Nebrendirani srpski brend – vampir, ponovo je među Srbima.
Mada, tek je malo krvi poteklo i vampir je opet nestao.
Sve veća popularnost emisije „Srpske misterije“ pokazala je koliko je malo upućenih u narodna verovanja, srpsku mitologiju i misteriju. I sada, dok se na televiziji pričaju priče, priče sadržane u narodnim predanjima, u mitološkim rečnicima, priče koje su nam naše komšinice, babe, i prababe naših komšija i prijatelja pričale, a mi uz prevrtanje očima i nimalo interesovanja gurali kroz uši, ne smemo da ugasimo svetlo, cvilimo pod ćebetom, i ne menjamo kanal… a onda se vratimo po još jednu dozu preko YouTuba.
Sava Savanović je opet živ, uz još neko zagrobno društvo.
Dozvoljeno je ne osvrnuti se na opširnu vampirologiju, ali je svakako neophodno reći da je tema vampira sve popularnija u svetu, a odrodila se od svojih kumova i svog legala – srpskog naroda i njegove zemlje.
Milovan Glišić, Simo Matavulj, Momčilo Nastasijević udahnuli su život neponovljivim likovima vampira. Tek kod Mirjane Novaković u romanu „Strah i njegov sluga“ ova tema se posle mnogo godina vratila na velika vrata u srpsku književnost, a svet ne prestaju da preplavljuju knjige o natprirodnim bićima.
Ako se pogleda iza knjige, neverovatne kulture „pravih vampira“ sevaju očnjacima i čašama čija su dna namazana krvlju.
Srpski vampir osvojio je japanski anime
Japan je svojom maštom obogatio ovo biće mnogim oblicima i moćima, delujući kroz mangu (japanski strip) i anime (animirane mange) – najpopularniji oblik vizuelne umetnosti koji se širi poput šumskog požara po čitavom svetu.
Gledajući video snimke i slike „pravih vampira“ ne može se poreći sličnost sa likovima iz popularnih japanskih stripova. Ovi potomci Save Savanovića nisu naduvene mešine i zli upokojenici, oni nisu Nosferatu niti strašni Stokerov Drakula, oni su neverovatno atraktivni bledi zavodnici – oni su povampirene verzije bogova s Olimpa ili vaše nezaboravljene ljubavi iz tinejdžerskih dana za koju nikada niste bili dovoljno dobri.
Ako se ikada odlučite da započnete neverovatno putovanje po Japanskim mangama i anime radovima, krenite sa, po mnogim mišljenjima, najboljim ostvarenjem sa vampirskom tematikom – Hellsing. Zašto najbolji?
Jer će vas na pravi način uvesti u jedno drugačije tumačenje ovog natprirodnog bića bez naglih napada na vaš osećaj za njegov pravi karakter zlog pretka, bez prevelike seksualnosti koja proističe iz tela, već neverovatnih uzbuđenja izazvana samom misterijom i energijom krvi: a sve to pod kontrolom krsta.
Dozvolimo osnovnoj čovekovoj odlici – radoznalosti da zaživi na ovom polju i zarije se malo dublje od bapskih priča, do korena mitologije, umetnosti i mašte, a onda se protegne dalje do „trenda“ koji je dostigao da se ostvari u subkulturi vampira. Dok se krećete po ovim mističnim poljima ne zaboravite na seme stabla pred vama:
Samo najbolja i najgora dela čovekova ostavljaju posledicu na budućnost. Zato vampira sagledavamo kao metaforu za zlo delo čovekovo, za demone koji su iz njega izašli da prošetaju okolo, jer zlo ne voli skrovitost. Njihova vidljivost je zla kob čovečanstva. Utvare se komešaju u čoveku i kad-kad koja uspe da pronadje svoj put i „postane vampir“. Svesni da je vreme učinilo svoje i željni promena uzeli su nove oblike, promenili strategiju, ali je mitska žeđ u njima ostala ista.
Pakao je tamo gde si ti!
Mirjana Novaković, Strah i njegov sluga
Piše: Bojana Cvetković
