88. Usamljenost
Murakamijevi junaci su često usamljenici koje društvo ne razume i ne prihvata, a oni se izdvajaju iz društva jer ne mogu da nađu ništa zajedničko sa drugim ljudima. Svi istinski susreti u njegovim romanima su obično susreti dva usamljenika.
Neki od njih i svesno beže u neku vrstu izolacije i izabrane samoće, pa se usamljuju u mentalnoj instituciji ili biblioteci udaljenoj od grada.
Veza sa drugima je ili nemoguća, usled udaljenosti, depresivnosti ili pak smrti voljenog.
Zbog nemogućnosti ostvarenja ljubavne veze sa istinskim partnerom, junaci postaju promiskuitetni i održavaju više paralelnih veza, ali u njima ne nalaze ispunjenje.
Zašto svi moraju da budu ovoliko usamljeni? Zašto je neophodno biti ovoliko usamljen? Kad je toliko ljudi na ovom svetu, I kada svako želi nešto što ima u onom drugom, zašto i pored toga moramo biti toliko daleko jedni od drugih? Zar se ova planeta okreće hraneći se ljudskom usamljenošću?
Sputnik ljubav
