Za moj osmi rođendan tetka mi je poklonila prve četiri knjige iz serijala o Hariju Poteru. To mi je najdraži rođendanski poklon ikada. Tad nisam znala ko je Hari Poter, ali se sećam da mi je njegovo ime bilo poznato jer se tih dana stalno spominjalo na televiziji i u novinama koje je moj otac voleo da čita, a ja da samo prelistavam.
Nije mi trebalo mnogo vremena da se uključim u „potermaniju“. Samo par pročitanih stranica knjige Hari Poter i kamen mudrosti bilo je dovoljno da se dečije iskreno i oduševljeno zaljubim u priču o malom čarobnjaku sa ožijkom na čelu. Više puta je moja majka morala da interveniše jer sam pred polazak u školu, potpuno spremljena sa cipelicama na nogama i rancem na leđima, sedela na kauču i čitala o čarobnjačkom svetu i Harijevom snalaženju u Hogvortsu, pokušavajući da uhvatim još koji minut za čitanje.
Nije samo mene opčinio serijal o Hariju Poteru nego i mog starijeg brata. Između nas se svakodnevno vodila borba oko toga ko će prvi da čita knjigu. Ako neko od nas dvoje kojim slučajem mora do toaleta ili prodavnice, onaj drugi bi brzo uzimao knjigu nakon čega bi uglavnom usledila tuča. Umeo je brat kad ga iznerviram da mi pakosno „spojluje“ nove događaje iz serijala, ali time nikad nije smanjio moju želju za čitanjem nego je samo uvećavao.
Kasnije, kada su novi delovi serijala pristizali u Srbiju, roditelji su nam za Novu godinu, kao zajednički poklon, njih kupovali. Našoj sreći nije bilo kraja, a sećam se da sam skoro svaki zimski raspust u osnovnoj školi provela ponovo čitajući sve delove iz serijala o Hariju Potera koje sam imala, da bih najnoviji deo mogla da pročitam „kako treba“ po nekim mojim merilima. Roditelji, začuđeni ogromnim oduševljenjem mog brata i mene, i sami su pročitali prvi deo iz serijala, da se uvere da u toj knjizi nema ničeg opasnog. Bili su imuni na magiju sveta Harija Potera, pa su ostali na samo jednoj pročitanoj knjizi o kojoj su imalu komentar da je „prava dečija“.
Hari Poter i ukleto dete – zašto ne?
Kada je u julu ove godine odjeknula vest o novoj knjizi o Hariju Poteru nisam osetila ono uzbuđenje koje sam osećala kad sam u detinjstvu kao poklon očekivala novu knjigu iz serijala. Iako ću celog života biti čitalački zaljubljena u svet Harija Potera, ovu knjigu ja ne želim da pročitam.
Zašto?
Prvih sedam delova serijala o Hariju Poteru imali su ogromnu ulogu u mom odrastanju. To su knjige koje se mene uvele u svet književnosti, koje su mi pokazale kakvu moć napisana reč ima, koje su me vodile u nešto što je za mene bilo stvarnije i suštinskije od obične svakodnevnice. Ne znam koliko bi mi bez njih kao „odskočne daske“ bile važne knjige Dostojevskog ili Kafke. Knjige o Hariju Poteru još u detinjstvu su mi pokazale da je književnost ono čime želim da se bavim i sigurna sam da sam zbog njih i upisala Opštu književnost i teoriju književnosti.
Novu knjigu o Hariju Poteru ja ne želim da se pročitam jer se plašim.
Plašim se jer sam saznala da je pisana u obliku drame.
Plašim se jer je radnja smeštena 19 godina od radnje u sedmom delu serijala.
Plašim se da je Roulingova podbacila jer je promenila ono što sam u njenim knjigama najviše volela – specifičnu atmosferu koju ne grade samo dijalozi likova nego i ono što likovi prećutkuju.
Plaši me i naglo Harijevo odrastanje jer je odrastanje samo po sebi jedna strašna stvar.
Ne želim da pročitam Harija Potera i ukleto dete da ne bih uprljala sveto mesto koje prethodni delovi serijala zauzimaju u mom životu.
Ne želim da pročitam novu knjigu jer se mnogo puta do sada pokazalo da ti naknadni delovi, kako u književnom tako i u filmskom svetu, često umeju da razočaraju.
Ne želim da pročitam ovu knjigu Roulingove jer se plašim da ću kao moji roditelji nekada i ja sada biti imuna na magiju sveta Harija Potera i reći da je ovo „prava dečija“ knjiga.
