svoj glas na radiju ili ugledala album svojih pesama u nekoj prodavnici ploča sa osmehom na licu.