33. Sklonost likova ka melanholiji, depresiji i samoubistvu
Tuga, melanholija i depresivnost su osećanja i stanja koja dominiraju u prozi Harukija Murakamija. Svet njegovih dela je svet praznine, beline prostora i neostvarivih kontakata i ljubavnih veza. Neretko su njegovi junaci rekonvalescenti, a ovaj svet doživljavaju kao mesto gde se mora nekako živeti, noseći svu tugu i bol kao teret na plećima.
Neki od njegovih likova i odlaze počinivši samoubistvo, a neki od njih se vraćaju posle pokušaja istog.
Moj lekar kaže da je već vreme da počnem da se viđam s ljudima iz spoljašnjeg sveta, piše Naoko iz mentalne institucije u svom pismu Vatanabeu u Norveškoj šumi. Ta dva sveta upravo razdvaja nepremostiva tuga.
Murakamijeve likove definiše krhkost i prenaglašena senzibilnost njihovih bića, uvek se lelujajući na granici između života i smrti.
