66. Hoteli, prazni i napušteni prostori, sanatorijum
U romanu Igraj igraj igraj radnja je smeštena u ogroman hotel Delfin izgrađen na mestu nekadašnjeg istoimenog trošnog hotelčića. Taj hotel simbolizuje mesto između jave i sna, sa izvitoperavanjem prostorno-vremenske dimenzije i predstavama unutrašnjeg previranja protagoniste.
Hotel kao mesto privremenog boravka, ispražnjenosti od identiteta, mesto slučajnih susreta, soba tipskih nameštenih, bez individualnosti.
U njegovom najobimnijem delu, romanu 1Q84, to simbolično mesto je prazno dečje igralište, noću, iz kojeg se mogu videti dva meseca.
Snevačica koju pratimo u Kad padne noć smeštena je u bolnički sterilnoj, gotovo praznoj prostoriji, okrečenoj u belo, a u kojoj se sem kreveta nalazi i televizor sa neprekidnim šumom na ekranu.
U Norveškoj šumi takvo mesto je mentalna ustanova. Naoko objašnjava kakav je život unutar institucije:
Dokle god smo ovde, drugi nam ne nanose bol, niti ga mi nanosimo drugima. Jer svako od nas zna da je i sam pomalo uvrnut. To je ono što nas sasvim razlikuje od spoljašnjeg sveta.