Nije samo Hari Poter odrastao. Odrasla sam i ja. Plaši me pomisao da ona devojčica koja sa cipelicama na nogama i rancem na leđima guta stranice iz knjiga o Hariju Poteru ovom novom knjigom ne bi bila zadovoljna. A povrediti nju značilo bi da sva poterovska magija nestaje.
cao.ja sam ove godine moxda pRe tRi nedelje pocela da gledam.ODUSEVILA SAM SE.iMAM 12 GODINA ALI MOJI RODITELJI MRzE HARRY POTTERA.ONI MISLE DA JE TO KRETENSKA KNJIGA IAKO NE ZNAM ZASTO.TO ME IZLUCUJE JER MORAM U TAJINOSTI DA VOLIM TO.UVECE DO KASNO CITAM KAD NEMAM INTERNET.DA LI MOZE NEKI SAVET
Sa 7 godina prvi put sam pogledao svih osam delova harija potera, ali nista nisam razumeo i sve sam zaboravio.Kad sam imao 10 godina majka mi je kupila zadnju knjigu Hari Potera koju do 13 nisam procitao.Na uskrsnji zaspust sam je procitao, ali sam citao 100 strana dnevno i nisam mogao da stanem.Ceo dan sam je citao.Kad je dosla skola ja sam vec bio procitao i na kraju sam toliko bio tuzan jer pre toga nisam procitao ostale delove, ili bar pogledao film.Slazem se sa ostalim komentarima da je knjiga potpuno netacna za razliku od filma i knjiga ali i tad mi je probudila zelju za citanjem o Hariju.Nisam mogao da verujem da nece vise biti delova.
Harija Potera sam čitala na letnjem raspustu, tad sam već uzela 12. godinu. To je bila školska lektira za 7. razred (devetogodišnje škole, jer sam iz Crne Gore) a pošto sam imala sve knjige kod kuće odlučila sam pročitati na letnjem raspustu, jer ako mi se svidi imam vremena da pročitam i ostale delove.Bila sam oduševljena, ali se još sećam kad sam tokom čitanja 1. dela rekla mami, koja ga je pre mne pročitala i zavolela iako je bila odrasla osoba:“Možda, kad pročitam svih 7 izađe i 8.“ a ona me je na to samo hladno pogledala i rekla: „Ne može. Zadnje poglavlje je bilo 19 godina kasnije“. Tad nisam brinula jer sam znala da imam još celih 6 delova da pročitam. Čitav serijal, od preko 1000 strana sam pročitala za manje od dva meseca. Kao da sam to predvidela, ubrzo je izašla 8 knjiga i dok sam u oktobru 2016. bila sa školom na nekom višednevnom izletu, dobila sam poziv od roditelja da su mi iz Srbije nabavili novu knjigu. Čim sam se vratila počela sam da čitam i u 8. deo sam se razočarala. Iskreno mislim da nijedan pravi Potterhead ne može da voli 8. deo, jer je toliko pogrešan i toliko odaljen od ostalih dela Dž.K. sobzirom da obaj ona nije ni pisala, već neka dva kretena od britanskih pisaca ili šta su već koji su se tu obreli. Knjiga je potpuno netačna i ubija u zdrav mozak, nervirala me je svaka njena stranica. Moja majka je dobro znala da će biti tako, zato se ustručavala da je pročita. Srećom, nije mnogo uticalo na prehodne delove jer sam čvrsto odlučila da ta knjiga za mene ne postoji. Evo je još na mojoj polici, samo zauzima prostor nekoj novoj knjizi a pritom i skuplja prašinu. Probala sam da je poklonim ali niko je neće, ili nisu pročitali prvih 7, ili ni oni ne žele da čitaju. Ne mogu da je bacim, jer iako ona nije pisala 8. deo previše poštujem Dž.K.Rouling i knjige uopšte da bi se Ukleto dete našlo u smeću. Knjiga koju ne želiš ponovo pročitati ne vredi ni pare, što važi za 8. deo.
Ako je nisi uspela nikome pokloniti, mozes meni… :)
Procitao sam 7 delova, a dvoumim se da li da kupujem 8.
Unapred zahvalan
Razumem svaki razlog, isto sam se osećala, ali sam je ipak pročitala dan, nakon izlaska i nisam se pokajala. Prihvatila sam to kao da čitam još jednu njenu priču sa Potermore sajta o likovima, gde su i šta rade. I dalje smatram da serijal ima samo sedam knjiga i dalje su one, za mene, jedna od najlepših stvari u detinjstvu i mladosti, kada je reč o čitanju, ali mi nije smetalo da čitam o nekim novim klincima i našim odraslim junacima. Kada volim nešto prosto ne mogu da se zasitim stvari iz tog univerzuma, što se mene tiče želim da magija, nikada ne prestane.?
Tako sam pročitala o kvazi nastavak Drakule i naravno da knjiga ni upola dobra, ali to meni ne umanjuje vrednost originalnog dela, niti može da mi ga pokvari.?