Senke nad Balkanom su priča o Beogradu između dva svetska rata, o nesvakidašnjim likovima koji vode svoje lične bitke u grotlu kriminala i političkih trzavica, o prikrivenim silama koje vuku konce, najnoviji je projekat Dragana Bjelogrlića.
Po mnogima, najhrabriji i najuspešniji.
Zaplet Senki nad Balkanom
Priča počinje ubistvom ruskog sveštenika u pravoslavnoj crkvi. Mladi počinilac beži sa skrivenim blagom i na mesto zločina ubrzo stiže beogradska policija, ali i odred ruskih kozaka generala Vrangela.
Kako nijedna kriminalistička priča nije potpuna bez tandema savršeno različitih inspektora, upoznajemo mladog i neiskusnog Stanka Pletikosića (Andrija Kuzmanović) i starijeg, iskusnijeg Andru Tanasijevića Taneta (Dragan Bjelogrlić).
Već na kraju prve epizode priča počinje ubrzano da se komplikuje, jer po Beogradu počinju da se dešavaju brutalna, naizgled ritualna ubistva i na dvojcu je da poveže niti i uhvati onoga ko seče glave po Beogradu. Tane i Pletikosić se nesvesno upuštaju u opasnu igru protiv uticajnih činovnika, ruskih kozaka, makedonskih revolucionara, trgovaca opijumom, nezaustavljivih biznismena, opasne sekte koja vuče konce, jednog međunarodnog špijuna mutne prošlosti i jedne neodoljive zavodnice.
Kao što vidite, imaju mnogo problema.
Senke nad Balkanom nam prikazuju dva lica Beograda: dekadentni život bogatih i uticajnih, razuzdane žurke, elegantne prijeme, bračna neverstva i skupe hobije koje mogu sebi da priušte i probleme života u Jatagan mali, fiktivnom sirotinjskom kvartu čijim blatnjavim ulicama caruju svinje i prostitutke.
Najzanimljiviji zaplet svakako je deo priče koji se tiče društva Tule (izvorno Thule-Gesellschaft). Brojni simboli i detalji iz prvih epizoda nas ubrzo vode do sekte Tule, tajnog društva najuticajnijih ljudi Beograda.
Bjelogrlić nas stavlja u publiku i prikazuje njihove rituale, objašnjava dinamiku i hijerarhiju društva, njihove ciljeve i modus opernadi. Sporim ali sigurnim odmotavanjem klupka otkrivaju se lica iza maske i ogrtača. Ono što čini seriju još zanimljivijom je to što je umnogome bazirana na istorijskim činjenicama.
Društvo Tule bio je germanski kult začet posle Prvog svetskog rata i istoričari ga smatraju pretečom nacizma. Čak i njihov simbol, crno sunce, podseća na kukasti krst. Tokom narednih godina kult je delovao tajno i smatra se da su mnogi uticajni Nemci bili deo društva. Scenaristi su se poigrali ovim činjenicama i doveli društvo u Beograd.
Priča se ravnomerno, komplikuje, otpetljava i sled događaja je logičan, ali svaki zaplet ipak ostavlja bez daha, sve do konačne kulminacije u finalu sezone.
Likovi
Ono što razlikuje filmove od serija je vezanost za likove. Retko ko će iz nedelje u nedelju pratiti život likova koji su mu antipatični, dvodimenzionalni ili dosadni. Scenaristi Senki nad Balkanom su toga bili vrlo dobro svesni, pa je svaki od bitnijih likova slojevit i intrigantan.
Velik plus ove serije su dva polja na kojima se odvija radnja. Svako od likova se uklapa u prvobitnu priču, ali svako od njih vodi borbe i na ličnom planu.
Andra Tanasijević Tane, kog glumi tvorac serije Dragan Bjelogrlić, izuzetno je složen lik. On je bivši vojnik koji iz rata vuče traume i nesrećnu ljubav. Njega pokreće želja za pravdom i, iako su njegove metode nekonvencionalne, ne odustaje od borbe za rešenje. Kako serija odmiče, čak je dirljivo gledati kako mu slučaj polako vraća žar i želju za životom. Veoma je interesantno gledati kako balansira u svom poslovnom, ali i privatnom životu.
Stanko Pletikosić, njegov partner, tek je stigao u Beograd iz Lozane, gde je, između ostalog, učio od doktora Arčibalda Rajsa. On je mladi forenzičar koji ostaje zatečen ne baš pohvalnim stanjem u Beogradskoj policijskoj stanici — glavnjači. Dinamika između dva inspektora daje poseban šarm toku istrage, kao i odnos Pletikosića i prostitutke Mare (Milica Gojković), koja je pokupila simpatije publike. Mladi Stanko od Taneta ne uči samo o poslu nego i o životnim vrednostima, prioritetima i međuljudskim odnosima. Andrija Kuzmanović toliko se dobro snašao u ovoj ulozi da je bez sumnje opravdao ukazano poverenje.
