Džedajizam: galaktička filozofija u kojoj nema ljubavi

Ljubav prema mudrosti, filozofija, javila se još u antičkoj Grčkoj. Prolazili su vekovi, zainteresovanost je rasla, a koncepti, filozofi, pogledi na svet su se smenjivali. Od Talesa iz Mileta, Anaksimandara, Platona, Kanta i Sartra stigli smo do Džordža Lukasa, koji možda i nije bio svestan da će ovu „galaktičku sapunicu“ ispuniti brojnim filozofskim dilemama i od nje stvoriti novi pravac.

Stoicizam kao osnova Džedajizma

Smatra se da su stoici bili mirni i nepokolebljivi ljudi koji spoljašnje neprilike i probleme podnose spokojno, bez uznemiravanja i nerviranja (’stoikos’ – miran, ravnodušan, neuzbudljiv). Ovaj kodeks ponašanja može se pripisati i džedajima.

Krilatice koje su stoici sa ponosom uzvikivali:

 Mudar čovek živi u skladu s prirodom i sopstvenim razumom, jer tako postiže mir duše

Blažen je onaj koji je zadovoljan onim što ima

Sličnosti galaktičke i antičke filozofije, pored toga što se mogu videti u praktikovanju specifičnog načina ponašanja, mogu se zapaziti i u veličanju određenih vrlina. Pravičnost, umerenost i razumnost kao najbitnija, jesu te vrednosti koje treba isticati i negovati. Ljubav, strast, mržnja, strah, bol su ti emocionalni momenti u kojima se ne vodimo razumom. Tada se gubi duševna ravnoteža i narušava se  to čuveno spokojstvo, koje stoici ni za šta na svetu ne bi menjali.

Strah je put na tamnu stranu. Strah vodi do ljutnje. Ljutnja dovodi do mržnje. Mržnja dovodi do patnje. – Yoda

Arhetip stoika vidimo u Jodi. Sve krilatice, sva verovanja i ideje kojima su se vodili ovi filozofi, naš džedajski stoik govori mladom padavanu Anakinu. Već ispunjen strahom, put mladog Skajvokera je vodio ka poropasti. Koračajući tim putem, zaljubio se, što je dovelo do toga da se fundamentalni principi džedaja prekrše. Glavno pravilo je da nema ljubavi! Emocije narušavaju spokojstvo, a njene posledice vode ka svim ostalim problemima.

Jin Jang strana sile

Obi-Van Kenobi ju je jako precizno opisao: To je energija koja je sačinjena od svih živih bića. Ona nas okružuje i prodire kroz nas. Sila čini galaksiju ujedinjenom. Ova deskripcija bi savršeno odgovarala onom što Kinezi nazivaju Qi (Či energija). Oni nju definišu kao vazduh ili dah i predstavlja životnu silu, odnosno duhovnu snagu.

Koja je veza između pomenute sile u Zvezdanim ratovima i taoizma ?

U taoizmu se govori o sili odnosno energiji koja sadrži suprotne snage međusobno povezane i zavisne u prirodnom svetu. Sve u prirodi postoji u polju suprotnosti: gore-dole, levo-desno, muško-žensko, noć-dan.

U kineskoj tradiciji je to predstavljeno jin jang simbolom. U svetu Zvezdanih ratova taj simbol predstavlja mračnu i svetlu stranu sile. Da nema noći ne bi bilo ni dana, da nema dobra ne bi bilo ni zla, da nema Sita ne bi bilo ni Džedaja.

Ove suprotnosti održavaju balans u našoj omiljenoj galaksiji, da njih nema, ona ne bi ni postojala.

Isto tako, taoizam, kroz simbol jin jang, pokazuje da ne postoji ni apsolutno dobro, ni apsolutno zlo, već da u svemu što je dobro postoji delić zla i obrnuto. U šestoj epizodi ove kultne sage to je i dokazano. Luk je uspeo da probudi taj delić dobrote kod Dart Vejdera, koji je bio duboko uronjen u tamnu stranu sile.

Lažljivi Džedaji i iskreni Siti

Još od Platona i Sokrata filozofi imaju borbu sa zagonetkom istine i neistine. Da li prećutati? Kako saopštiti istinu? Da li je etički slagati? Da li postoje dobre laži?

Sve ove filozofske dileme se provlače i kroz ovu kultunu sagu. Joda i Obi-Van Kenobi su izbegavali da kažu Luku ko mu je otac, želeći da ga na taj način spase besa. Mejs Vindu je slagao da Džedaji vode u bici protiv Sita iz želje da ih okuraži. Sa druge strane imamo Dart Vejdera koji Luku otkriva istinu, Dart Sidusa koji nikada nije izrekao laž i Grofa Duku koji je otkrio da se u senatu nalaze njegovi ljudi. Na osnovu ovoga bi mogli doneti zaključak da su Siti moralniji od Džedaja, ali da li je to tako?

Kada bi se to pitanje postavilo  utilitarcima, oni bi rekli da postoje laži od kojih imamo dobrobit i stali bi na stranu boraca svetle strane sile. U gore navedenom primeru Mejs Vindu je svojom neistinom uspeo da sačuva mir, staloženost boraca i pre svega ulio im je nadu, dok su sa druge strane, Dart Vejder i Grof Duku svojom istinom povredili druge, uznemirili ih i izazvali da ispolje sve one negativne strane njihove ličnosti.

Nasuprot njima, Kant bi se pre složio sa pripadnicima mračne strane sile, jer je njegov stav da ne postoji opravdanje za bilo kakvu vrstu laži.

Šta o istini kažu filozofi džedajizma?

Glavni razlog laganja Džedaja leži u kompleksnosti same istine. Ona nije jednostavna i ako se saopšti bez trunčice saosećanja može biti kobna. Obi-Van je jednom prilikom Luku Skajvokeru rekao da istina zavisi iz koje perspektive je sagledavamo i zato je najbitnije ne izreći je dok ne budemo sigurni da smo uzeli u obzir sve tačke gledišta.

Biti ili ne biti Džedaj: Pitanja i dileme džedajizma

Posmatrajući ovu životnu filozofiju Džedaja, koja je zasnovana na vrlinama i potpunom odsustvu emotivnosti i zadovoljstva, otvaraju se mnoga pitanja i dileme o kojima možemo da filozofiramo.

Teme za razmišljanje:

• Da li su vrline dobre jer ih cene Džedaji ili su vrline prihvaćene od strane Džedaja zato što su dobre?
• Da li je zaista dobro voditi se samo razumom i ne spoznati osnovna osećanja koja su svojstvena ljudima?
• Da li bi se iz nekih viših ciljeva sukobio i borio sa ljudima koji su ti dragi?
• Da li je ispravno sputavati sebe, odnosno ne dozvoljavati sebi da se vežeš za drugu osobu?

Razmisli i odluči se, da li bi bio pre Sit ili Džedaj?