Maja Davidović je prva veća uloga koju igra šarmantna glumica Marija Bergam, koja je ovom liku unela neverovantu energiju i privlačnost. Maja je naslednica fiktivne banke. U životu ima sve osim svrhe, te svoje vreme provodi na žurkama uz šampanjac i opijate ili po spavaćim sobama sa oženjenim javnim tužiocem Vojinom Đukićem (Miloš Timotijević), čija žena zauzvrat svoje vreme provodi sa mladim kozakom Aljošom. Iz čiste dosade, Maja se upliće u opasnu igru ucene zbog koje padaju glave. Evolucija njenog lika počinje saznanjem šokantne tajne o njenoj porodici, zbog čega preispituje čitav svoj život. Uvidećete da ništa u vezi sa ovom fatalnom zavodnicom nije kliše, čak ni neizvesna ljubavna priča koja neizostavno prati heroinu. I ne, nije reč o već pomenutom tužiocu.
Među ostalim likovima su i istorijske ličnosti koje su glumci tumačili na najbolji mogući način: general Vrangel (Aleksandr Galibin), general Petar Živković (Nebojša Dugalić), Mustafa Golubić, balkanski Džejms Bond (Goran Bogdan, koga možda znate iz serije Fargo), doktor Arčibald Rajs (Nikola Ristanovski), Ante Pavelić (Bojan Navojec), Đorđe Karađorđević (Žarko Laušević), ali i intrigantne neistorijske kao što je Kaluđer koga igra odlični Gordan Kičić. Pohvalno je što su za uloge Rusa angažovani Rusi, a Makedonaca – Makedonci.
Proces nastajanja, kritike i pohvale
„Senke nad Balkanom su najbolji odgovor na sveopštu primitivizaciju koja se dešava prošlih godina“, rekao je sam Bjelogrlić povodom serije čije je prrikazivanje počelo 2017. godine na RTS-u da bi se u 2020. godini serija preselila na EON platformu gde je postala prva domaća serija koja se mogla „bindžovati“. Postojala je i priča da je globalna video streaming platforma Amazon zainteresovana za otkup serije.
Iako je publika generalno pozitivno reagovala na seriju, tvorcu su upućene kritike u vezi sa istorijskom (ne)tačnošću. Međutim, zna se da se filmovima, romanima i sličnim delima baziranim na istoriji ne pristupa kao udžebeniku ili dokumentarcu. Scenaristi Dejan Stojiljković i Bjelogrlić su dve godine sarađivali sa istoričarima kako bi istorijski okvir i atmosferu Beograda 20-ih godina dočarali što vernije, ali priča sama po sebi je fikcija.
Prvobitni tekst nastao je 8 godina pre ekranizacije. Stevan Koprivica, profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu, napisao je scenario za film Senke nad Kalemegdanom, kako sam kaže, iz gušta. Priznaje da je bio inspirisan nerešenim ubistvom u beogradskom klubu Cveta Zuzarić, ali ekipa serije ističe da im je cilj bio da svojom poetskom istinom zainteresuju za pravu istinu, što serija svakako radi.
Kritike su upućene i akonto prikaza ruskih kozaka. Rusko stanovništvo smatra da su takozvani beli Rusi prikazani kao ništa više nego nasilni dileri droge, ali činjenica je da su se degradirani činovnici koji su posle Oktobarske revolucije privremeni dom našli u Kraljevini SHS bavili uvozom i izvozom opijuma i da su u njihovom posedu bile pušionice opijuma. Štaviše, toliko opijuma se izvozilo iz Kraljevine SHS da je ona dobila nadimak Kolumbija Evrope.
Na kraju, treba pomenuti i vizuelni i tonski aspekt serije. Animacija koja služi kao uvodna špica je urađena vrhunski, kao da je sišla sa HBO-a. Muziku za seriju radio je Manjifiko, a patos u glasu Ogija Radivojevića čini pesmu Divna kvalitetnom i upečatljivom i mimo konteksta u kom je rađena.
Druga sezona planirana je za 2019. godinu. Za sada se zna da će radnja biti smeštena u 1934. godinu, da će se pojaviti lik Antona Korošeca, da se postavi pridružuje legendarna Vesna Trivalić i da se izvesno neće prikazivati na RTS-u.
Kada se uzmu u obzir trud i strast uložene u stvaranje ove serije, kao i standardna glumačka postava, pritom podmlađena i nadograđena, fenomenalni scenaristi (Stojiljković, Kecmanović, Pajović), nije ni čudo što Senke nad Balkanom imaju ocenu 9.5 na sajtu IMDB (koliko imaju i Igra prestola i Čista hemija).
Stoga, sledeći put kada budete birali seriju za bindžovanje, nemojte zanemariti Senke nad Balkanom samo zato što je domaća.
